Neka ti je vecna slava SmileNS brate moj !!! :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Ovu pesmu ja obicno posvetim svim dobrim ljudima vise nisu medju nama pa cu to uciniti i ovom prilikom...

BESMRTNA PESMA – MIKA ANTIC

I

Ako ti jave: umro sam,

A bio sam ti drag,

Mozda ce i u tebi

Odjednom nesto posiveti.

Na trepavicama magla.

Na usni pepeljast trag.

Da li si, uopste, ponekad

Mislio sta znaci ziveti?

K’o sneg u toplom dlanu

U tebi detinjstvo kopni.

Brige…

Zar ima briga?

Tuge…

Zar ima tuga?

Po merdevinama maste

U mladost hrabro se popni.

Tamo te ceka ona

Lepa, al’ lukava, duga.

I zivi.

Sasvim zivi.

Ne grickaj kao mis dane.

Siroko zvaci vazduh.

Prestizi vetar i ptice.

Jer, najzad, sve kratko traje:

Odjednom nasmejani

U ogledalu nekom

Dobijaju zborano lice.

Odjednom, u ponekom uglu,

Vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.

Godine postanu sivlje.

Odjednom svet,

Dok hodas,

Sve vise ti je uzan

I osmeh sve tisi i tisi

I nekako – iskrivljen.

Zato zivi.

Al’ sasvim.

I ja sam ziveo tako.

Za pola veka samo

Stoleca sam obisao.

Priznajem: pomalo luckast.

Ponekad: naopako.

Al’ nikad nisam stajao.

Vecno sam isao…

Isao…

Stvarno, da li si kat-kad

Mislio sta znaci umreti?

I, gde to nestaje covek?

Sta ga to zauvek iste?

Nemoj ici na groblja -

Nista neces razumeti.

Groblja su najcrnji vasar,

I ruzno pozoriste.

Ti nisi za takve teatre

Gde nema nade i vatre,

Teatre presahlih suza

Gde vlada grobljanski red,

Gde nema svadje i pesme

I nema aplauza.

I kraj se zna unapred.

II

Ako ti jave: umro sam,

Evo sta ce to biti.

Hiljadu sarenih riba

Leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.

I korom ce me skriti.

A ja cu za to vreme

Leteti visoko…

Visoko.

Zar mislis da moja ruka,

Koleno,

Ili glava

Moze da bude sutra

Koren breze,

Il’ trava?

Da neka malecka tajna

Il’ neki luckasti strah

Mogu da postanu sutra

Tisina,

Tama

I prah?

Znas, ja sam odnekud sa zvezda.

Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni nece

Ugasiti ni skratiti.

Samo cu, obicno tako,

Jedne slucajne zore

Svom nekom dalekom suncu
Zlatnih se ociju vratiti.

Znas,ja sam odnekud sa zvezdama.

Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni nece

Ugasiti ni sakriti.

Samo cu, obicno tako,

Jedne slucajne zore

Svom nekom dalekom suncu

Zlatnih se ociju vratiti.

Jer ja sam za teatre

Sa mnogo srca i vatre,

Gde nikad ne vlada red,

Gde ima i svadje,

I pesme

I vriske,

I aplauza.

I kraj se ne zna unapred.

III

Ja sam prelepo ziveo,

Jer to sam zaista znao.

Ako ti jave: umro sam,

Ne veruj,

To ne umem.

Ljubav je jedini vazduh

Koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik

Koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio

Da ti namignem malo.

Da za mnom ostane nesto

Kao leprsav trag.

I zato: ne budi tuzan.

Toliko mi je stalo

Da ostanem u tebi

Budalast i cudno drag.

Nocu, kad gledas u nebo

I ti naming meni,

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim,

Kad vidis neku kometu

Da nebo zarumeni,

upamti: to JA jos uvek

sasav letim i zivim.

Neka ti je vecna slava druze moj Smile

((