Cenim dobru raspravu i volim da chujem dobar argument.Dokle idem u raspravi zavisi sa kime se raspravljam i da li je rasprava bitna po mene ili nije.
Kao shto batica kaze ponekad umem i namerno da drzim neki pogreshan stav samo da bih video da li suprotna strana ume da nadje prave argumente da opovrgne to.

Joj! 

Da...u situacijama kada je cilj ubediti nekoga u svoj ispravan stav, a narocito kada je taj neko podjednako tvrdoglav....koristim sledece metode:

-kao prvo, nekada sam bio u stanju da idem, sto bi se reklo, do kraja....tipa: posvadjam se, pa ne razgovaramo neko vreme, dok se (mucno svaki put  ) ne pomirimo (mrzim pomirenja), ili dok ne dovedem raspravu do "placa"....
U svakom slucaju, shvatio sam da to nije resenje, jer nema potrebe ici svaki put do kraja.
Cesto sami shvatimo gresku, ali iz raznih razloga ne zelimo da je priznamo. Jednostavno treba pustiti stvar u trenutku kada pocne da mirise na agoniju.
Bolje je i pricati o tome nekoliko puta (kada su glave hladne), nego pokusati odjednom da se stvar istera do kraja. Vremenom argumenti moraju da dodju do izrazaja.

Svaki put kada se nadjem u nekoj nezavidnoj situaciji setim se izreke: Bolje je traziti i izvinjenje nego priznanje.

Setis se izreke koju si sam izmislio 

Mislim da nisam...

A, dobra je...moras priznati.   

Zavisi da li radis u 29. Novembra ( Despota Stefana ) ili ne 

 

Moj stav je ispravan za mene i to je to...
Ne patim od toga da svi moraju da misle kao ja ili da moraju da prihvate moje misljenje.
Obicno je moje misljenje u suprotnosti sa vecinom, tako da dobijem salve zgrazavanja i iscudjavanja... A, to nervira... po mom misljenju... ta lazna solidarnost...
Nemam nista protiv toga da neko opovrgava moje misljenje, ali ne i mene...
To spustanje na licni nivo je veoma prisutno, kako na forum, tako i u zivotu...
Tada sam nemilosrdna, brutalna, surova i zlobna. To nije dobro, ali kada me neko uvuce u prljavu igru, dobija odgovor istom merom... bez kajanja...
Ljudi jednostavno imaju taj stav... nisu u stanju da saslusaju druge... ne moraju da se slazu sa nekim ili da prihvate njegovo misljenje... samo da saslusaju...
To je i glavna primedba moje drugarice koja redovno cita teme na forumu, ali ne zeli da se ukljuci u raspravu. Jednostavno, ne zeli da trosi vreme objasnjavajuci ljudima koji ne kapiraju svoje stavove.

Ne kontriram namerno... mislim da je to u neku ruku nezrelo...

Nikad se ne upustam u raspravu o temama o kojima bas nista ne znam, pa ipak... ljudi to rade i brecaju se kad dobiju po nosu...

Cesto se sluzim surovim humorom, ironijom i cinizmom, sto ljude izludjuje... ne znam zasto...  verovatno nemaju prijatelje iz Bosne kako ja...
E, da... a tek terminologija me dovodi do ludila... ljudi cesto ne shvataju skirveni ne zlobni smisao...

ja duboko vjerujem da u raspravama u kojima ucestvujem jesam na ispravnoj strani...

cesto se raspravljam kada vidim da to sa nekim i mogu i da ne prijeti opasnost da se sve preraste u svadju.
a ako mirise na svadju,meni nije tesko da se povucem.

desavalo mi se da me neciji argumenti ubijede da ja nisam u pravu...nije mi tesko da to i vidim.malo je teze da to i priznam.

u svakom slucaju,beskrajno je dosadno slagati se sa svima.
ali svi i ne zasluzuju da im se kaze da se sa njima ne slazem.

Volim konstruktivne razgovore i kritike. Ako smatram da sam u pravu pa mi se dokaze da sam pogresila osecam se odlicno, naucila sam nesto novo. Ne volim da se svadjam i raspravljam o glupostima koje nemaju realnu vrednost u mom zivotu. Ako se i posvadjam sa nekim to znaci da mi je pukao film i to nikako ne valja. Ako sam sigurna da sam u pravu a neko mi ide uz dlaku konstatno me nervirajuci, vrlo jasno mu dam do znanja da je idiot i da me zaobidje. Sa nerazumnim ljudima ne ulazim ni u kakvu vrstu polemike i ne zelim ni da ih saslusam. Na zalost takve konstatno srecem. Ne volim pametnjakovice i od njih bezim kao djavo od krsta. I takvih je jako mnogo oko mene na zalost ... Imam svoj nacin korespodencije sa ljudima i njega se pridrzavam jer je usko vezan sa intuicijom koja me jako retko prevari ...
Tako i na forumu, mada dosta ljudi koji piskaraju po virtuelnom svetu u privatnom zivotu su veoma drugaciji. To me veoma iritira na neki neobjasnjivi nacin. Samim tim nemam poverenja u te osobe i ne zelim da se na bilo koji nacin intimiziram sa njima. Niti da ulazim u bilo kakve vrste rasprava sa takvim osobama. Sjajna sam u odrzavanju distance sa ljudima i na tome sam samoj sebi izuzetno zahvalna.

sve zavisi od toga s kim se razgovara i o cemu ....

generalno mislim da nisam konfliktna osoba i da je moj nacin komunikacije odraz toga 
uglavnom se upustam u diskusiju kada smatram da imam sta da kazem i/ili da ne treba da precutim... i tada mi je vazno da me makar saslusaju i cuju. naravno, volim i da mi se da za pravo, ali mi to nije uvek bitno i presudno. ponekad jeste
volim da iznesem svoje misljenje o onome o cemu ga imam i trudim se da ga tako formulisem da se niko direktno ne oseti prozvanim.
ako smatram da nema svrhe, tj. da necu biti ni saslusana kako valja, vrlo cesto ni ne izgovorim tamo neko svoje vidjenje, vec potpuno bataljujem pricu... u toj varijanti, teram po svome.

u principu volim da ucestvujem u diskusijama, volim kada se razgovor malo zatalasa i zivne, ali ne i kada predje u zucne rasprave... nemam stomak za to  a to se desava kada ucesnici zapene i dozive diskusiju kao rat do istrebljenja.
izvrtanja, izvlacenja iz konteksta, panjkanja i sl. 'argumenti' me izuzetno iritiraju, i tamo gde ne bih ni sebe zastupala jer nema svrhe da se petljam i jedem sto se ne jede, dovedem se u situaciju da maltene branim nekoga samo zato sto je napadnut ili pricepljen na ruzan i neprimeren nacin, zbog cega god.

volim da cujem drugacije misljenje, drugacije vidjenje... ume da prosiri vidike, a tako preispitujem i svoje stavove.
ali volim i potvrdu svog pa sad nebitno da li sam je notirala u sebi ili mi je izrecena

prijatelje ne biram po tome da li smo istomisljenici, vec po senzibilitetu... tako je i na forumu. sa ljudima sa kojima nesto vise kontaktiram ne mogu reci da o svemu delim misljenje ali svakako cenim da ga cujem, jer ih cenim i prihvatam kao osobe...