zanima me kako vi dozivljavate situacije u kojima dolazi do sukoba stavova i misljenja?
rec je o onim koliko- toliko normalnim situacijama u koje dolazimo svi, jer ne mozemo svi misliti isto ili na isti nacin.

branite svoje po svaku cenu, ili razmatrate i tudji stav?
dokle idete u diskusiji? 
dokazujete 'ko je u pravu' dok ne 'pobedite', na ovaj ili onaj nacin, pa se i posvadjate?
dozivite licno neslaganje i posvadjate se odmah, bez mnogo premisljanja?
kazete sebi da onaj drugi nema pojma, i batalite dalju pricu? ... ili neistomisljenika na neki nacin ispostujete, u sebi ili naglas, i batalite pricu?
zaobidjete diskusiju i terate po svome?
...

da vas cujemo 

Pa... zavisi od sitacije i sagavornika jeli....

Ako je neki tokmak... dobar dan... dovidjenja...

Ako vidim da osoba nije bas nadarena inteligencijom, a da pritom njegovo "ne kontanje" meni ne skodi,
obicno zavrsim sa... "kako god... rekao sam ti moje misljenje... a ti vidi"

Ako mi je stalo do osobe... a pitanje je od vaznosti... ubedjivacu je dok je ne ubedim ili ona ubedi mene u suprotno....

Nikad se ne svadjam, ali se cesto raspravljam. Volim razlicita misljenja. istomisljenici znaju da budu dosadni

U potpunosti se slazem s tobom

Sve zavisi....s'kim se diskutuje, o cemu, sa kojom poentom....

Nekada, i kada sam siguran da sam u pravu, popustim....ali nekada ne zelim da popustim cak ni kada znam da gresim.....a nekada gresim i namerno....sve zavisi...

Uzmem pusku pobijem govna i gotova stvar 

Sa ovakvima, recimo, ne treba ni razgovarati...

i sagovornik potpuno utihne

Volim argumentovanu debatu, unesem u nju svu energiju, pažljivo biram reči. Kad me neko ubedi da grešim nije mi teško da se koregujem. Ali ako sagovornik postane bezobrazan, ili nije spreman da čuje moje argumente onda jednostavno pređem na: Jao znaš koga sam videla, ili da ti pokažem šta sam kupila. Svađam se samo sa mojom rođenom decom jer njih ne mogu tako da odj*bem.

i onda...kad je neko glup k'o noc dodjem u iskusenje da ga zadavim 


ma ,salim, se