Neiskorišćen energetski potencijal
Struja iz vetra

Iako Srbija ima više potencijala za proizvodnju vetrogeneratora nego što naš elektrosistem može da proguta, još ne koristimo ovakvu vrstu energije. Stranci su zainteresovani za izgradnju.

Energija vetra pokazala se do sada kao najozbiljniji obnovljivi izvor energije. Osim što zauzima malo zemljišta i što „hvatanje“ vetra ne košta mnogo u odnosu na iskorišćavanje drugih obnovljivih izvora energije, ovakav način prikupljanja energije je i apsolutno ekološki.

- Srbija ima potencijala za korišćenje energije vetra, ali taj potencijal nije detaljno utvrđen - izjavio je za „Blic“ profesor Miodrag Mesarović. Ranije su se takvim istraživanjem bavili meteorolozi, ali oni nisu imali adekvatnu metodologiju - objašnjava profesor.

- U Srbiji se još ne grade farme vetrenjača, ali postoje planovi za izgradnju na Vlasini, kod Bele Crkve i na nekim drugim lokacijama. Postoji zainteresovanost stranih investitora da ulažu u takve projekte, a najpogodnije su planinske oblasti i Podunavlje - kaže Mesarović.

On je objasnio da je država u Zakonu o energetici proglasila takvu vrstu proizvođača povlašćenima, ali da još nisu obezbeđena podzakonska akta kojima se ovakva proizvodnja energije zaista podstiče. Srbija ima više potencijala za vetrogeneratore nego što realno naš sistem može da proguta, kaže profesor Mesarović.

Naime, pošto je ovakva vrsta proizvodnje promenljiva zbog promenljivosti snage vetra, smatra se da se sistem ne može oslanjati samo na ovakve izvore. Vetrogeneratori srednje snage (od 10 do 30 kV) mogu da se priključe na mreže nižeg napona, dok veliki vetrogeneratori mogu da proizvode struju do tri megavata. Oni se obično grade tako da čine farmu vetrenjača koja može da ima kapacitet i do nekoliko stotina megavata.

Ilustracije radi, jedna od većih srpskih termoelektrana, „Kostolac“, proizvodi oko 700 megavata struje godišnje. Da bi se takva termoelektrana zamenila, potrebno je napraviti farmu od oko 250 vetrenjača visoke snage. S obzirom na to da se cena vetrogeneratora procenjuje na oko 850 do 1.000 evra po instalisanom kilovatu, takav niz vetrenjača bi mogao da košta oko 700 miliona evra. Međutim, prema rečima Mesarovića, vetrogeneratori ne mogu da proizvode u danima kada nema dovoljno vetra, pa je zato proizvodnja termoelektrana i dalje isplativija.

Međutim, za male vetrogeneratore snage do 3 kW, koji najčešće služe za punjenje akumulatora u sredinama gde nema struje, kao i za osvetljenje i TV prijemnike, građanina može koštati oko tri hiljade evra. Moderni generatori mogu da proizvedu ekonomičnu količinu struje ukoliko je godišnja brzina vetra šest metara u sekundi, dok proizvodnja vetra počinje već pri brzini od 2,5 m/s.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic