Razmišljam o tebi
i srce mi obuzima
neka neobjašnjiva tuga
neka daleka čežnja
i nedefinisani osećaj
Mislim o tebi,
a pogled mi luta
u neke daleke daljina
u neke nejasne slutnje prošlosti.
Nebo me gleda
i na tren zasja sunce ponosno i sjajno,
a onda opet nestade..
Nebo je mutno i daleko,
nedostupno i nepregledno
Ima li na njemu
mesta za mene,
ima li na njemu
tragova moje patnje
progutanih suza
neizrečenih molbi...
Prazna sam,ispunjena
tek strahom od budućnosti,
dalekih snova,
neispunjenih želja..
Sve se gubi i nestaje
I prestaje da traje,
ono što tek početi je trebalo.
Nejasna slika dalekih dana,
bežim pred istinom,
koja sve više steže
obruč oko mene
I opet se zamućuje
kristalna slika budućih dana
I opet mi ništa nije jasno
Nedorečene nežnosti,
neprekidne zagonetke
nerviraju me ljudi oko mene
Pred očima,u vazduhu,
ocrtava se nejasna slika
prepoznatljivog lika
Usamljena travčica
odoleva vetru
Sena mi mračna zaseni oči
Tiha je čežnja usamljene duše
u ovo tiho letnje vece...

Sama sam..
U sobi gori sveća
kao da priča
o mojoj prošlosti
Otvoren prozor
poklanja zvukove noći
dok otresam pepeo cigarete
i mrzim budućnost
Sene namiguju sa zidova,
dok me progone
duhovi prošlosti
Želim da pretopim
svoje telo
u beskraj
i postanem zvezda
u dalekom svemiru...