Nedić nije rehabilitovan
V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 26. jul 2018. 07:30 | Komentara: 50

Viši sud u Beogradu doneo rešenje u slučaju kolaboracionističkog premijera. Ostala Uredba iz 1949. kojom je proglašen za ratnog zločinca, kada su mu oduzeta prava i imovina

VIŠI sud u Beogradu odbio je zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića, premijera Srbije tokom Drugog svetskog rata - saznaju "Novosti". Rešenje je napisano na stotinak strana, na kojima sud obrazlaže da je uvidom u sve priložene dokaze i nakon saslušanja svedoka zaključio da se nisu stekli pravni uslovi da bude rehabilitovan.

To znači da sud nije ukinuo Uredbu FNRJ iz 1949. godine, kojom je kolaboracionistički premijer proglašen za ratnog zločinca, i na osnovu koje su mu oduzeta građanska prava i imovina. Na ovu odluku Višeg suda predlagači sada imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

Postupak rehabilitacije aktivno je trajao pune tri godine, tokom kojih je održano 12 ročišta. Prvo je održano 7. decembra 2015, i to je bio pokušaj vraćanja građanskih prava ratnom premijeru iz trećeg pokušaja. Naime, prethodna dva zahteva Srpske liberalne stranke, pa posle Srpskog liberalnog saveta i Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, sud je odbacio iz formalno-pravnih razloga, ali su te odluke ukinute u žalbenom postupku.

ISTORIČARI GA "OSUDILI" OD četvoro istoričara koji su davali iskaze pred sudom, dvojica njih javno su iznela stav o Nedićevoj krivici. Prof. dr Milan Ristović tvrdio je da je on govorima podsticao zločine i antisemitizam, a njegov aparat učestvovao je u hapšenju Jevreja i antifašista, i streljanjima. Dr Aleksandar Stojanović optužio ga je za izdaju, jer je, suprotno ustavu, negirao pravni subjektivitet Kraljevine Jugoslavije.
Od 2015. saslušano je ukupno šest svedoka, među kojima su bili i, sada već pokojni, Žarko Vidović, čuveni istoričar i filozof, bivši skojevac i zatočenik Jasenovca i Starog sajmišta, kao i monahinja Jevrosima iz manastira Trojeručica, svetovno ime Bosiljka Kujundžić, majka bivšeg ministra kulture Bratisalava Petkovića. Sudu je dostavljeno na hiljade strana dokumenata, od kojih je najviše pristiglo iz Arhiva Srbije.

Zahtev da se "srpska majka", kako su zvali Nedića, rehabilituje podneli su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Nedić je bio na čelu Vlade nacionalnog spasa od avgusta 1941. do oktobra 1944. Predlagači rehabilitacije tokom celog postupka pokušavali su da dokažu da za to vreme nije bio odgovoran ni za Holokaust u zemlji, ni za osnivanje logora, kao ni za masovna streljanja. Tvrdili su i da nije prekršio međunarodne konvencije koje su regulisale ponašanje premijera u jednoj okupiranoj zemlji. Kako je tvrdio advokat Zoran Živanović, Vlada koju je vodio formirana je i radila u skladu sa tadašnjim pravnim normama, jer međunarodno pravo kaže da kada neka država kapitulira, nema dalje borbe.

Predlagači su navodili i da je spasao 350.000 Srba iz NDH, 50.000 Slovenaca, plus Srbe koji su bežali od Italijana, Albanaca s Kosova, Bugara i Mađara. Izneli su i dokaze da je pomogao mnogim uhapšenim skojevcima, iako je bio u ratu sa komunistima, smatrajući ih odgovornim za masovne nemačke odmazde nad civilima u Srbiji. Među njima je i reditelj Puriša Đorđević. Da bi ih spasao sigurne smrti, osnovao je Zavod za prevaspitavanje srpske omladine u Smederevskoj Palanci.

Tokom suđenja bilo je više protesta

Nedićeva vlada raspuštena je 4. oktobra 1944, a on je dva dana kasnije, sa većinom ministara, prebačen iz Beograda u Beč, a zatim u Kicbil. Britanci su ga predali jugoslovenskim snagama 1. januara 1946. Prema zvaničnoj verziji, ubio se skokom kroz prozor zatvora Ozne u Zmaj Jovinoj 21. Nedić nikada nije formalno optužen, ni osuđen.



Izvor: Novosti

moglo je biti i drugacije jer imamo neki debilni zakon o rehabilitaciji po kojem je i draza rehabilitovan

srpski narod po ko zna koji put u svojoj istoriji drzi lekcije iz humanizma

ponos covecanstva...

Jel vidite da svako ko je kod nas Evropi odgovrao..nama nije..

da je danas živ, bio bi u vladajućoj stranci.
osim toga znamo ko drži sudstvo.

Nedić i dalje deli Srbe



Milan Nedić kao premijer za vreme rata
PROŠLE su 72 godine od kada je Milan Nedić, predsednik Vlade nacionalnog spasa za vreme nemačke okupacije, navodno izvršio samoubistvo u zatvoru Ozne, u centru Beograda. Uprkos tolikom protoku vremena, pominjanje njegovog imena, posebno posle odluke Višeg suda u Beogradu da ga ne rehabilituje, i dalje deli Srbiju.

Vest da je sud odbio zahtev da se poništi uredba Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja nanovo je zaoštrila retoriku između onih koji smatraju da je Nedić bio "srpska majka" i onih koji ga i danas krive za Holokaust, proganjanje komunista, osnivanje logora...

Aleksandar Nedić, njegov praunuk i jedan od predlagača rehabilitacije, nezadovoljan je rešenjem Višeg suda.

- Ovakva odluka je izjednačavanje Srbije za vreme Drugog svetskog rata sa NDH. Nisam imao nameru, kao podnosilac zahteva, da Milan Nedić bude isto što i Pavelić, čak suprotno - kaže Nedić, i dodaje da je ipak zadovoljan, jer je u javnost izašla istina da njegov pradeda nije imao veze s progonom Jevreja i osnivanjem logora, kao i da je Nedićeva vlast spasla 400.000 Srba izbeglica i 35.000 Slovenaca i pomagala 120.000 srpskih oficira i vojnika u nemačkim i italijanskim logorima.

- Od početka ponavljam da postoji opasnost od toga da se rehabilituju Nemci za zločine koje su počinili, i da se ti zločini stave na dušu Nedića. To je već urađeno u Ukrajini, baltičkim zemljama, Hrvatskoj... Nadam se da će Apelacioni sud, kome ćemo se žaliti, potvrditi njegovu nevinost - kaže Aleksandar Nedić.

Advokat predlagača rehabilitacije Zoran Živanović potvrdio je, za "Novosti", da mu presuda Višeg suda još nije uručena:

- U sudu su nam rekli da je striktni nalog da nam se rešenje pošalje poštom i da ne možemo drugačije u njega da izvršimo uvid. Verovatno ćemo podneti žalbu kada vidimo argumente koje je sud naveo.

Povodom rešenja Višeg suda oglasio se i SUBNOR:

- Ovim je pobedila pravda i dokazano je da je Srbija pravna država koja poštuje većinsko mišljenje građana koji ne prihvataju da saradnici fašističkog hitlerovskog okupatora mogu biti pomilovani.

Istoričar Čedomir Antić smatra da je odluka Višeg suda očekivana, jer i sam zakon kaže da ne može biti rehabilitovan neko ko je sarađivao s nacističkim okupatorima.

- Ipak, predlagači rehabilitacije su ukazali na neke važne stvari, na primer da Milan Nedić nije imao fer suđenje, zato što je pre toga poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima - kaže Antić, za "Novosti".

On ističe da je ideja pravde u socrealizmu podrazumevala osvetu, pa su tako, pored okrivljenih, stradali i članovi njihovih porodica. Takođe dodaje da određeni krugovi društva potekli od istaknutih komunista danas imaju tendenciju da Nedića izjednače sa Pavelićem ili Hortijem.

- Ovakvo izjednačavanje nije ni pošteno, ni prihvatljivo, i tendencija mu je da se Srbija prikaže kao "srce tame" ondašnje Evrope i prva zemlja u kojoj je okončan Holokaust. Ne razumem čemu takav radikalizam kao 1945. ako znamo da Nedićeva uprava nije učestvovala u Holokaustu, kao i da su partizani i četnici doneli više stradanja srpskom narodu nego Nedićeva vlast. Ne razumem ni zašto se i dalje traži srpski ekvivalent NDH i otkud toliki negativan odnos pojedinih grupa i pojedinaca prema sopstvenom narodu - kaže Antić.

On dodaje da je trebalo poništiti sve posleratne komunističke presude i ponoviti suđenja. Nedić ni u tom slučaju ne bi bio rehabilitovan zbog kolaboracije sa nacističkim okupatorom. Međutim, njegovim potomcima bi bila omogućena puna prava.


Praunuk Aleksandar (desno) nezadovoljan presudom Foto A. Stanković


I Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju smatra da se Nedić ne može izjednačiti s Pavelićem, Kvislingom, pa ni s Petenom u Francuskoj, jer nije sa oduševljenjem prihvatio mesto predsednika vlade, niti je s cvećem sačekao Nemce kao oslobodioce.

- On se tek posle Aprilskog rata i razaranja zemlje i velike lične i opšte tragedije u uslovima surovih nemačkih odmazdi prihvatio toga da sedne u "vruću stolicu", oko koje se nisu baš otimali. Pravdao je odluku interesima naroda koji treba da opstane u uslovima genocida u NDH i hiljada izbeglica sa okupiranih područja Jugoslavije i realnom pretnjom rasparčavanja i onog što je ostalo od Srbije. U uslovima "sto za jednoga" propagirao je red, rad i mir dok oluja ne prođe i pokušavao da uguši pokrete otpora, smatrajući da provociraju odmazde - kaže Cvetković.

On, ipak, misli da bi Nedić, čak i da je imao fer i pošteno suđenje, bio osuđen zbog izdaje zemlje. Jedino pitanje je da li bi mogao pred sudovima u demokratskoj državi da dobije vremensku kaznu umesto smrtne.

I Socijaldemokratska partija Srbije pozdravila je odluku Višeg suda i u saopštenju navela da se nada da će proces revizije istorijskih činjenica iz Drugog svetskog rata, koji je uzeo maha, biti zaustavljen.

Izvor: Novosti

A da pogledamo to ovako...

U toku je denacionalizacija. Braca Nedic - Milan i Bosko, bili su izuzetno bogati, jer su.. naravno... bili intimusti vlasti. Imali su cak i palatu u kralja Milana, i citav taj pojas od Manjeza do Slavije... kao i nesto u Zemunu....

Boli uvo Harkonena za cast i obraz, treba se dokopati nasledja... a to i sam kaze...

Naravno