Necu da budem Karlin sluga :: Srpski Nacionalisticki forum

НЕЋУ ДА БУДЕМ КАРЛИН СЛУГА

Ход по мукама породица Јанка Лакића из Малог Зворника почео је оног дана када су на њихова врата закуцали истржитељи хашког трибунала, желећи да Лакића придобију ѕа сведока Карле дел Понте у процесу против Војислава Шешеља. Лакић тврди да се два пута срео са истражитељима, али да је одбио да им да изјаву јер му, како каже, ''као припаднику Српског четничког покрета ''Дража Михаиловић'' није падало на памет да сведочи против Срба.
Прво су ме звали телефоном и рекли ми да морају да разговарају са мном јер се моје име често помиње у Хгу. Казали су ми да сам изабгерем земљу у којо смо се срели. Мислио сам да желе да ме намаме и ухапсе па сам одлучио да је боље да се видим са њима негде на страни, него да ме ухапсе пред породицом – присећа се Лакић, који је током рата био на хрватском и босанском ратишту.
Његов први сусрет са двојицом хашких исражитеља, Џонатаном Харисом и Џерардом Секстоном одиграо се у Београду 04. октобра 2003. и према његовим речима трајао је свега пола сата.
Рекао сам им да немаматеријалних добара за која бих сведочио против Шешеља и питао их дали оно знају шта траже од мене,да ли знају да угрожавају безбедност моје породице – додаје Лакић, који верује да је истажитељима био интересантан јер је, како каже, прошао пет-шест ратних локација.
Он тврди да су му истражитељи понудили да уколико пристане да сведочи као њихов сведок у предмету Војислава Шешеља, заузврат добије ''папир којим му сегарантује да га нико неће гонити'', ни они из Хага, ни из Хрватске ни БиХ.
Наставили су да ме зову телефоном, мада морам признати да су се увек извуњавали и били културни. На крају сам пристао да се поново видим с њима, под условом да дођу код мене кући и то смо један истражитељ – наставља Лакић. Према његовим речима, посето га је Џонатан Харис, који му је понудио статус ''заштићеног сведока'' и могућност да изабере земљу у којој жели да се под новим идентитетом настани са својом породицом. И ову понуду Лакић каже да је одбио, али његови суграђани ду почели да сумњајуда је ипак направио ''дил са Гагом''. Пријатељи и комшије су почели да заобилазе и шиканирају његову породицу.
Имао сам само још један телефонски позив и коме ми је Ив Рој, шеф А тима поново понудио статус заштићеног сведока. Прилично грубо сам му рекао да ме више не зову и да нема начина да будем на њиховој страни, а ако сам нешто лоше учинио, да радо нудим своју слободу за част – присећа се Шешељев познаник.
Вели да га је нарочито заболело јер су комшије и сугрђани почели попреко да га гледају и сумњају у њега. То га је нагнало да азил потражи у Француској, али тек пошто је стигао у Париз са 300 евра у џепу схватио је да тамо нема центра за прихват азиланата.
Нисам имао од чега да платим стан или хотел док се не реши мој статус, па сам отишао у Холандију у азил центар Терапел – наставља Јанко Лакић.
Ту је, како каже, затражио азил у демократској земљи у којо је смештен суд који је њему и еговој породици проузроковао невоље.
Да би добио азил, био му је неопходан доказ, папир од истражитеља да су ме контактирали, што је Ив Рој одбио да ми да. Занимљиво је да ми је тада у телефонском разговору рекао да смо се видели у Београду, а да ја у Београду нисам упознао с тим именом – прича он.
Признаје, да би дошао до жељеног папира послужио се триком.
Рекао сам Роју да имам један папир који је њима важан и да ће га добити уколико они мени напишу потврду о нашим сусретима. Рекао сам им да је папир који они желе добро сакривен у Србији и да ћу им га донети – тврди несуђени сведок хашког тужиллаштва.
Истог дана, Ив Рој је потписао документ у коме је наведено да су хашки истржитељи имали два сусрета са Лакићем, али да је он оба пута одбио да да изјаву плкашећи се за свој живот и животе чланова своје породице. Криво ми је што су написали само делимичну истину, што нису написали оно што сам им рекао, да ми не пада на памет да сведочим против Срба – жали он.
Док је покушавао да добије азил, холанђане је посебно занимало да ли страхује од Српске радикалне странке.
Река сам им да од мене не очекују да пљујем по својој земљи, нити по СРС-у , да не страхујем од њих него од неурачунљивих појединаца, а да моја земља није у стању да мене и моју породицу чува до краја наших живота – тврди Јанко Лакић.
Према његовим речима, на ''великом итервјуу за азил'' објашњено је да му је процедура да му се придруже његова супруга и син прилично дуга. Нје смео да ризикује, да очврсну и ојачају сумње његових суграђана ид његова породица остане незаштићена, па се холађанима захвалио на бесплатном боравку у азилу и псле два месеца пново се вратио у Мали Зворник.
Наглашава како са нестрпљењем чека да када ће Војислав Шешељдобити списак заштићених сведока и када ће он коначно све неверне Томе уверити у своју честитост. У међувремену, Лакић напомиње да је одлучио да пресавије табак и тужи све оне због којих је његова породица доживљавала непријатности, јер је у малој средини у којој живи маркиран као издајник.

Извор: Франкфуртске вести 13. 11.2006.