Nerviraju vas nečovečni komentari na netu?

MONDO je istraživao zbog čega se sve više pojavljuju bezočni i neljudski komentari na događaje koji bi u svakom normalnom biću trebalo da izazovu, ako ništa drugo, onda samilost...



Kada je kanadski sociolog Maršal Mekluan na kraju šezdesetih godina prošlog veka govorio da ćemo živeti u "globalnom selu" nije ni bio svestan koliki je vizionar.

 Sve što osećate, uključujući i najniže strasti i porive, više ne morate da zadržavate u sebi. Pod lažnim imenom, najstrašnije misli danas možete podeliti sa celim svetom, bez ikakve sankcije, na globalnoj mreži.

 Nekada vešto uređivane novinske rubrike "Među nama" u kojima su čitaoci iznosili svoja razmišljanja, kritike i pohvale vezane za aktuelne događaje u zemlji i svetu u dobu carstva Interneta zamenili su komentari na vesti u kojima se najčešće kratko i jasno "pljuje" ili hvali neka društvena pojava.

 U zavisnosti od uređivačke politike sajta na kom su komentari postavljeni, kao i od pažnje moderatora zavisi šta će sve tu proći...

MASAKR NAD DECOM U AMERICI: MISLIM DA TAKO TREBA DA BUDE

 Krajem prošle godine dvadesetogodišnji psihopata Adam Lanca u osnovnoj školi u Konektikatu pobio je 26 ljudi, među njima 20 dece. Svet je bio u šoku. Nevina lica Lancinih žrtava "vrištala" su sa fotografija koje su preneli svetski mediji, a na našim sajtovima pojavili su se komentari:

 "Ogromna većina Amerikanaca se radovala kad su klali srpsku decu. Što bi mi sad njih žalili?"

"Ja mislim da tako treba da bude."

 "Amerika je svojim ponašanjem prema ostatku sveta navukla mržnu i gnev. Ima kod njih dosta spavača koji čekaju signal da naprave masakr. Imaju najviše oružja po glavi stanovnika, igrice sa ratnim motivima, filmovi puni nasilja. To je bumerang koji se vratio . Nadam se da nema naših ljudi među stradalim, za Amere me baš briga".

"Plakali smo i mi, sad je na njih red. Ne žalim ih ni milimetar. Šta je s našom decom bilo, pa ih licemerni zapadni mediji nisu žalili".

 Ništa blaži komentari nisu se pojavili ni na dramatične događaje u našem društvu. U novembru prošle godine srpska javnost bila je zatečena zločinom u Novom Sadu, kada je Darijan Musić do smrti zverski pretukao svoju devojku.

"Bravo, brate, ti si genije. Meni su mnogo smešni ovi što je žale, obična rospija. Bila s njim da bi joj davao drogu, kupio silikone, dao pare za karijeru itd".

 "Svet se rešio dva bolesna uma i dobro je. Kao da je ovaj slučaj sada neka senzacija za kriminalistiku. Takve stvari se desavaju skoro svakih pet minuta negde na svetu".

 "Ahahahahaha kako je izoperisala nos, u CKM-u lici na Majkla Džeksona a ovde ima čapinu kao suri orao".

MOTIVI: OSVETA, NEZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM, PUBERTETSKI BES



Psihoterapeut Nebojša Jovanović za MONDO kaže da ne misli da je ostavljanje takvih komentara ekskluzivno naša osobina kao naroda i da se svuda u svetu ponašaju slično.

 "Mislim da ljudi pomeraju svoju agresiju, svoje nevolje, traže životnog krivca i da se to najlakše odražava kroz nacionalne predrasude", navodi Jovanović.

 On ocenjuje da je u slučaju tragedije u Americi uzrok komentara potreba za osvetom i zakon "oko za oko, zub za zub" i da za one koji komentarišu tu nisu bitna deca, već čista osveta.

 "U osveti čovek postaje isti kao onaj kome se sveti. Zašto su njihova deca nevinija od naše? Ljudi ne idu dublje u razmišljanje i reaguju sirovim afektima", navodi stručnjak.

 On objašnjava da je potreba za osvetom svojstvena deci - dete ima potrebu da odmah vrati za učinjenu nepravdu, a kad odraslih je odraz nerazvijenosti i nezrelosti.

U pitanju je lična frustracija, a takve komentare ne ostavljaju svi. Postoje ljudi koji će sve prokomentarisati negativno, to je pubertetska filozofija i potreba da sve svrstavamo u dobro ili loše…

 Upitan da oceni takođe opšte raširenu pojavu da korisnici Interneta iz Srbije hrle ka sajtovima iz zemalja u okruženju da bi se u komentarima na nacionalnoj osnovi razračunavali sa tamošnjim "komentatorima", Jovanović kaže da je i tu u pitanju slična stvar.

 "Verujem da to rade tinejdžeri iz potrebe za svrstavanjem. Oni to rade i na fudbalskoj utakmici iako su svi Srbi gde taj drugi prestaje da bude ljudsko biće, postaje tuđi, druga rasa i neprijatelj", ocenjuje psihoterapeut.

 On navodi i da mediji uglavnom ne prate pozitivne komentare, jer tu nema senzacije i dodaje da je generalno veći broj dobrih komentara nego onih loših.

Ne isključuje mogućnost i da je podloga za negativne kometare činjenica da su ljudi puni besa, a nemaju to gde da ispolje.

 "U pitanju su različita nezadovoljstva - čovek nezadovoljan sopstvenim životom koji ne radi ono što voli, oseća se frustriranim i gleda da taj bes ispolji", ocenjuje psihoterapeut.

MORBIDNOSTI I U SVETU

 Da "pljuvački" komentari nisu samo svojstveni srpskoj čitalačkoj internet publici pokazuju i poznati primeri iz sveta o kojima je MONDO već pisao.

 Tako su se u oktobru na društvenim mrežama pojavili morbidni komentari na račun tek rođenog deteta pevačice Adel.

 Poruka koja je najviše uznemirila javnost došla je od nekoga ko se na Twitteru potpisuje kao Vanesa Biber: "Adel je rodila bebu. Da li je debela i hendikepirana? Samo je ubijte već jednom!"

 Drugi korisnik je napisao "Idem do Velike Britanije da je posetim i da je ubijem" i na to dobio odgovor "Ubij i njenu bebu."

 Pored toga, mnogi su napisali i da ne bi bilo loše da Adel upadne u postporođajnu depresiju ili da joj sin umre "jer bi tada pisala najbolje pesme"...

DA LI JE CELA SRBIJA U "HEJTU"?

Predavač na fakultetu za medije i komunikaciju Istok Pavlović kaže da je prva stvar koja to objašnjava činjenica da će ljudi koji imaju negativno mišljenje pre ostaviti komentare.

 "Ovi koji misle negativno češće će ostaviti komentar zbog čega deluje da je cela Srbija u mržnji i hejtu. Ali oni su samo najglasniji i to nije tako samo kod nas", navodi Pavlović, dodajući da je u Velikoj Britaniji rađeno istraživanje koje je potvrdilo da najčešće komentare ostavljaju nezadovoljni.

 On, međutim, upozorava da komentari utiču na formiranje javnog mnjenja koliko i sam tekst, a možda i više.

 Važno je kakvi komentari su objavljeni, prvih pet ili deset i to može da spinuje moderator. On može da veštim odabirom komentara preusmeri mišljenje. Samom selekcijom komentara može se dosta uticati na javno mnjenje, ocenjuje Pavlović.

 Objavljivanje spornih komentara na Internetu nije zvanično zakonski sankcionisano u Srbiji već se primenjuju slična pravila koja važe i u Americi, objašnjava Pavlović.

Prema tom principu, sajt je odgovoran samo za sopstvene sadržaje, a ne i za komentare. Jedina obaveza je da se uvredljivi komentari obrišu.

 "Druga stvar je moralna odgovornost - neki portali puštaju sve komentare jer znaju da će mnogo psovki privući čitaoce", upozorava Pavlović.

 Sve u svemu, ako ste među armijom ljudi koja ne može da se načudi količinom mržnje koja kruži u komentarima na netu, opustite se. Stručnjaci nam objasniše da je u pitanju isprovocirana manjina, da se to dešava svuda u svetu i da je možda i bolje da se umesto okršaja na utakmicama ili ulicama grada potisnuto nezadovoljstvo i bes ispolje nekad na papiru, a danas na Internet portalima.

 (MONDO, D. Pašić, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)

____________________________________________________________________________________

Dakle...

Da li vas nerviraju takvi komentari?

Da li mislite da je tekst u pravu kada govori o uzrocima i posledicama toga?

Anonimnost.

Drugi ljudi na internetu

Kada smo ispred ekrana, u svojim stolicama, osećaj sopstvenog identiteta je drastično smanjen

Sa pojavom društvenih mreža, poraslo je i interesovanje socijalnih psihologa za proučavanje ljudskog ponašanja na tim medijima. Pre svega, zato što tu imaju ogroman uzorak ljudskih interakcija koje ostaju u pisanoj formi, i koje nikada ne bi mogli da prikupe na drugačiji način u toj količini. Posle više godina proučavanja, složili su se oko jedne činjenice: ljudi su na internetu druge osobe.

Jedan od glavnih faktora koji doprinosi ovome je takozvani efekat deindividuacije: kada su ljudi ispred ekrana, u svojim stolicama, osećaj sopstvenog identiteta je drastično smanjen. Ovo dovodi do toga da se mnogo manje priklanjaju nekim društvenim normama, i pišu neke stvari koje nikada ne bi izgovorili javno.

U jednoj studiji koja je rađena šezdesetih godina prošlog veka, socijalni psiholog Leon Man proučavao je ponašanje mase u slučajevima kada samoubica preti da će da skoči sa zgrade. U masi uvek postoje oni koji će vikati i ohrabrivati čoveka da skoči. Ono što je zanimljivo, to je da su ti povici ohrabrenja bili češći kada je masa veća, kada je samoubica na višim spratovima, i kada je napolju mračnije – drugim rečima, svi faktori koji su dovodili do veće deindividuacije. Na isti način se objašnjava zbog čega su ljudi tako često ostrašćeni i prepuni govora mržnje u pisanju komentara na internetu. Većina njih bi u bliskoj komunikaciji, kada su potpuno svesni svog identiteta, imali neuporedivo blaže stavove. I ovo nije toliko u vezi sa upotrebom lažnih imena. Čak i kada je osoba na internetu pod svojim imenom i prezimenom, kočnice u komunikaciji su mnogo slabije jer samo nemogućnost da vidimo osobu sa druge strane dovodi do ovog efekta.

Ceo ovaj efekat proizvodi jednu drugu pojavu, a to je formiranje lažne slike o javnom mnjenju. Naime, ljudi danas često čitaju vest na internetu, a zatim čitaju komentare ispod vesti, i na osnovu tih komentara zaključuju „šta narod misli”. Ovo je, međutim, veoma neobjektivan način za formiranje slike o stavu naroda, iz jednog jedinog razloga: negativno nastrojeni ljudi su neuporedivo glasniji, i mnogo će se češće oglašavati.

Recimo da je neku vest pročitalo 1.000 ljudi i da od toga njih 900 podržava ideju, a samo njih 100 je protiv. Međutim, od toga će napisati komentar, recimo, njih 10 koji podržavaju, i njih 20 koji su protiv. Čitalac će onda preći preko svih tih komentara i pomisliti: ,,da li je moguće da je većina ljudi ovoliko negativna, u kakvoj zemlji živim...”, a radi se zapravo o ovom efektu – da su oni najglasniji. Ljudi koji imaju pozitivan stav o nečemu neće imati dovoljno motivacije da ostavljaju komentare.

Zbog ovog efekta, danas lako mogu da se demotivišu novinari, blogeri, ili pisci koji objavljuju svoj sadržaj na internetu, ali poručio bih im da se ne brinu previše. Ponekad je dobro zabraniti komentare na tekstovima, jer ništa ne može toliko da razvodni neku ideju i uništi dobar tekst, kao komentari ljudi kojima je dozvoljeno da napišu šta god im padne na pamet. Popularni bloger i ilustrator Outmil, ovo je ilustrovao slikom Mona Lize koja stoji okačena u Luvru, a pored nje je tabla na kojoj posetioci mogu da ispisuju komentare ,,ha-ha, ružna je”, ,,moja baba bi bolje ovo nacrtala”, i slično. Ako to ne dozvoljava Luvr, zašto bi to neko drugi dozvoljavao?

Još jedna zanimljiva pojava koju su socijalni psiholozi primetili – na internetu je mnogo teža promena uverenja. Postoji jedan princip koji kaže: što više ljudi zna da mi imamo neko uverenje, smanjuju se šanse da ikada od njega odustanemo. Kada neko iznese svoje stavove na internetu, potencijalno ih je izneo celom svetu, i od tog trenutka male su šanse da ih ikada promeni. Zbog ovoga nastaju beskonačne rasprave. Kod ljudi se dešava takozvana „kognitivna disonanca”, efekat kada imamo neko uverenje, a onda se pojavi neka osoba i odgovori nam sa suprotnim stavom, i još postavi adresu neke relevantne internet stranice koja to dokazuje. Jedini način da mozak razreši ovu nelagodnost, ,,disonancu” koja tada nastaje, jeste da ode na Gugl i nađe stranicu koja govori u prilog njegovim stavovima, koju zatim postavi kao protivodgovor, i tako u nedogled. Iz ovih razloga, skoro nikada na internetu nećete naći rečenicu ,,da, u pravu si, priznajem, pogrešio sam”. Jedini način kada se može nešto uraditi po pitanju promene stava jeste slanjem privatnih poruka, jer je tada ova disonanca mnogo manja, i mozak je otvoreniji za promenu stava.

U jednoj studiji, ispitanicima je data placebo pilula, za koju su im rekli da će im izazvati blagu mučninu i nelagodnost. Kada su ih pitali kako se osećaju nakon uzimanja pilule, mnogi od njih su potvrdili da osećaju nelagodnost. Nakon toga im je rečeno da su ih slagali, i da pilula koju su uzeli nema efekta. Međutim, mnogi od ispitanika su i dalje ostajali pri stavu da ipak osećaju mučninu, jer ih je jednostavno bilo sramota da promene svoj stav pred velikim brojem ljudi. Kada bi im nasamo saopštili da je pilula placebo, ovaj efekat ,,odbrane” je bio manje izražen.

Ovo su neki od glavnih zaključaka koje su socijalni psiholozi izveli o ponašanju ljudi na internetu, i poprilično objašnjavaju zbog čega su ljudi ,,onlajn” toliko drugačiji nego uživo.

Fakultet za medije i komunikacije, Beograd

Autor: Istok Pavlović

Izvor: Politika

Glupost.






I sta je ovde sporno.
Sporno je jedino da je pisac teksta retardiran.

Ja se slazem sa svim ovim postovima koji su od negde citirani.Prosto cinjenica je da ne zalimo svetske ubice 

I koja je razlika nesto napisati ili ne ako tako mislis 
Post je morbidan okej,slazem se morbidan je.Ali taj morbidan postinit nije laz.To je necije misljenje.
Moj braca ne pisu po forumima,ali garantujem da kad bi ih pitao..da ne bi dobio razlicitiji odgovor.
Druga je stvar da li bi oni to napisali,ali ako vec tako misle..nema poente da li je to negde zapisano ili ne.


Evo sta kaze debil.
Jel moze pojedinac da bude kriv,sto mu kradu budzet,sto ga proteruju iz kuce,sto mu ubijaju familiju,sto mu ukidaju neko pravo,sto samo na papiru ima pravo na zaposlenje ?!
Koga da krivi sebe ?
I sta ustvari znace nacionalne predrasude ?
Ja mogu da mislim da su Ameri debeli i glupi.To je predrasuda.
A jel predrasuda to da su nas oni bombardovali zverski ? Jel to predrasuda ?


Sad..Uporedite post vezan za nase ljude protiv Amera.. I ovaj post


Jel ovaj sto je napisao neku svoju prosto prosirenu recenicu ima bar neko neko opravdanje za to sto je retaridran ?

izasli smo na internet 

Па сва чар Интернета је у тој бруталности. Сруши сваки балон наивности и погрешних мишљена о свијету. Што те не убије - ојача те. 

zna se ko ostavlja takve komentare.. poput tih za Adel i slicne, sa razlikom sto neki koriste elokvenciju

oni kojima nesto fali, sto tekstovi samo potvrdjuju

sad, ne mozemo poznavati sve ljude koji tako pisu, ali upoznali smo dovoljno da se iznese taj zakljucak

Test (kognitivne disonance) u okviru testa (placebo efekta) !

Testception.

Ljudi na netu govore ono za sta nemaju uzivo hrabrosti.... i sto zaista misle...

Ne znam cemu to cudjenje...

A istok.. eh...

Tako je, i oni koju su na netu najglasniji su uživo najveće 3,14čkice.