Zasto ljudi ne cene kada ste dobri, razumni, popustljivi, plemeniti i iskreni pema njima?
Takva stvar je i u ljubavi i u drustvu, a usudjujem se reci i u porodici.
Jednostavno moram to istaci ovde, jer to pogresno moralno pravilo sve vise vlada u ovom drustvu. Pa eto da bar na neki nacin skrenem paznju na tu nelogicnost.

Ne znam da li je to nesto sto imamo svi u nama, nesto ljudsko, kao neki gen koji imaju sva ljudska bica ili se radi o nekom nemoralnom pravilu kojeg svi slede.
Ako je to neki nas ljudski nagon, onda ga treba nekako suzbiti i boriti se protiv njega u nasoj svesti. Ako je to samo pravilo nametnuto od sredine u kojoj zivimo, onda ga ne treba prihvatiti. Problem je sto nas ka njegovom prihvatanju cesto vuce i nase licno iskustvo.

Sa gledista da se radi o ljudskom nagonu, genu usadjenom u nasem mozgu, mozemo ga primetiti i u ponasanju same dece u skolama i nekog njihovog naivnog odnosa i reakcije na stecene utiske.
Na primer, uvek ce grupa dece jednog razreda vise ceniti i imati vece strahopostovanja prema detetu koje se od pocetka postavi kao grubo, agresivno, ratoborno... nego prema onome koje se ponasa mirno, povuceno, skromno.

Zasto je to tako? Da li je to prirodni zakon? Zakon grabljivice i zrtve? ...

Sa gledista nemoralnog zakona, koji se iskustvom ili savetom usvaja, mozemo ga lako uociti u ljubavi, na poslu, u drustvu.
Ukoliko se u ljubavi postavite kao osoba koja je spremna da ucini sve za ljubav, mnogo cete lakse biti povredjeni, nego ako se postavite kao osoba koja na ljubav gleda ravnodusno.
Mislim da je bukvalno svejedno da li se radi o muskoj ili zenskoj osobi. A moje misljenje je, da i ako se sastave dve „zrtve“, ova jedna obavezno postaje „grabljivica“ (predator)

Da li je to zbog toga sto na taj nacin pokazujemo svoja osecanja i mesta na koja nas je najlakse povrediti? Jer ako pokazujemo samo svoje agresivne i ratoborne strane, ljudi ce nas tako i doziveti i nece se tek tako lako usuditi da nas povrede. Iako mozda cak prva osoba moze biti mnogo opasnija i agresivnija od ove druge... samo sto to ne ispoljava.. dok je mozda ova druga bas ranjiva i osetljiva sto pokusava da sakrije takvim ponasanjem. Moguce... ali ne deluje kao prihvatljiva definicija.

Da li se takve osobe stvaraju? Iz negativnog iskustva? Znaci nisu takve, ali postaju. Kao osoba koja je razocarana, povredjena... shvata razlog zasto je povredjena i od tada ona pocinje da se preobrazava u ubicu sopstevnih osecanja i bice spremno da sutra povredi istom merom nekoga ko to nije zasluzio. Ili ce se mozda zatvoriti zauvek za sve. Ne otvorivsi nikome vise svoje srce, cak ni onome ko to zasluzuje?

Da li je onda ovo svet predatora? Ili je i sama priroda takva?

Evo jedno zanimljivo pitanje.

Zasto beli medved, namerno nece da napadne krupnijeg belog medveda koji mu je preuzeo jelo, ... a da se radilo o manjem i slabijem medvedu, bio bi spreman da ubije kako bi odbranio svoj rucak [ ? ]

Hajde, mozda su medevi primitivni, ali da li je onda to logika primitivaca ili logika prirode? Ljudi je opet ispoljvaju na veoma slican nacin.

Strah.... Da li se radi o strahu? Zasto je potrebno da nekome uteramo strah, da bi nas taj neko stvarno postovao i cenio? Zar ljudi samo postuju i cene one od kojih se boje?

Ogromna vecina devojaka ce mnogo vise voleti momka koji je ravnodusan, hladan... za koga ce morati da se bore.. za svaku njegovu naklonost ... NEGO... momka koji ce im pokazivati svoja osecanja svaki dan? Pa da... nije zanimljivo vise... nema izazova... znaju da ga imaju.. i to nije to. I ni jedan njegov nezan dodir nece biti tako nezan kao od ovoga hladnog, ciji ce jedan nezan dodir biti najnezniji. Naravno, pod obaveznim uslovom da se radi o fizicki istoj osobi.
Isti primer se moze navesti i u obrnutom slucaju. Zasto momci pre gube glavu za nekom curom koju je tesko osvojiti, nego za nekom koju mogu uvek da imaju. Pod uslovom da se radi o fizicki istoj osobi?

Zaista nelogicno.... A to pravilo je tako snazno i dominanto danas... Prosto ga ima na sve strane. Ja sam ga eto naveo na primer u ljubavi, medjutim moze se navesti i na mnogim drugacijim primerima... pa i na belim medvedima.

A evo primer cak i u samoj skoli... Koliko vise djaci/ ucenici/ studnti imaju strahopostovanja prema strozijim profesorima, nego prema opustenijim ?
Ne samo da imaju postovanja, nego ih cak i vise cene, a takodje je ta njihova pozitivna ocena mnogo vrednija.

Cudna mi ja ta psihologija.... Sve vise je osecam kod ljudi, pa cak i kod sebe... Kao da se namece kao obaveza koju moras da ispostujes da ne bi bio zgazen, poveredjen...

Zasto se u ovom svetu STVARNO ne cene prave vrednosti coveka? Vec zloupotrebljavaju i koriste? Koliko je uopste pozitivno po sopstveno zdravlje, mir, srecu i zivot imati takve osobine i pruzati ih drugima? ......... i naravno sve ovo sto sam napisao je veoma poznato i svi su svesni toga, svi razumeju i svi uocavaju nelogicnosti. Takodje onda isti ti ce zbog toga i znati da ocene da je to stavarno pozitivno, cak ce i znati da cene te vrednosti... ali koliko ce biti spremni da ih cene? Toliko koliko im je ovaj tekst ili neka pozitivna vrednost privukla paznju sopstvene savesti.... a to je cini mi se, jedan mnogo kratak vremenski period. Mnogo slab, kojeg ce vrlo lako slomiti jedna pogresna rec ili pogresno razumevanje misli. A ne tek neko licno ubedjenje... ili cvrsti utisak.

Dobrocudni ljudi bi morali biti malo cvrsci pri primanju uvrijeda, a ne odmah da postaju tuzni i da se povlace u sebe. Ovo sve sto si ti naveo su zakonitosti svijeta u kom zivimo, a mi dobrocudni moracemo da se tome prilagodimo, sta bi drugo. Uostalom, mi sve gledamo sa daleko vise perspektive pa ponjoj mozemo i da otkrijemo odakle dolazi agresija i ljutnja.

Ali tema je glasila zasto  se ne cjene dobri, iskreni, popustljivi i dobrocudni.
Samo da prokomentarisem za profesore. Strogi profesori se mnogo vise postuju od dobrocudnih i popustljiviji, ali ja to nikad nisam mogao shvatiti.

Ovo sam samo ubacio kao uvod a poslje kad busem imao vremena cu se ozbiljnije ukljuciti u ovu diskusiju. Pozz Whisper8020        rijesicemo nedoumice.   

... strog cesto znaci biti dosledan, jedan od razloga zasto se takve osobe vise cene.

Mene su u zivotu najvise povredile osobe koje sam voleo i osobe koje su o meni brinule dok sam bio dete. Gledam malo oko sebe i vidim da se po tom pitanju nista nije promenilo, a siromastvo koje je doslo je tu ljudsku bedu samo pojacalo. Umeo sam itekako da budem ostar prema zlim ljudima, samo me zalosti sto se ovde zivot na to i svodi, bez dragih ljudi kojima se mozes poradovati. I ako nesto steknes u materijalnom smislu, to nemas sa kim podeliti, obicna kifla - napola sa dobrim prijateljem. Valjamo se kroz zivot, prazni i zli, dok nas taj mlin ne dotuce.

Ja sam hteo da se to zlo bar delom smanji, nisam naisao na podrsku, pa sam se povukao, sretno vam bilo.

Nije bitno koliko ima zla na ovom svetu. Ono u neku ruku i drzi ravnotezu sa dobrom. Nikada velicinu dobroga ne bi spoznali ukoliko nismo osetili pakao zla... Dobro, sada svet naginje sve vise u neki treci smer... gde je vise tesko definisati sta je dobro, a sta ne. I tome na put niko, kao individua ne moze stanuti , ali ono sto jedna individua moze uciniti, to je da pronadje jos jednu takvu ili ucini jos nekoga takvim i na taj nacin ocuvati bar jedan minisistem pravih vrednosti... Makar ga cinele dve osobe.

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaa!!!! pa ubicu nekog! zar gde god se okrenem moram da cujem ovo pitanje i ovakve komentre??? nisu svi navikli da se prema njima ophode lepo i da ne moraju da se bore za ljubav, paznju i sve sto ide uz to!!!
jednostavno iz straha da ne pogrese ljudi prave greske!
i da, treba spoznati zlo da bi smo cenili ono dobro, cesto to shvatimo suvise kasno i srecni su oni koji gresku uvide dok jos nije kraj, a  najsrecniji oni koji su toga vec na pocetku svesni!

zivot je u vecini stvari vrlo nelogican,a opet ne manje lijep zbog toga.eto,jos jedna nelogicnost
mislim da nisi u pravu sto se tice toga da se prave vrijednosti ne cijene.ili ja bar ne zelim u to da vjerujem.
samo zlo je mnogo ociglednije od dobra.za dobre stvari,odnose i ponasanje covjek treba vise da se trudi i ulaze,a zlo je lako za uraditi i na zalost prirodnije za samu prirodu covjeka.
covjek je bice nagona,sebicno po svojoj pravoj i iskonskoj prirodi....a vaspitavanjem,radom na sebi,mi razvijamo osjecaj za druge i prave vrijednosti.
a tacno je i svijesna sam toga da se majka priroda poigrala sa nama.to sa bijelim medvjedima me mnogo ne brine,ali mi problem predstavlja da u tom ponasanju prepoznajem covjeka.njegovu potrebu da se izivljava nad slabijima i onima koji nisu u stanju da mu se suprotstave.
cudan je svijet

to je ona stara borba izmedju dobra i zla
zlo pobedi u trenutku

ali na duze staze.....
kvaliteti ostaju uvek cenjeni, kod pravih ljudi to se ne menja 

Cini dobro i dobrim ce ti se vratiti. Ja znam da se lepo osecam kada ucinim dobro delo i veca satisfakcija za mene ne postoji. Kako se oseca onaj ko to ne zna da ceni?! Njegov problem.

u 90% slucajeva kad god sam nekom cinila uslugu na kraju balade ispadnem grbava.i svaki put obecam sebi da nikad to vise necu raditi,ali ne vredi.jedino mi ostaje da  ali me cudi bezobrazluk ljudi koji ti prigovaraju posle toga za neke gluposti, i ponovo dodju da nesto traze