Nebojsa Krstic Krle - savetnik za sve i svakoga :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Nebojša Krstić Krle - pripejd savetnik i počasni Vučićev bot

Krle se dao u kritiku postojećeg sveta, uglavnom na Tviteru, mada je u poslednje vreme rado viđen gost na svim televizijama. Na njegovom udaru je uglavnom nejaka opozicija

Susretom bezličnih studenata medicine Srđana Šapera i Nebojše Krstića na Anatomskom institutu, iznad leševa u formalinu, počela je priča o momcima koji su, zahvaljući Vladi Divljanu, Zdenku Kolaru i fotografijama Dragana Papića, postali idoli u celoj Jugoslaviji. Bili su to manekeni dobrog duha i zvuka, za kojim su ludovale devojke od Zagreba do Beograda.

Za njih se neko vreme govorilo i kao o „pankerima s Dedinja“, a u to elitno naselje dospeli su zahvaljujući Krletovoj ljubavnoj vezi s Mirom, starijom ćerkom Cvijetina Mijatovića, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ.

Decenijama kasnije, marketinški stručnjaci Šaper i Krstić, zahvaljujući svom drugaru, tadašnjem frontmenu Demokratske stranke i vascele Srbije Borisu Tadiću, ušli su u srpsku politiku. I izgleda zauvek ostali. Svako na svoj način. Kad je Tadić ovaj dvojac, na opšte zaprepašćenje svoje stranke i mimo svih demokratskih procedura, promovisao kao svoje savetnike, gorostas hrvatskog žurnalizma Denis Kuljiš, sada vatreni Vučićev fan, uskliknuo je kako je Srbija konačno uradila nešto dobro za svoj imidž. Tako je i izgledalo. Međutim, stvari obično nisu onakve kakvim se čine na prvi pogled.

O tome bi mogao da svedoči Boris Tadić, ali nije voljan: „O Nebojši Krstiću ne bih više trošio reči. Sve što sam imao rekao sam. I zvanično i nezvanično.“

Nije koliko bi mogao.

SVI JUNACI NIKOM PONIKOŠE

Bivši predsednik Srbije ocenio je da njegov pulen i nekadašnji medijski savetnik sprovodi naprednjačku filozofiju.

„S Nebojšom Krstićem sam se razišao nakon izbora 2012. godine. Stavovi koje danas zastupa govore mi da bi se to desilo i da sam pobedio na izborima, jer su mnogo bliži naprednjačkoj vlasti i političkoj filozofiji nego mom načinu upravljanja i razumevanja politike. To što on danas govori s mojom politikom nema nikakve veze i vezivanje mog imena za njega samo proizvodi konfuziju“, reče Tadić za Nedeljnik. I ućuta.

S druge strane, prozvani Krstić odgovori u Kuriru da je dobro da ljudi javno iznose politička neslaganja, ali da je bolje da se lična osećanja ostave „za po kući“.

„Rekao bih da ne zagovaram ni naprednjačke, ni demokratske, ni plave, ni žute, ni crvene ideje, podržavam ideje za koje mislim da su dobre za Srbiju. Podržavam put Srbije ka EU, mirno rešavanje kosovskog pitanja dijalogom i reforme države i društva. U tom smislu, ne proizvodim konfuziju ja, već stranke koje ili nemaju nikakve ideje, ili se odriču svojih samo zato što ih trenutno sprovodi Vučić“, priznade nam Krstić.

I tako postade Vučićev, nezvanični - pripejd savetnik.

Dosta su napete te stvari s pripejdom, moraš unapred da uplatiš da bi ga koristio. S postpejdom je lakše - potrošiš, pa možeš i posle da platiš. Nebojša Krstić Krle nema tu dilemu - njegova opcija je „pripejd“.

Ali nije nekadašnji doktor u Domu zdravlja u Komiži jedini koji je dezertirao iz Demokratske stranke, pošto se raspala u paramparčad. U toj vrsti „preljube“ s Vučićem jedino ga je možda, ali možda, nadmašila Jelena Trivan. Ona je nastupila mnogo bestidnije čak i od Aleksandra Šapića. Olja Bećković je u „Utisku nedelje“ promivisala tadašnju plavušu, uzdanicu Rasima Ljajića, kao misleću ženu, što je Trivanova doživela kao da skače na glavu u ladnu vodu. Krenula je da pliva, i zasad joj dobro ide. Preronila je od Rasima do Borisa Tadića (usput izjavivši da mu je bila najvernija žena. Sic!), a onda je brzopotezno dezertirala iz Demokratske stranke i neko vreme se predstavljala kao politički analitičar (inače, to je najtraženije zanimanje u Srba). Došla je do pozicije „vlasnika“ Službenog glasnika. Držimo joj palčeve. I glavu iznad vode.

Sve se to kuvalo dok je Tadić smišljao rečenicu: „Vidimo se u nekom drugom filmu“. Biznismeni, koristoljupci, savetnici, postali su grobari opcije koja se predugo baštinila na leđima ubijenog Zorana Ðinđića.

A pre toga Nebojša Krstić je bio ponosan na svoju ulogu. I na svog Borisa.

„Rad u predsedničkom kabinetu izuzetno je ozbiljan i stresan posao. Ni sam ne znam koliko sam telefona razbio o zid, besan što je svet nepravedan i što nas nijedna velika sila ne razume. U svakom slučaju, Boris Tadić se sreo sa svim državnicima osim Obamom, s kojim se samo pozdravio. Bilo je govora da će biti primljen u Belu kuću posle hapšenja Mladića, i to je trebalo da se desi baš uoči predsedničkih izbora. Da je Tadić pušten niz vodu, videlo se već prilikom posete Beogradu Angele Merkel, koja mu je predala zahteve u vezi s Kosovom. Ovde se pisalo i pričalo da mu je rekla da ona, ako on to neće da ispuni, već ima spremnu ekipu koja hoće“, reče Krstić.

Njegovo medijsko savetovanje Tadića obeležila su samo dva javna skandala. Poslanik Nove Srbije obznanio je tada da je Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa pokrenuo postupak protiv Nebojše Krstića pošto je, navodno, bio istovremeno i savetnik predsednika i vlasnik marketinške agencije „Nova komjunikejšens“.

Predsedništvo Srbije je to demantovalo rekavši da je Krstić svoja upravljačka prava u agenciji preneo još 2005. godine. A prilikom intervjua Borisa Tadića Politici 2008, kojem je prisustvovao savetnik Krstić, objavljene su i njegove upadice i čarke s Tadićem, i jasno se reflektovala međusobna nervoza. Krstić je to kasnije okarakterisao kao „jedan od retkih neprofesionalnih i tendencioznih intervjua, sramotu za novine i za urednika koji su ga takvog objavili. Ali sve to ide u rok službe“.

U decembru 2009. godine poverio je Vremenu, pismenim putem, kako se oseća kao savetnik predsednika:

„Kod majstora automehaničara postoje pomoćnici; neki se bave auspusima, neki hladnjacima, a neki karburatorom. E, ja sam kod mog majstora pomoćnik zadužen za karburatore, tj. za medije, tj. za javnost, šta god to trebalo da znači... U bliskoj prošlosti, i onoj malo daljoj, moj posao radili su likovi iz sive zone političkog života, tzv. kontroverzne ličnosti. Oni su prevaru, obmanu i podmetačinu videli kao elemente svoje svakodnevne prakse. Toga danas više nema i to može da vam posvedoči glavni urednik bilo kojih novina ili televizije.“

Ovu tvrdnju vredelo bi dodatno proveriti.

POKAZIVANJE PATKE

Demantovao je da se oseća kao jedan od najuticajnijih ljudi u Srbiji.

„Nisam video svoje ime ni na jednoj od mnogih lista uticajnih osoba, a bilo ih je na desetine. S pravom. Ne mislim za sebe ni da sam uticajan niti da sam naročito važan. Ali jesam povlašćen. Moja je povlastica u tome da mogu da budem prisutan i svojim očima vidim neke od ljudi koji danas kroje sudbinu sveta. To je za autsajdera s Lekinog brda priličan iskorak.

Požalio se na konstataciju da se o savetnicima govori kao o „političkom dvoru“.

„Pa mora nekako da se govori. Pošto nije srpski da se o nama govori kao o osobama na ivici nervnog sloma i ljudima koji imaju idealno povećane faktore rizika za razvoj koronarne bolesti, govori se u duhu našeg uobičajenog cinizma - kao o ‘dvorjanima’. Ali neka se govori, makar i sa podsmehom i omalovažavanjem. Nek smo i lonac, samo da se ne razbijemo.“

A razbili su se u komade. I to uz veliki potres, doduše iza zatvorenih vrata. Demokrate i danas prepričavaju kako su se uz buku i bes razišli Tadić, Šaper, Krstić i Ðilas. Navirale su tu svakojake reči, pominjali se stanovi, polni organi i još koješta... I svako je nastavio svojim putem.

Krle se dao u kritiku postojećeg sveta, uglavnom na Tviteru, mada je u poslednje vreme rado viđen gost na svim televizijama, gde u ulozi analitičara promišlja na razne teme. Na njegovom udaru je uglavnom nejaka opozicija. Posle udaljavanja broda s patkom „Ne davimo Beograd“ s karnevala brodova, istakao se Krle: „Ubedljivo najjača stvar koju je opozicija smislila u poslednje tri godine je pokazivanje patke.“

Ili: „Ko kaže da opozicija nema politiku? Ona glasi: ‘Kad Vučić uradi nešto dobro, mi se svi pravimo mrtvi’.“

Nerviraju ga i kolege analitičari, prvenstveno Jovo Bakić, ali i budući Vučićev politički protivnik - njegova ekselencija iz Bajčetine. Ipak, sve kritike povremeno zaseni ljubav prema premijeru. Čitajući sva ta pisanija, čovek pomisli da je Miki Manojlović diskretan čovek. Ume Krle i da prekori Vučića, recimo: svi ministri koji ne rade dobro svoj posao treba da lete iz Vlade...

Povremeno se iznervira kad se i sam nađe na udaru tviteraša. „Tviter je idealan medij za kukavice, hulje i glupake.“

Ali ponekad širi i dobre vesti.

„Zanimljivo, rast bruto domaćeg proizvoda, osim u Politici, nigde nije vest. Dobra vest nije vest. To je šteta za mentalno zdravlje nacije.“

Razmišlja i o cenzuri.

„To što tebe, batice, nema u medijima ne mora da znači da je zbog cenzure. Jesi li nekad pomislio da si nebitan i dosadan?“

O DIVLJANU I ŠAPERU

Kao vlasnik konačne istine redovno komentariše TV program, hvali i kudi tekstove u domaćoj štampi, postavlja se kao stručnjak za pitanja Srebrenice, košarke („Zabranio bih da stranci igraju u domaćem košarkaškom prvenstvu. Za fudbal me baš briga“), Kosova, migranata i, naravno, Novaka Ðokovića... Njegovo je pravo da zna sve.

Na kantaru njegovih procena i mišljenja jednostavno je nemoguće utvrditi da li ga više nervira opozicija ili pak malo više voli Vučića.

„Opozicija: Nemamo alternativni plan i program. Nemamo politiku, al’ imamo zavist i zlobu. Možda nam to donese dobra na izborima“, stavlja se Krstić u ulogu opozicije, mada teško da može da bude uverljiv u toj ulozi. On je uvek bio uz vlast.

Neće previše direktno da hvali Vučića, ali omakne mu se. Ljubav je to.

„Vučić odličan na RTS, Rama odličan kad god ne pominje ‘legitimni’ san o velikoj Albaniji.“

Ne voli one koji ne vole Vučića.

„Ako su Kokana Mladenovića glumci jedva izbacili iz Ateljea 212, da li to znači da su oni sputali ovog borca za slobodu radeći za Vučića?“, pa onda rezimira: „Ovako stoje stvari: Vučić je bolja vlast nego što je bio opozicija. Opozicija je gora nego kad je Vučić bio opozicija.“

Legendarni Dušan Prelević Prele je svojevremeno rekao da vodu i savete ne treba davati nikome dok ih ne zatraži. Krle se na obazire na ovu zapovest - on je shvatio da je savetnik doživotna funkcija.

„OK... Uspeo sam da vas shvatim. Sporazum sa Prištinom je dobar, ali ne valja što ga je Vučić postigao.“

Analizira Krle i društvene fenomene.

Kad je nesrećni radnik iz Kragujevca izgubio posao, žena mu se psihički razbolela, a Centar za socijalni rad mu oduzeo decu, počeo je da štrajkuje glađu. Nebojša se oglasio na Tviteru rekavši da je „nemaština oblik nasilja nad decom“. Reagovao je njuz.net tražeći da se uticajnom tviterašu i bivšem savetniku predsednika Srbije Borisa Tadića oduzmu svi pratioci na Tviteru „jer je utvrđeno da su u dužem vremenskom periodu bili izloženi mentalnom nasilju pošto Krstićevi tvitovi mogu izazvati ozbiljne traume i ostaviti teške posledice na emotivni razvoj i inteligenciju njegovih pratilaca“.

Prema nekadašnjoj stranci uglavnom se ophodi kao žena koju je prevario muž. A zapravo je obrnuto. Ali Krstićev bes kulja na sve strane, i ne propušta priliku da šutne polumrtvog konja. „Smenjuje za 15 sekundi“ Borka Stefanovića, sipa drvlje i kamenje na sada već politički malo bitnog Zorana Živkovića, širi podsmeh prema Bojanu Pajtiću („Kandidat DS za republičkog premijera nikako ne bi smeo da nosi tesnu košulju s kratkim rukavima“)... I tako redom. O Srđanu Šaperu se nikad nije oglasio. Mada, upućeni tvrde da je i tu pukla tikva.

Šaper se povukao u tišinu svog biznisa, posvećen tome da njegovo ime i fotografija ne izlaze u novinama. Ni u pozitivnom kontekstu.

O Vladi Divljanu, jednoj od najboljih faca jugoslovenske i srpske muzičke scene, Krstić se izrazio u svom blogu „Sve i svima po spisku“ na sada već blagopočivšem B92. Reče ovako o Divljanu: „Osmom martu najviše se raduje Vlada Divljan, koji ga, tradicionalno, proslavlja koncertom na kojem degradira sebe i publiku. Ovaj događaj uspeva da dokaže da nema talenta, ideje, duha, muzike i života pre smrti, ali u nečemu je i uspešan: u tome što i Pinkov ‘Grand šou’ u odnosu na njega deluje kao pop-artistički praznik srpske vorholovštine.“ Napisa Krle i ostade živ.

Smuljao je on tu još Divljana s društvom Legijinih intimusa, i onih koji su se na grbači pokojnog šefa DS, „zahvaljujući ličnom lupeštvu i lopovlucima, besomučno obogatili“. Sve ih je nazvao „junacima obmane, patetike, lažne vizije, lopovštine i velike pokvarenosti“. Pomenuo je i Ljiljanu Smajlović i Slobodana Samardžića...

Divljan se nikad javno nije oglasio ovim povodom, ali mi je jednom prilikom, dok smo ručali u jednom parku u Beču, onako s nekom vrstom razočaranja govorio o svojim bivšim drugarima Šaperu i Krstiću. Već tada, te 2007. godine, oni su bili skroz različiti svetovi. Nije ga zanimao njihov politički angažman, a bivali su mu sve dalji i kao ljudi.

A kad nas je ove godine Divljan napustio, seo je Nebojša i napisao nekrolog kao neki pismeni sastav. Evocirao je uspomenu na njihovo upoznavanje i poentirao rečenicom: „Ostalo je istorija“. Ko tada nije osetio mučninu neće nikada.

Ali ne treba se mnogo čuditi, malo pre toga, vežbajući sricanje nekrologa, pisao je i o Dinku Tucakoviću, pod radnim naslovom „Povodom pokojnika ja ću malo o sebi“. Da Vreme tada nije objavilo Dinkovu fotografiju, pomislili bismo da nas je, ne daj bože, napustio Krle.

O svemu ovome i još koječemu hteo sam da porazgovaram s Nebojšom Krstićem. Pristao je, ali da mu pošaljem pitanja na mejl. Rekao sam da intervjue pisanim putem ne radim - ukoliko se osoba ne zove Henri Kisindžer. Požalio se da je mnogo puta u novinama izašlo ono što nije rekao. Poverovao sam mu, ali i ponudio autorizaciju uz obećanje da neće izaći ništa što ne odobri. Malo se premišljao i rekao da to nikad tako nije radio.

„Nije tačno, razgovarali smo uživo za M magazin“.

„Ali to je bilo davno.“

Onda je rekao nešto u stilu da nije političar i da nema potrebu za tim.

Okej.

U svakom slučaju - ne veruj u idole.

Piše: Aleksandar Ðuričić

Izvor: Newsweek