Ne znam ko hoće da me ubije :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Bojan Tomić (32) u proteklih pet godina preživeo tri atentata

Ne znam ko hoće da me ubije

Miloša Jevtića Orlića (24) iz Jagodine ubio sam u nužnoj odbrani. Nisam prvi počeo obračun. Kada je na mene ispalio nekoliko metaka, potrčao sam za njim da mu skinem fantomku i saznam ko je on. Pucao sam iz straha

JAGODINA - Ni posle pet godina od prvog pokušaja atentata, Bojan Tomić (32) iz Jagodine tvrdi da ne zna ko je proteklih godina želeo da ga ubije, a nije siguran ni da je za bacanje "kašikare" na njega odgovoran njegov sugrađanin Ivan Jovanović (36), koji je za to delo odležao 2,5 godine. Tomića je, podsetimo, Okružni sud u Jagodini nedavno oslobodio, jer su njegovi advokati Nikola Stanojević iz Beograda i Dušan Gašić iz Jagodine, uspeli da dokažu da je 1. marta 2002. godine Miloša Jevtića Orlića (24) iz Jagodine ubio u nužnoj odbrani.


TELEFONSKE PRETNJE

Moja agonija počela je podmetanjem eksploziva, a nastavila se nakon bacanja "kašikare". Pretili su mi preko mobilnog i kućnog telefona, a od prijatelja sam dobijao razne informacije o željama nekih ljudi da me ubiju. Zbog svakodnevnih stresova i straha, rešio sam da se naoružam, kaže Tomić.




- Nisam prvi počeo obračun. Kada me je napadač, ispalivši pet-šest metaka, promašio, potrčao sam za njim, ne bih li ga uhvatio i skinuvši mu fantomku video o kome se radi. Hteo sam i da saznam zašto je hteo da me ubije i ko ga je poslao da to učini. Pojurio sam za njim ka bedemu reke Belice i tek kada je on ponovo zapucao na mene, u strahu za goli život, uzvratio sam vatru. Od momenta kad sam ispalio poslednji metak i kada sam sa svedocima sišao niz bedem i tek tada saznao da se radi o Jevtiću, prošla je čitava večnost. Sve vreme sam strahovao da odnekud još neko ne zapuca - nevoljno se za Glas Tomić priseća događaja te kobne večeri.

Prema oceni sudskih veštaka, Tomić je u prvom trenutku uspeo da se kontroliše i da ne odgovori na vatru, ali se na bedemu, "zbog egzistencijalne ugroženosti, kod njega javio žestok afektivni odbrambeni naboj". Međutim, Tomić je bio posebno razdražen i zbog toga što je to bio treći atentat na njega.

- Prvi put, 8. marta 2001. godine, u pola pet izjutra, probudio me je alarm na mojim kolima. Pomislio sam da neko pokušava da ih obije, istrčao sam iz kuće u donjem vešu. Auto je najednom odleteo u vazduh, a njegova eksplozija bacila me je na zemlju. Drugi napad odigrao se posle samo 19 dana. Kad sam izašao iz kafića neko je bacio "kašikaru" ispred mene. Na sreću, oba puta prošao sam bez povreda - kaže Tomić.

Prvi počinilac ni dan-danas nije poznat policiji, koja je krivičnu prijavu podnela protiv N.N. lica, dok je za drugo delo Ivana Jovanovića (36) iz Jagodine Okružni sud osudio na 15 meseci, ali je tu presudu Vrhovni sud 19. novembra 2002. godine preinačio na 2,5 godine.
- Nikada nisam bio u zavadi sa Jevtićem, štaviše, ponekad bismo svratili na piće. Bio sam iznenađen kada sam utvrdio da je on mogao da bude moj ubica. Ni dan-danas ne mogu da shvatim zašto je toliko želeo da me ubije-čudi se Tomić.

Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto Z. Gligorijević