Незапосленост као тешка болест :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Прошле године сваког дана, рачунајући и нерадне, посао губило по 43 радника или 15.750 људи

Према статистичким подацима крајем прошле године у Србији је дошло до повећања запослености, али економисти не виде никакве знаке побољшања на тржишту рада. „Анкета о радној снази” Завода за статистику показала је да је у априлу 2012. стопа незапослености била 25,5 одсто, а у октобру исте године 22,4 процента. Али, према последњим расположивим подацима, број запослених у 2012. смањен је за 0,9 одсто.

По рачуници Мирослава Здравковића, уредника портала makroekonomija.org, прошле године је сваког дана, у просеку, рачунајући и нерадне дане, списак запослених у Србији био краћи за 43 имена, односно за 15.750 људи у целој 2012.

У предузетничком сектору сваки дан без посла је остајало по 56 лица, док је у предузећима и број запослених повећаван за 13 дневно. Запошљавали су се у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима. По пет лица је дневно налазило нови посао у области информација и комуникација и у административним и помоћним делатностима.

– Број запослених је смањиван за по девет дневно у прерађивачкој индустрији, за по пет је било мање запослених у образовању и здравству, а по четири у саобраћају и складиштењу – каже Здравковић.

Према подацима званичне статистике 2008. је у просеку радило непуна два милиона људи, а у јануару 2012. 1,7 милиона. У истом периоду се број незапослених са 728.000 у 2008. повећао на 779.000 на почетку ове године. Стопа незапослености у 2008. била је 14, а у јануару ове године 22,4 одсто.

За Милојка Арсића, уредника „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, „статистички подаци коју су објављени крајем прошле године, према којима је дошло до смањења незапослености у октобру, као и до наводног повећања запослености, више су него сумњиви”.

– На тржишту рада још не видимо никакве наговештаје побољшања – изричит је Арсић.

Према његовим речима, наведене податке државне статистике не потврђују друге макроекономске тенденције.

– У истом периоду бруто домаћи производ (БДП) је опадао, потрошња грађана такође, а опадали су и приходи од пореза и доприноса – тврди Арсић.

Он тврди да ни сезонски фактори не би могли да објасне раст запослености између прошлогодишњег априла и октобра, из извештаја о резултатима „анкете о радној снази”.

Истини за вољу, ни креатори економске политике нису најављивали да ће скоро доћи до смањивања незапослености. Према речима Млађана Динкића, министра финансија и привреде, у овој години се очекује да дође до опоравка привреде, али не и до раста запослености. У најбољем случају, број незапослених не би више растао. Број нових радних места могао би да надмаши број отпуштених тек у 2014. години, записано је и у Фискалној стратегији 2013–2015.

Према Арсићевим речима, за повећање броја запослених потребно је да БДП Србије расте најмање четири до пет одсто годишње, а аналитичари „Кварталног монитора” процењују да ће ове године порасти најмање 1,5 одсто.

– Да би дошло до повећања запослености потребно је покретање привредне активности и у другим секторима, осим у аутомобилској индустрији и преради нафте, али и додатне реформе – указује Арсић.

Из Републичког завода за статистику одговарају да су подаци из „анкете о радној снази” поуздани. Засновани су на међународним стандардима, а методологија није промењена. Од априла до октобра прошле године дошло је до преласка незапослених у неформалну запосленост, што значи да су радили „на црно”. Због тога се пад незапослености не огледа у промени осталих макроекономских података.

На евиденцији Националне службе за запошљавање у прошлој години било је око 755.000 незапослених. НСЗ је посредовала у запошљавању око 200.000 људи, а исто толико је престало да се јавља, иако нису нашли посао.

Још се осећају последице економске кризе на тржишту рада, кажу аналитичари сајта poslovi.infostuf.com. Да у Србији влада висока незапосленост и незадовољство тренутним послом, говори и податак да у просеку на један оглас стигне око 150 пријава, док је тај број често већи, па може достићи чак и 1.500 радних биографија по конкурсу.

Занимања у трговини и продаји су се издвојила као убедљиво најтраженија, са готово 35 одсто удела у објављеним огласима. Међу најтраженијим били су и радници у администрацији и рачуноводству, економији, транспорту, угоститељству, маркетингу и пи-ара, али први пут и у информационим технологијама. Тражња за овим занимањима у 2012. и претходној години имала је раст од чак 80 процената.

-------------------------------------------------------------------------

У комшилуку још горе

У прошлој години број запослених повећан је само у Црној Гори – за 3,1 одсто, док је смањен у БиХ – за 0,4, у Србији за 0,9, а у Хрватској и Словенији за по 2,2 одсто. У Црној Гори је повећање броја запослених износило 5.034 лица, док је смањење у БиХ било за 2.990, у Србији за 15.750, у Словенији за 18.417, Хрватској за 30.126. Рачунајући и нерадне дане, у Црној Гори је дневно повећаван број запослених за 14, а смањиван је у БиХ за осам, у Србији за 43, Словенији за 50 и у Хрватској за 83 лица.

Александар Микавица

објављено: 05.04.2013.

Политика