Проблеми и како их победити


Често чујемо како људи говоре једни другима :" Нема проблема" , када хоће да пруже некоме подршку или да дају обећање. Ех, када би живот могао да се живи без проблема. Како би то било лепо. Или можда не би било лепо? Проблеми не постоје случајно, тек да нам сметају као досадни инсекти или да нам исцрпљују снагу. Проблеме је створила Виша интелигенција као регулаторе нашег сазревања. Да их нема живели би живот као камење, на најнижој лествици постојања.Многима није јасно зашто постоје проблеми? И сви се питају зашто уопште постоји зло, када је добро сасвим довољно.Ех, када би смо могли живети живот испуњен само добрим и пожељним! На жалост, или на срећу, све зависи на ком сте нивоу поимања, стварност је састављена увек из супротности. Постоји добро, али постоји и зло.Чини се да не може постојати ни стварност без њих.У супротностима је сакривена тајна постојања,живота или стварности. Заиста је диван онај кинески, древни симбол јединства супротности, јин-јанг. Он је симбол живота.Он говори да живот постоји искључиво кроз супротности.Живот је ток супротности. Где нема супротности нема ни живота. Смислите и један пример постојања који нема своју супротност. Све има своју другу страну: добро-зло, лаж-истина, тама-светлост, живот-смрт, љубав-страх…..Једно без другог не може постојати. Зато и човек као чињеница постојања представља јединство супротности. Он је и добро и није добро биће.

Наш циљ је пројекат

Живот је, дакле непрекидно прожимање супротности. Шта би била супротност проблемима? Не можемо рећи немање проблема је супротност имању проблема.Човек не би био човек кад не би имао у себи садржаје у облику жеља, потреба, циљева,намера,одлука, дела, осећања, мисли итд. Само мртав човек нема проблема. А пошто је човек жив и има проблеме, шта би било супротно имању проблема? Пројекат је супротност проблему.Основна одлика и суштина проблема је застој у току живота. Другачије речено, проблеми су блокаде у одвијању живота.Када доживљавамо да статирамо или чак назадујемо у свом живљењу, то значи да су нам се на путу испречили проблеми.Они су главни узрочници успореног развоја људи.Због њих доживљавамо бродоломе и вртимо се у кругу,као људи изгубљени у беспућу.Циљ је сваког човека да своје проблеме претвори у пројекте. Пројекат значи јасна свест о циљу и начинима како до циља треба доћи.Делује невероватно колико је мало људи свесно својих животних циљева. Још је невероватније колико има људи који покушавају погрешним средствима и методама доћи до жељених циљева.Основна одлика људи који имају хроничне проблеме је да или не знају шта су њихови циљеви у некој области живота или не знају како доћи до пројектованог циља. Понекад, они упорно примењују неодговарајуће поступке који их никако не могу довести до остварења циљева. С друге стране, у пројекту човек већ зна шта му је циљ и како треба до њега доћи. Можда не може прескочити време и претходне услове, али зна шта му је чинити да једног дана оствари свој циљ.
Ако имате проблеме који дуго трају, то неизоставно значи да или нисте свесни својих циљева, или примењујете погрешне начине да их остварите . А може бити да вам је непознаница и једно и друго.Хронични проблеми имају тенденцију да одведу особу у фрустрирајућу самоизолацију и, често у разне врсте болести.Нема области у којој неко не доживљава одређену врсту проблема. Паралишућа трема пред јавне наступе или полагање испита је проблем који најчешће мучи ђаке и студенте.Депресија која дуго година мучи човека је један од најукорењенијих проблема у животу.Сексуални проблеми у виду импотенције, фригидности, преране ејакулације или асексуалности су сигурно веома раширена врста проблема. Недостатак новца је апсолутно највећа епидемија проблема која хара друштвом.Свађе између блиских особа могу трајати целог живота и довести до осећаја да су промашиле живот. Постоји такозвани проблем изобиља. Има и таквих, додуше ретких људи који имају потпуно ситуиран или сређен живот, материјално, професионално, породично и социјално. Парадоксално је да они имају проблем трпљења осећаја бесмисла живота.Безбројни су видови манифестовања проблема.Људи у проблемима су углавном убеђени да су проблеми настали мимо њихове одговорности због чега су пуни незадовољства и огорчења према већини људи из своје околине,пуни осуде за друге народе и своју владу, а неретко су кивни и на Бога.

Лазић Срећко, психолог

Узрок и сврха проблема

Сви проблеми настају из потискивања личних потреба. Када имамо потребе и жеље, а не смемо да их остваримо јер се бојимо повређивања и бола, затварамо се себе.Тако настају све неурозе. Чувени швајцарски психијатар К.Г.Јунг је говорио да су неурозе разилажење са самим собом. То значи да људи врло често одступају од своје истинске природе и живе један подељени живот између реалног ја и лажног ја, као што глумци на сцени глуме неког другог уместо да изражавају себе. Разлика је једино у томе што су глумци свесни своје подељености на сцени, док је обичан, светован човек присилно и несвесно подељен. У сваком случају постоје три модуса настајања проблема.
Проблеми настају из неизражене комуникације нас са другим људима, из осећања кривице да смо нешто урадили што нисмо требали да урадимо или нисмо урадили што смо требали да урадимо, и настају из укорењених заблуда шта је живот, шта смо ми као јединке за себе и шта су друга људска бића.Када у психотерапијском третману доведемо особу у позицију и стање да изрази своје некомплетиране комуникације са блиским људима, већина проблема се разлаже или се претвара у пројекте побољшања односа са важним фигурама из живота.Понекад постоје проблеми када људи не знају шта желе или шта да ураде да би осећали да напредују у животу.Када схвате шта желе и шта их спречава у остварењу жеља онда лако направе избор циљева и начина њиховог достизања, а то опет значи да су своје проблеме трансформисали у пројекте.
Враћамо се на почетак приче. Зашто дакле постоје проблеми? Они су инструменти којим постајемо свеснији себе и своје несавршене позиције у простору и времену.Проблеми нас нагоне да се мењамо. Да њих нема претворили би се у живе фосиле, тешке себи и природи. Они говоре да није у реду наш доживљај Реалности. Не можете да их, као смеће гурнете под тепих и да се правите да не постоје. То није здрава хигијена духа.Када се смеће нагомила долази до загушења простора.Тада се тешко дише.Када проблем нарасте до крајњих граница почиње да нас гуши.Тако се испоставља да су проблеми наши савезници у процесу одрастања или сазревања иако личе на најцрње непријатеље.Све речено не значи да ми требамо да обожавамо наше проблеме и да их негујемо као какав тотем. Никако.Они су позив на промену оног што у нама није дорасло изазову живота.Рамана Махарши рече да кад год осећамо патњу то је поуздан знак да смо скренули са Божанског пута.Многе сигурно ова мисао изнемирава, а можда рађа и гнев. То је зато што нас покреће из слатке ушушканости у илузију или из самообмане у неизвесност промене.Свака лаж делује као савршенство утехе, док је свака истина некако неудобна и жуља нас са свих страна.Исто тако, проблеми нас салећу и узнемиравају јер нам говоре да смо негде погрешили и не одустају док не схватимо где је грешка.Грешка је наравно увек грешка ума.Откријте је.


Лазић Срећко, психолог