Ne preterujte sa vodom :: Burek kuvar ~ Vodic za zdravu ishranu

Dehidracija

Dehidracija je, najjednostavnije rečeno, nedostatak vode u organizmu. Kod svih ljudi, pa i sportista, trkača, dehidracija se može dogoditi ako se ne unosi dovoljna količina vode, a ponajpre u toplijem delu godine, čime se telo izbacuje iz ravnotežnog homeostaznog režima i tada trpi ceo organizam.

Uzroci mogu biti brojni, a neki od njih su:

* Dugotrajna fizička aktivnost (trčanje) bez nadoknađivanja vode, a posebno u toplom i vlažnom okruženju.
* Duži boravak i sportske aktivnosti na suvom i toplom vazduhu
* Gubitak krvi ili hipotenzija usled povrede na trčanju
* Dijareja
* Sunčanica
* Povraćanje
* Opekotine
* Upotreba lekova metamfetamina i drugih stimulansa
* Konzumiranje alkohola umesto vode
* Poremećaj odnosa elektrolita/ vode
* Hiperglikemija- naročito u okviru dijabetesa, itd.

Simptomi dehidracije su : glavobolja kao u toku mamurluka, grčevi u mišićima, posebno nogama, suženje vidnog polja, pad krvnog pritiska, vrtoglavica i nesvestica. U težim stanjima dolazi do buncanja, nesvesti, otečenog jezika, kome i smrti. Prvi simptomi dehidratacije počinju kada nivo vode u organizmu padne ispod 2% od normalne vrednosti. Tada se oseti žeđ, pad apetita i suvoća kože. Trkači gube i do 30% svoje snage, brzine i izdržljivosti, a temperatura tela im je povišena, a prvi znak je upravo vrtoglavica.

Blaga dehidracija ima sledeće simptome: žeđ, manja količina urina (koji je tamniji), neobjašnjiv umor, nervoza, glavobolja, suva usta i vrtoglavica. U srednje jakoj dehidrataciji imamo sledeće simptome: potpuni nedostatak urina, letargija, pospanost, padanje u nesvest i grčevi. Što je veći gubitak vode, jači su i simptomi. Srce i pluća ubrzavaju rad da bi nadomestili manju zareminu plazme i sniženi krvni pritisak, a telo se zagreva jer nema znoja da ga ohladi. Pri gubitku 5-6% vode javlja se pospanost, glavobolja, premećaj nerava i osećaj golicanja u ektremitetima. Pri gubitku 10-15% vode mišići imaju spazmove, koža se ljušti i puca, prestaje mokrenje i počinje delirijum. Preko 15% gubitka vode je fatalno.

Najbolji način sprečavanja dehidratacije je konzumiranje dovoljne količine vode ili ako ste na trčanju- sportskih izotonika (ako trčite duže treninge od 60min). Obična voda vraća volumen krvnoj plazmi i tako zaustavlja osećaj žeđi. Ako se dehidratacija desi, onda treba polako piti vodu. Ako ste dehidrirali, izbegavajte izlazak na sunce i nepotrebno znojenje, jer to dalje troši vodu, i izbegavajte hranu dok ne nadoknadite izgubljenu tečnost.

Normalno je piti oko 2-3 litara vode na dan, naravno, u toku leta, ali i kada se bavite sportom, onda i više, a merodavno za trčanje je oko pola litra vode na sat. Preko toga stvarno nije potrebno, a osećaj žeđi i boja urina su neki pokazatelji. Boja bi trebala da bude svetlo žuta i to znači da niste dehidrirali. Ako je tamnija, povećajte unos vode i sprečite dehidrataciju.

Izvor: trcanje
Wikipedia: Dehydration

Hiperhidratacija

Hiperhidratacija se opisuje kao trovanje vodom. Postoje ekstraćelijska hipervolemija i hipoosmalitet sa prelazom tečnosti u ćelije – intraćelijska hiperhidratacija .

Uzrok nastanka

Hiperhidratacija nastaje na dva načina: zbog nemogućnosti da se ograniči unos tečnosti bolesniku sa akutnom bubrežnom insuficijencijom i zbog prekomernog lučenja ili primene antidiuretskog hormona (ADH).

Klinička slika

U kliničkoj slici se javlja dispneja (otežano disanje) u ležećem položaju, zbog opterećenja tečnošću. Bolesnik se žali na glavobolju, bolove u mišićima, pospanost, umor. U težim slučajevima se javljaju epileptični grčevi i može da se razvije i koma. Krvni pritisak je povišen, vratne vene nabrekle. Koža je napeta, vlažna, često su prisutni otoci.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza (jonogram).

Lečenje

Lečenje podrazumeva ograničenje unosa vode, primene demeklocilina, a u težim slučajevima, uklanjanje viška vode peritonealnom dijalizom sa hipertonim rastvorima. Ukoliko nije u pitanju prekomerno unošenje tečnosti – potrebno je da se ustanovi mesto ektopične produkcije ADH i deluje na uzrok.

Izvor: stetoskop

---

Elektroliti i hiper-hidratacija

Voda je važna za život, jer bez nje se ne može izdržati više od par dana, dok bez hrane može i nekoliko nedelja. Vodu je važno unositi zbog toga što se koristi u raznim fiziološkim procesima. Obično se za prosečnog odraslog čoveka može reći da mu je dnevna potreba za vodom 2-3 litra u proseku, više u toplijim, a nešto manje u hladnijim mesecima. U sportu, pa i trčanju je veoma važno pravilno se hidrirati, a potrebe za vodom tada obično rastu. Najjednostavniji test da se uverite da se ispravno hidrirate je da pogledate boju urina, koja treba da bude svetložute boje. Naravno i bubrezi se prilagođavaju količini unete tečnosti, a pokretački mehanizam treba da bude žeđ.

Preterivanje u unosu vode je moguće, a naročito je opasno u toplom delu godine pri teškim fizičkim naporima, na primer maratonu. Ova pojava se naziva i trovanje vodom ili hiper – hidratacija. Ako popijete više od 10 litara vode u veoma kratkom roku, rizikujete da se vaš balans elektrolita poremeti i to ne može da bude zdravo.

Elektroliti igraju važnu ulogu u održavanju homeostaze (ravnoteže) u organizmu. Oni pomažu da se regulišu mnogi procesi u organizmu, a ponajpre omogućavaju normalan tok nervnih impulsa i kontrakciju srca i drugih mišića. Narušavanje balansa elektrolita nepravilnom hidratacijom je štetno. Najteži poremećaj se tiče količine Natrijuma, Kalijuma i Kalcijuma. Ostali poremećaji su ređi, ali se dešavaju zajedno sa pomenutima. Pojava dijareje i povraćanja pored dehidracije može narušiti ovaj balans, a anoreksičari i bulimičari imaju veliki rizik da premete ovaj odnos. Prilikom aktivnosti, trčanja i sporta uopšte, elektroliti se gube u vidu znoja i urina, pa ih je posle potrebno na neki način nadoknaditi.

Elektrolit	Hem. formula	Višak elektrolita	Manjak elektrolita
Natrijum	Na⁺	hipernatremija	hiponatremija
Kalijum	K⁺	hiperkalemija	hipokalemija
Kalcijum	Ca2⁺	hiperkalcemija	hipokalcemija

Maratonci su više podložni uticaju hiper-hidratacije u odnosu na rekreativce jer piju dosta vode u toku trčanja. Ovo postaje problem kada nivo natrijuma padne ispod 135 mmol/L usled preteranog konzumiranja vode. Ovo rezultuje u hiponatremiji, a prvi znaci su zbunjenost, dezorjentisanost, grčevi, a posle i kolabiranje. Naravno, ovo se sve odnosi na spore trkače koji trče maraton za 4-5 sati. U opasnosti su i dijabetičari kao i bubežni bolesnici.

Terapija za trovanje vodom je jednostavno suzdržavanje od vode, a ako je potrebno, mogu se primeniti soni rastvor intervenozno i diuretici. Preventiva je ipak najbolja, sprečite hiper-hidrataciju ograničavanjem unosa tečnosti, pijte samo kad ste žedni, čak i na maratonu. Bubrezi mogu da izluče približno 1 litar na sat, pa je to maksimalno koliko možete uneti. Na maratonima se savetuje da je dovoljno popiti na 25-30 minuta jednu čašu vode od 0,2 litra, a to znači 0,4-0,5 l/h. Sportska pića pored vode vraćaju i elektrolite pa su popularna, ali većinom su hipotonična (sadrže manje elektrolita nego što se izgubi). Zato postoje i izotonična pića koja su bolja, a sportisti ih rado koriste.

Izvor: trcanje
Wikipedia: Water intoxication