Ne preterujte sa vodom



Voda pomaže u svakoj situaciji. Pa, ipak, da li je to baš tako i da li povećano pijenje vode može da ima i negativne posledice?

Većina ljudi još uvek nije svesna koliko je voda važna za njihovo zdravlje. Tokom prosečno aktivnog dana u umerenoj klimi poput naše, izgubimo oko 2,5 litra tečnosti iz tela toliko treba da nadoknadimo.
Ako se unosi previše vode, to može da optereti bubrege preterano i da izazove oticanje mozga. Trovanje vodom uzrokuje simptome poput glavobolje, vrtoglavice, mučnine i za krajnju posledicu može da ima čak i komatozno stanje. Poznato je da određene vrste ilegalnih droga, na primer ekstazi, mogu da izazovu osećaj neutažive žedi i prekomernu konzumaciju tečnosti. Slično deluju zdravstveni problemi poput zatajenja bubrega, ciroza jetra i neke vrste dijabetesa, a preterana konzumacija vode može da bude i rezultat problema psihološke prirode...

Izvor: Blic

Hidratacija - najkraći put do zdravlja

Voda je od velike je važnosti za zdravlje organizma budući da čak 60 posto našeg organizma čine tekućine. Ona u organizmu ima ulogu otapala u kojem se nalaze razna stanična tijela, nutrijenti, elektroliti, a bitna je za tonus mišića, održavanje tlaka, procese eliminacije i detoksikacije, regulacija topline, a služi i kao oblog koji amortizira udarce. U odnosu na hranu, bez vode možemo kraće i esencijalan je nutrijent za naš organizam.



Sve se veći naglasak stavlja na pijenje vode u jutarnjim satima. Jutro i prijepodne su vrijeme kada se u organizmu intenzivnije vrše procesi detoksikacije ili izbacivanje viškova i otrovnih tvari iz organizma nakon obnove koja se intenzivnije vršila noću.

Takav proces detoksikacije možemo poduprijeti konzumacijom dovoljne količine tekućine, odnosno vode. U ovom slučaju od tekućina mogu se koristiti razni biljni infuzi (svi čajevi osim infuza biljke čajevac), svježe pripremljeni sokovi od voća i povrća, povrtne juhe i juhe od žitarica te obična voda.

Voda, kao najbolje otapalo u prirodi, otopit će polarne komponente koje organizam treba eliminirati. Proces eliminacije u organizmu odvija se na način da organizam putem niza metaboličkih procesa (biotransformacija) nastoji razne komponente i viškove koje treba izlučiti prevesti u stanje toplivo u vodi, odnosno u polarne oblike.



U vodi su otopljeni razni minerali, zbog čega upravo izvorska voda ima najveću vrijednost u prehrambene svrhe. Primjerice, ako jedemo snijeg ili pijemo destiliranu vodu, upravo zbog pomanjkanja minerala žeđ nikada ne možemo utažiti i događaju se upravo suprotni procesi gdje se iz stanica izvlači voda kako bi se zadovoljila zakonitost ravnoteže osmotskih tlakova u i izvan stanice.

Čak i sama probava ne može se odvijati bez vode. U tzv. probavnim sokovima nalaze se enzimi koji razgrađuju unesenu hranu. Uz malo pažnje mogli smo iskusiti kako jedući suhu hranu ili npr. pizzu imamo povećanu potrebu za unosom tekućine, dok ako jedemo kuhanu hranu, žitarice, povrće i juhe, naš organizam ne zahtijeva toliku dodatnu hidrataciju.

Zanimljivo je izdvojiti neke tegobe s kojima se dosta ljudi i svakodnevno susreće, a u većini slučajeva već samo dovoljna konzumacija vode/tekućine može riješiti problem:

- dnevne glavobolje,
- nizak tlak,
- nepravilna peristaltika crijeva,
- loša koncentracija,

Spriječite dehidraciju

Dnevne dehidracije sve su uobičajena pojava u modernom društvu. Zatvoreni, klimatizirani prostori za posljedicu imaju gubitak tjelesne vlage putem kože koja daje veliku površinu za isparavanje. Ipak, kako svijest o zdravlju raste, tako se sve više u zatvorene radne prostore uvode priručni automati s vodom. Nama ostaje još jedino da se prisjetimo i da iskoristimo tu blagodat te odmah u jutro započnemo s ritualom pijenja vode. Na taj način smanjuje se i pad koncentracije i osjećaj pospanosti prilikom intenzivnih mentalnih napora.

Obično dehidraciju vežemo uz ljetne dane, ali dobro je imati na umu da upravo centralna grijanja, zatvoreni klimatizirani prostori posebno tijekom zime igraju važnu ulogu u dodatnoj dehidraciji organizma.

Izvor: Tportal

Da li se i čajevi računaju u neophodan dnevi unos tečnosti ili samo voda?

samo voda

bounch of stupidity 

Mitovi o vodi

Naučnici su utvrdili da nije tačno da voda pomaže u izbacivanju toksina iz organizma, niti da utiče na ten, apetit i glavobolje



Nema jasnih naučnih dokaza koji bi potvrdili da prosečan zdrav čovek mora da pije mnogo vode, kažu dvojica američkih nefrologa koji su sproveli istraživanje o vodi i mitovima vezanim za nju. Oni smatraju da bi, u nekim slučajevima, toliko vode čak moglo da bude štetno.

Nefrolozi dr Stenli Goldfarb i dr Den Negoijanu sa Univerziteta u Pensilvaniji revidirali su uvrežene preporuke o ispijanju najmanje osam čaša vode dnevno kao idealnu meru za očuvanje zdravlja, pa i lepote.



- Stvorio se urbani mit da je ispijanje puno vode zdravo, što je dovelo to masovne pojave ljudi koji okolo hodaju s plastičnim bočicama i ceo dan ispijaju vodu - objasnio je Goldfarb.

Još 2002. dr Hajnc Valtin iz medicinske škole u Dartmutu doveo je u pitanje četiri mita o vodi i njenom uticaju na čoveka, onaj da više vode dovodi do povećanog lučenja toksina iz organizma, da poboljšava tonus kože, utaljuje glad i smanjuje učestale glavobolje.

- Ustanovili smo da te tvrdnje nemaju svoje naučno utemeljenje, ili bilo kakvu naučnu osnovu. Verovatnije je da su deo folklora - rekao je Goldfarb.

- Što se tiče mita da voda dovodi do povećanog lučenja toksina iz organizma, bubrezi su ti koji u tom slučaju igraju glavnu ulogu. To je njihov posao i rade ga vrlo delotvorno i nezavisno od količine vode koju uzimate. Konzumacijom više vode smanjujete funkciju bubrega, povećavate količinu urina, a pri tom ne smanjujete količinu toksina u urinu - kaže on.

Studije takođe nisu pronašle povezanost između tonusa kože i povećanog unosa vode, kao ni da voda „tera" glavobolju.

- Ljudsko telo se i ovako sastoji 60 odsto od vode. Drugim rečima, ako imate 60 kilograma, skoro 40 kilograma od toga je voda. Ako popijete još nekoliko čaša vode dnevno, vaša koža jedva da će to i primetiti - kaže Goldfarb.

Jedino je pomalo nejasna ostala uloga vode u zavaravanju apetita.

- Niko se nije pozabavio pitanjem da li se gubi dugoročno na kilaži pod „režimom vode". Tu nismo sigurni - objasnio je, dodajući da sasvim sigurno voda nema uticaj na lučenje hormona koji suzbijaju apetit i da ona prebrzo prođe kroz probavni trakt da bi bitnije zavarala glad.

Pa koliko je onda vode dobro i da li uopšte treba misliti o tome? Savet je da pijete vodu kada ste žedni. Dokle god uživate u vodi, verovatno vam neće štetiti, ali ako se takmičite u tome ko može više da popije, rizikujete hematom na mozgu i smrt.

Mit iz 1945. godine

Tvrdnja da svaki dan treba popiti osam čaša vode je mit za koji su najverovatnije zaslužni podaci iz prehrambenih preporuka Američke akademije nauka objavljeni još davne 1945. godine, u kojima je navedeno da prosečnom čoveku treba 2,5 litara vode dnevno - od čega se većina nalazi u hrani. Nekako, ovaj poslednji deo se s godinama izgubio, a industrija prodaje vode, posebno u bocama, danas se procenjuje na 50 milijardi dolara godišnje. Pri tome nije loše znati da su mnoge flaširane vode zapravo samo prerađena i/ili pročišćena voda iz slavine.

Nije tačno da od šetnje može da se dehidrira

- Za lekare, dehidratacija počinje tek s gubitkom dva odsto telesne mase. Za osobu od 60 kilograma, dakle, potrebno je izgubiti 1,2 litre vode iz tela. To se lako može dogoditi kod ekstremnijih sportova kao što su trčanje na duge pruge ili biciklističke trke, ali lagana šetnja po parku neće vas ubiti čak i ako nemate bocu vode sa sobom ukoliko temperatura nije izrazito visoka - kaže Goldfarb.

Izvor: Press

Pet stvari koje niste znali o vodi



Gotovo svaka ćelija zahteva vodu za pravilan rad organizma i ne postoji metabolički proces koji se može odvijati bez nje. Voda poboljšava mentalne funkcije, pomaže pri gubitku kilograma, ona je gorivo za rad mozga i zaštitnik od raznih bolesti. Osobe koje piju šest čaša vode dnevno mogu da izgubetri kilograma masti za godinu dana.

Navodimo nekoliko činjenica o vodi koje bi mogle da vas podstaknu da popijete preporučenih šest čaša dnevno.

Poboljšava mentalne funkcije. Ako ste zaboravili šta piše na početku ovog teksta, vašem mozguje očigledno potrebnoviše vode. Gotovo 80 odsto moždanog tkiva sastoji se od vode, pa je vrlo važno da ga njome napajamo. Klinički testovi pokazuju da dehidracija umanjuje pamćenje i remeti koncentraciju. Logika stvari je prilično jednostavna. Oduzmete li mozgu najvažniji sastojak za rad, imate problem. Kao da vozite automobil bez goriva.

U mozgu voda razređuje tečnosti koje raznose proteine i enzime i pomaže pri njihovom prenošenju na odredište. Kada je telo dehidrirano, tečnosti se sporije kreću u mozgu i time mu se usporava rad. Voda takođe otklanja slobodne radikale iz mozga, koji oštećuju ćelijsko tkivo, što dalje usporava njegov rad.

Voda je i ključni sastojak hrskavice, koja oblaže mesta gde se sastaju kosti. Takođe je sastavni deo tečnosti koja okružuje zglobove, a zadatak joj je da podmaže te spojeve i da služi kao amortizer za udarce. Ako u organizmu ima dovoljno vode, manje je trenja u zglobovima, a to znači i manje artritisa.

Ujedno, voda čistiorganizam od štetnih materijanakupljenih u crevima ili mokraćnom mehuru, što povećava šanse da izbegnemo rak. Voda otklanja i višak soli u organizmu. Više istraživanja pokazalo je da velika količina soli ima veze s visokim krvnim pritiskom, a onda s poremećajima u radu srca. Voda može da spreči i gorušicu, a mokrenjem se oslobađamo materija koje mogu da izazovu prehlade ili upale.

Pomaže pri gubitku kilograma. Ako ste gladni, pokušajte da popijete čašu vode. Ona ne sadrži kalorije ni masnoću, a dokazano je da može da utoli glad. Što je još važnije, voda ubrzava metabolizam. Više vode znači i brže sagorevanje kalorija. Istraživanja pokazuju da posle dve popijene čaše vode organizmu treba između deset i 40 minuta da počne metaboličke procese, ali onda sagoreva 30 odsto više kalorija. Neka istraživanja su pokazala da osobe koje piju šest čaša vode dnevno mogu da izgube tri kilograma za godinu dana.

Sprečava karijes. Kažu da osmeh vredi milion dolara i da ne košta ništa. Ali, svi znamo koliko koštaju usluge zubara. Poznato je da voda proizvodi nekoliko važnih telesnih tečnosti, uključujući i pljuvačku, koja je važna za borbu protiv karijesa. Propadanje zuba počinje s nakupljanjem kiseline koja nagriza zubnu gleđ. Pljuvačka neutrališe tu kiselinu, a sadrži i posebne minerale koji pomažu u obnovi zuba.

Važno je da pijete potrebnu dnevnu količinu vode, ali nemojte preterivati. Prosečna osoba potroši od tri do četiri čaše vode dnevno kroz disanje i znojenje. Ako tome dodamo i nekoliko poseta toaletu i malo vežbe, već smo izgubili osam čaša vode. Zato je veoma važno nadoknaditi potrošenu količinu, ali treba imati na umu da se ne pretera. Prevelika količina vode može da poveća procenat natrijuma u telu, što može da dovede do probavnih problema, napada, pa čak i kome. Preteranom količinom za odraslu osobu smatra se oko devet litara vode dnevno.

Izvor: Politika

Pijte dosta vode dok ručate

Većina porodica u Srbiji za Uskrs priprema veliki tradicionalni ručak uz kucanje jajima. Međutim, ukoliko ste se pridržavali posta svih sedam nedelja, ovakav ručak bi mogao da bude koban za vaš organizam. Ali i ako niste postili, treba da povedete računa o tome koliko i šta jedete, jer se za ovu priliku sprema veoma visokokalorična i masna hrana.
Kako da uživate u dobroj trpezi a da ne narušite zdravlje, za „Blic“ objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.

Važna pravila
1. Jaja koja su prvi simbol Uskrsa pojedite jedno do dva sa rotkvicama ili mladim lukom, da biste ih lakše svarili.
2. Ostale priloge jedite pomalo.
3. Ne jedite s nogu i nemojte da stalno dodajete hranu u tanjir, jer nećete imati osećaj koliko ste pojeli. Zato uzmite mali tanjir i to neka vam bude mera.
4. Danas su obroci mnogo veći nego ranije, čak i tanjiri, zato supu ili čorbu sipajte samo jednom i to ne morate do ruba tanjira, jedna kutlača je dovoljna. Obazrivo i sa dodacima tipa pavlake i milerama.
5. Pijte dosta vode u toku obroka, a naravno možete da popijete i neko piće.
6. Jedite polako, male zalogaje i dobro ih sažvaćite.
7. Jedite više salate nego uobičajeno, tako ćete manje jesti ostalu hranu.
8. Desert pojedite tri sata posle glavnog obroka.
Ovu su pravila za svečani ručak, ali evo kako bi trebalo da izgleda vaš prolećni jelovnik koji će vam vratiti energiju. Bitno je da ishrana treba da bude laka i jednostavna. Osnovno pravilo je da jedete sveže salate, sa laganim mesom ili ribom, sirom ili jogurtom. Kuvajte lagane supe ili čorbe od povrća, jedite sveže voće.

Lagani doručak
Za doručak uzmite dvopek, dva komada, ili jedan tost i namažite niskomasnim sirom i ukrasite paradajzom ili nekim drugim povrćem. Druga kombinacija može da bude nemasni jogurt i dvopek ili tost kada ste u žurbi. A ako imate veće napore ujutru, možete da pojedete i jedno jaje. Dobar doručak može da bude i voćni jogurt, takođe nemasni, uz dodatak svežeg voća, ako imate pojačan napor, dodajte dve-tri supene kašike nezaslađenog muslija. Ako nemate problema sa težinom, dan možete da počnete sa kašičicom pravog meda, kojim ćete zasladiti neki biljni, zeleni ili crni čaj.

Užine
Voće - I ovde važi pravilo o umerenosti. Voća bi trebalo pojesti za užinu, onoliko koliko usitnjenog ili iseckanog voća stane u jednu šaku. U voće nemojte da dodajete šećer. Jedna do dve užine dnevno su dovoljne.
Povrće - Može da bude sastavni deo svakog obroka, a i užina. Salata od svežeg povrća je izvanredna užina. Iskoristite priliku i jedite mlado sveže povrće kao salatu ili lagano kratkotrajno termički obrađeno. Što se pripremanja tiče, možete da ga kuvate u vodi ili na pari, grilujete, dinstate ili naglo ispržite.

Večera
Osnova večere treba da bude salata ili povrće. Možete praviti ukusne omlete sa mladim lukom ako vam ne smeta, paprikom ili nekim drugim povrćem, kao i pečurkama. Možete praviti salate sa puno raznog povrća u kojoj dominira zelena salata, koja je odlična za čišćenje jetre i ima vlakna koja su dobra za creva, sa dodacima drugog povrća po želji, a onda dodajte po izboru jogurt i začine, ili nemasni sir, tunjevinu na vodi ili u maslinovom ulju, jer onda ne morate da dodajete začine. U salatu možete da dodate i malo pečene piletine, govedine iz supe. Što se začina tiče, u obzir dolaze suvi ili sveži začini, nemasni jogurt, limun, senf. Izbegavajte jake pavlake, mileram ili sipajte samo jednu supenu kašiku, a majonez i kečap izbegavajte jer imaju veoma mnogo kalorija.

Čorbe sa jogurtom
Supe i čorbe od povrća sa jogurtom ili bez njega mogu da budu izvanredan obrok. Kombinacije zavise od vaše inspiracije, a uvek se mogu skuvati od onoga što imate u frižideru. Iznenadićete se jer ćete se osećati sito i nećete imati osećaj težine posle obroka. Razlog je jednostavan, supe su zdravi i niskokalorični obroci. Možete jesti i laganu pileću supu sa dosta povrća i pilećeg belog mesa. Piletinu isecite na kockice, prodinstajte na malo maslinovog ulja, kada pobeli, dodajte razno povrće isečeno na kockice, još malo prodinstajte i nalijte vodom. Ne mora da bude previše gusto jer je gusta čorba kompletan obrok, dodajte kocku supe i još malo prokuvajte. Ako želite, možete da dodate nemasni jogurt i sveži peršun.

Izvor: Blic

Puno vode – mit ili istina


   
Iako ljudsko telo sadrži 70 odsto vode, preporuka da treba popiti najmanje osam čaša tečnosti na dan, prema novim studijama, dovedena je u pitanje. Koliko nam je zapravo vode potrebno i da li nas čisti i iznutra kao i spolja? Nefrolozi dr Stenli Goldfarb i dr Dan Negninan s Univerziteta u Pensilvaniji revidirali su uvrežene preporuke o ispijanju najmanje osam čaša vode dnevno kao idealnu meru za očuvanje zdravlja, pa i lepote.


Dok se ispijanje većih količina vode preporučuje stanovnicima toplijih predela Zemlje, kao i sportistima i ljudima koji boluju od određenih bolesti, zdravim osobama se sugeriše umerenost. - Stvorio se urbani mit da je ispijanje puno vode zdravo, što je dovelo do masovne pojave da ljudi okolo hodaju s plastičnim flašicama i ceo dan ispijaju vodu – objasnio je Goldfarb.

Još 2002. godine dr Hanc Valtin iz medicinske škole u Dartmautu doveo je u pitanje četiri mita o vodi i njenom uticaju na čoveka: više vode dovodi do povećanog lučenja toksina iz organizma, poboljšava tonus kože, umanjuje glad i smanjuje učestale glavobolje.

- Ustanovili smo da te tvrdnje nemaju naučno utemeljenje, ili bilo kakvu naučnu osnovu. Verovatnije je da su deo folklora - rekao je Goldfarb o dobijenim saznanjima koja su se našla u aprilskom žunralu Američke asocijacije nefrologa (Journal of the American Society of Nephrology). - Bubrezi oslobađaju telo toksina. To je njihov posao i rade ga vrlo dobro i nezavisno od količine vode koju uzimamo. Konzumacijom više vode samo se povećava količina urina, ali ne i količina toksina u urinu.

Studije nisu potvrdile povezanost između tonusa kože i povećanog unosa vode, niti da voda otklanja glavobolju. Jedino je pomalo nejasna ostala uloga vode u zavaravanju apetita, da li se dugoročno gubi na kilaži. Doktori tvrde da voda nema uticaja na lučenje hormona koji suzbijaju apetit, prebrzo ona prođe kroz probavni trakt da bi bitnije zavaravala glad.

Pa, koliko je onda vode dobro piti i treba li uopšte misliti o tome? Dokle god uživate u vodi, neće vam štetiti, a kao i u svemu ostalom, ni sa vodom ne valja preterivati.

Izvor: Dnevnik online

Како глуп текст    не претеривати са водом.    Па наравно да је не ваља пити до те границе да не можеш више да попијеш