ma  'ajde bre !
cemu onda sve, cemu pokajanje ? ? ?

                                                                                                                                                      Srusila bi se moja vera ako bih smatrao da je sve Bozija volja,je li samoubistvo,ubistvo,prerana smrt,narkomanija itd. po Bozijoj volji ili mozda po promislu Bozijem,ili je to posledica greha?Brate moj covekoubica satana samo ceka da se grehom udaljimo od Gospoda i eto odmah haos,Hristos je Ljubav i netreba zlo pripisivati Njemu,moze da bude sve po Bozijem dopustenju al da li je po volji to neznamo.Nezaboravi da je Gospod dao ljudima slobodu da biraju kojim ce putem da idu,a ako su odabrali zlo i desavaju im se bolesti,nevolje ... tu nema ni Bozije volje ni promisla nego stradaju zbog greha sve dok se ne obrate Bogu i pokaju za nedela koja su pocinili!!!

Kako iskrivljena percepcija...

ja sam rekao da ne osuđujemo sebe, jer je to isto kao i da smo osudili druge;
u nama je duh Božji kao što je i u drugim ljudima. Preći sa osude drugog na osudu sebe nije nikakvo poboljšanje, kao što je neko napisao. Osuda je teret onog koji osuđuje, ,..
da li zaslužuje ili ne to će naš šturi ego reci...  

koncept satane je u suštini strah čovječiji od nečehga spolja... ništa nas spolja ne može napasti... uzmi ubicu i žrtvu za primjer; ubica sakati svoju dušu ubistvom, ali prije toga duša je već odavno opterećena stanjem koje je natjeralo čovjeka da ubije;
sa druge strane žrtva je sama sebi prepisala smrt; kockice su se samo poslagale i došlo je do ubistva. Sve što mi vidimo spolja samo je mali dio svega... Daleko je više onoga što ne vidimo a što se kroz raznolike emocije nagomilava u nama. Bog sve vidi!

samokriticnost je pocetak smirenja,al ne mislim na licemernu samokriticnost nego onu istinsku pokajnicku,najveci problem svih nas je sto ne osudjujemo greh nego gresnike,a onaj koji svoje grehe osudjuje na pravom je putu jer ispituje svoje srce,ispoveda se i gresi mu se oprastaju u onoj meri koliko se iskreno pokajao.Dok onaj koji druge osudjuje brzo zaboravi svoje grehe jer nema pokajanja,sve misli su mu okrenute tudjim gresima! 

osuđujemo grijeh a ne grešnika iz praktičnih razloga: svaki grijeh nanovo proizlazi iz grešnika. Ako kupiš loš automobil nečeš njega osuđivati, već fabriku u kojoj je nastao. Zato se ne treba baviti drugim ljudima već prebaciti loptu na sebe.

Ja kao i svi drugi ljudi griješim i znam da to radim; dakle prvi korak je svijest o tome.
Ali neću sebe smatrati grešnikom, već čovjekom onakvim kakav u stvari jesam, pošto čim se kaže grešnik asocira na nešto loše. Ne, nisam ja loš, ali treba da gledam da budem bolji. Biti bolji je potreba svakog ljudskog bića. Svako normalno biće želi da se prema njemu lijepo ponašaju. Da bi tako bilo treba i ja da se bolje ponašam prema druima, a do toga se dolazi čišćenjem od grijehova - kajanjem, ali i iskrenim opraštanjem. Oprostiti je teže nego pokajati  se!

Samo je Bog dobar,ja za sebe nemislim da sam dobar al tezim ka Dobru i okrenut sam ka Dobru to jest Hristu,a Hristos je taj koji daje sve ono sto nam je potrebno da bi se borili protiv zla koje je u nama.To se zove ,,unutrasnja borba,, i ceo zivot se sastoji upravo u toj borbi!!!

dobro i loše - to su polariteti

svi smo mi nešto između, ali svakako i da svjesno svi treba da težimo dobru jer to je naša suština. Bog nas je stvorio - bez Boga ne možemo. Koliko je jadan život bez Boga niko ovde ne zna, jer sve što imamo dao nam je Bog. Čak i oni koji sebe nazvijau ateistima ne oskudjevaju na Božjoj milosti.

                                                                                                                                                       ,,u svijetu ne postoje bezvjernici,postoje samo Bogopoklonici i idolopoklonici,, Ava Justin                                         

e baš tako,  svako vjeruje u nešto, nema nevjernika