ma,beskrajno mi je bio dobar zakljucak da se osjeca kao da ima 70...

bas prije neko jutro sam se osjecala kao da sam zaokruzila 100...ni manje ni vise...dobro ,desava se...posebno ako se nezgodan polozaj forsirao tokom spavanja

medjutim,kazu...pod uslovom da sa 70 ne budemo biljke...da se i tada,nazalost...moraju donositi odluke.

pa makar bile one,sada sa naseg aspekta potpuno sulude- ali vjerujem da su tada od zivotne vaznosti....da li da ustanem bas ovog trenutka i odsetam do wc-a (o boze...da li cu uopste i moci?)...ili da sacekam jos koji tren(da ne propustim Suzanu Mancic - tvrdim da ce biti ziva i jednako zgodna kada ja budem imala 70...strasno!),a pri tom  rizikujuci da mi besika otkaze u nezgodnom trenutku?


i jeste uzasno...ne salim se!

sto citavog zivota maltene moramo donositi odluke i zivjeti sa njima...bedak....

Ne bre, nemoj da pitas .. to je tajna Univerzuma.. ko sazna prvi bice sledeci Presvetli Prestolonaslednik Svega 

 Koji freak , došao čovek u ordinaciju, lego na psychodelic-kauč, olakšao si muke , i otišo........., nije ni pitao za račun 

Ništa, danke MunkaZe ....... 

Ako hoćeš da ostaneš onda grizi, grebi. Nije lako ali nije ni nemoguće.
Ako nećeš, idi kući i to je to. I tamo ćeš da životariš jer u unutrašnjosti ima još manje posla i još manje je posao plaćen i kad ga nađeš.
I to je sve u redu, jednostavno shvatiš ko si, šta si i koliki su ti dometi. Biti prosečan, ( ne želim da kažem mediokritet jer  ima negativni prizvuk) nije ništa strašno, nije ni loše sem u slučaju da zavaravaš sebe da si mogao i zaslužio  više samo nisi ima sreće, veze , početni kapital, država te sjebala...itd. To su sve samo izgovori. U tom slučaju se rađa nezadovoljstvo koje će se sigurno pre ili kasnije pojaviti kao pokretač mnogih drugih problema.

Vidi druze...da se mi ne lazemo, taj posao u drzavnoj firmi nisi sigurno dobio tako sto si video oglas u novinama, poslao CV, onda te pozvali na intervju, odusevili se i dali ti posao....nego si ga dobio na debelu vezu!
Sto dalje implicira  da nisi neki sirotan koji je pao sa Marsa u BG nego da ima ko i da se brine o tebi i da te gura.
Mislim, uzmi ti onaj digitron sto si dobio na predhodnim stranicama pa kreni da sabiras sta sve imas trenutno

1. Mamu i tatu koji te finansiraju
2. Uticajnog rodjaka ili prijatelja koji ima veze i mogucnosti da te ubaci u drzavnu firmu
3. Fakultetsku diplomu i potencijlno zavrsene postdiplomske studije
4. Posao u drzavnoj firmi
5. Zivis u BG...gradu sa velikim mogucnostima

U zemlji Srbiji se ljudi kojima je zivot podelio takve karte smatraju prilicno srecnim!....a ti slinis!
A to dalje implicira  da ukoliko ti digitron ne pomogne, onda ti treba jedan samar da se presaberes...ali roditeljiski, ne huliganski  (da neko ne pomisli da zagovaram nasilje )

Moj neki savet bi ti bio....sedi di si, jer kaki si di si, ni za di si nisi  ...salim se....elem, obzirom da ti se posao ne svidja , a i ionako ti je buducnost tu neizvesna i spremaju ti kofere  onda gledaj da se posvetis studijama, da ucis, vise budi na fakultetu, posao samo otaljavaj i ne primaj ga k srcu previse (to je bre drzavna firma - tu niko nista ne radi  ), sedi sa tim sto te je ubacio u drzavnu firmu, pa popricaj sa njim, vidi kakve sve mogucnosti postoje....ako si istrajan u tome i trazis posao, vremenom ces ga i naci....neces sigurno dozivotno biti nezaposljen (pod predpostavkom da odustanes od ovog posla).
I naravno....da se vratis kuci uvek mozes...pa nece te roditelji izbaciti na ulicu i pustiti da se sam snalazis....isuvise su te razmazili za tako nesto 

I jos uvek nisam dobio ni jedan konkretan odgovor na moja pitanja

I mene ovo zivo zanima! Covjek je ubijen u pojam sto je zavrsio fakultet a plata ne moze da mu pokrije egzistencijalne potrebe. To je veci problem od aktuelnog posla, jer je jako tesko i u drugom poslu naci puno vecu platu!!

Ako je moj kolega, neka mi se javi da idemo zajedno u Mađarsku i švercujemo one njihove salame... kao devedesetih... sad još imamo i beli šengen... ih, ima biznis da cveta. 

I cirka je vrlo povoljna, tako da i to moze da se zavrsi...

Elem...
U ovim motivacionim govorima... knjigama o samopomoci i slicno... kako postati nindza za 3 dana u 12 jednostavnih lekcija... kaze se da je uspeh stanje uma, tj da pobednici nikad ne klonu duhom i uvek veruju u uspeh iako mozda trenutna situacija sugerise da to nikako nije mudro

To je sranje, naravno, ali ima istine...

Juce sam sa nekolicinom prijatelja koji su veoma uspesni u onome sto rade ispijao toceno pivo i bistrio petparacku filozofiju uzivajuci u divnom popodnevu na Palicu... Tema razgovora je bilo i to kako neko koga znamo trenutno radi za osobu koja je kompletna budala, ali koja ima odredjenu kolicinu novca, ne malu, koju ulaze u projekat koji ima manje sanse da uspe nego svinja da poleti.

Jedna strana smatra da ona gubi vreme i da pravi gresku jer se u svakom trenutku u svom zivotu mora baviti onime sto je za nju najbolje...
Druga strana smatra da radi pravu stvar jer radi dobar posao za koji je super placena, a ako se neka ideja i pojavi, moze je realizovati...

Do kolizije je doslo zbog pretpostavke... koja je pogresna do srzi... da ljudi znaju sta zele od zivota, tj da imaju cilj, i da imaju ideju kako da ga realizuju...

To je uvek najveci problem.
A nesto mora doneti hleb na sto.