Ne deli probleme s vama!   

Povremeno se u šali, ili ne baš sasvim u šali, spomene da je ženama nemoguće udovoljiti. Jedan od povoda za takve komentare je i situacija kada muškarac svoju frustraciju izbaci iz sebe igranjem basketa s prijateljima (ili nečim sličnim), umesto da devojci kuka o svojim problemima.

Nekim ženama ovakav postupak teško pada. Pošto su same sklone tome da se na probleme žale bliskim osobama (nekada u toj meri da te bliske osobe "udave"), ne razumeju zašto partner neće da ih opterećuje time što je tog dana posao morao da nekako obavi s totalnim kretenima, i još je on ispao kriv što sve kasni, iako je zapravo imao nesposobne saradnike. Zašto im se partner ne požali? Zbog čega umesto toga igra basket s prijateljima? Zar ne zna da u vezi treba deliti i dobro i loše?

Drage naše dame, zna vaš dragi da se u vezi deli i dobro i loše. Ipak, ne vidi smisao u tome da vam priča o problemu koji vi nikako ne možete da rešite. Muškarci će veoma retko želeti samo da ih neko sasluša i saoseća s njima; ako izlože svoj problem nekome, verovatnije je da im je potrebna procena tog nekog kako da problem reše. A osim ako mu je vaš tata šef koji mu je dodelio nesposobne saradnike, u takvoj situaciji vi mu ne možete pomoći, pa zašto bi vas onda smarao pričom o tome?

Umesto toga, otići će da kroz nešto sporta izbaci iz sebe nakupljenu negativnu energiju. A vama će doći nakon toga, u boljem raspoloženju, da bi s vama uživao, da biste oboje neometano uživali, a ne da vas on truje emotivnim otpadom.

Kada tako posmatrate stvari, da li vam i dalje izgleda kao da vam on nešto uskraćuje time što od vas ne traži da mu izigravate psihoterapeuta ili, naprotiv, kao da se trudi da svakodnevnim problemima ne zatruje vašu vezu? Razmislite o tome - i uživajte u lepim trenucima koje na ovaj način dobijate. To je, na kraju krajeva, njegova želja: da uživate i da budete srećni.

Tačno...
Devojke samo ispričaju o svom problemu i već im je bolje, ide ona čuvena :"Hvala ti što si me saslušao/la"
Ako neko ne može da mi pomogne, što nih mu/joj ja pričao o tome, jednostavno ne vidim svrhu...
Em ću ja da se osećam gore, jer se bzvz žalim, em ću smoriti tu osobu, jer on ne može da mi pomogne...

ne dijeli probleme sa mnom?

divno.
ako imate njegov broj....moliću lijepo

Imali smo temu metroseksualaca, po mom mišljenju to je još jedna njihova osobina...


Samo pogledaj okolo... Ima ih mnogo više nego šti misliš....

šalu na stranu(nikada šalu na stranu :[115],
ali biti u emotivnoj vezi sa nekim,koja je kompletna i jaka,
nekako i podrazumjeva da nam je partner tu,ne samo radi uživanja i relaksacije,
već i sama riječ partner podrazumjeva i da je to neko ko je tu da se oslonimo na njega i da dio tereta ponesemo jedno drugom.

e sad,
opreznost je poželjna...
ta mjera i granica do koje nekome možemo i trebamo narušiti integritet svojom ličnošću,koja podrazumjeva i stanja kada nijesmo toliko "lijepi" i pametni je vrlo tanana.
ali,bliskost između dvoje ljudi podrazumjeva i da me zna...
kada nisam ni savršena,ni jaka,ni zabavna...ni mnogo toga...

Ne, ne, meni je ok da mi ona kaže svoj problem, čak insistiram na tome kad vidim da nešto nije u redu, jer znam da će joj značiti makar i ako je samo saslušam, a plus joj možda i pomognem..
Ali za onu drugu varijantu, da ja nju smaram mojim problemima, nisam....
Prvo, jer mislim da mogu to sam da rešim, i mogu da podnesem problem...
Drugo, pored toga što bih ja bio smoren, smorio bih i nju, a to ne želim...

pa da...kod vas muškaraca često zna biti drugačije,
jer je činjenica da se "otvarate" na malo teži-možda,ali svakako na drugačiji način od nas žena.


ali...iskrena da budem,zna da prija.
volim jake muškarce i sigurne,prije svega,
ali negdje...vrhunac bliskosti mi bude i kada podijeli sa mnom neki problem,potraži utočište kod mene.
osjetim se "korisnom"i njemu važnom,osobom vrijednom povjerenja,a desi se,da nas upravo neki njegovi problemi,a ja mu pomogla i bila tada uz njega ,i zbliže.

znaš ono...
saučesnici u "ratnim okolnostima".
 

Da, ali to da on u tebe ima poverenje i ostalo, mže da se ppokaže i na druge načine...
Ne znam, ja znam da bi moja najbolja drugarica, devojka, ili ko već, uradila sve za mene, ne treba ništa da mi dokazuje, ja znam da je takva, i to je ok...
I dam joj do znanja da mislim da je takva, to je vrlo važno...

Ukoliko uspeva da sa svojim problemima sam izadje na kraj, kanalishuci ih onako kako njemu najvishe odgovara - meni ne smeta. Ja ne mogu da ochekujem od ljudi da budu spremni da svaki problem ili neshto shto ih tishti podele samnom i to je sasvim ok. Ako primetim da neshto nije u redu - ja pitam. Ako odgovora nema pretpostavicu da je u mogucnosti da sam izadje na kraj sa problemom. Ono shto je mnogo bitnije u celoj prichi je da on bude svestan da sam ja tu za njega ukoliko zheli da samnom o nechemu razgovara. Da sam osoba koja ce da saslusha i pomogne ukoliko je to u mojoj moci. Danas mnogi ljudi u svojim partnerima ne vide taj oslonac u teshkim vremenima. To je neshto shto se gradi ... Uostalom, ako partner nikada ne pricha o nechemu shto ga muchi sa vama i izbegava da se pozali i potrazi neki savet, onda je pre moguce da se zapitate kakav ste u stvari vi ostavili utisak na njega po tom pitanju i da li vas on u stvari gleda kao nekoga ko je pouzdan i spreman da nesebichno pomogne ...

MunkaZe,

ova zadnja rečenica je jako dobra

može,definitivno može da ukazuje i na to....