NBS: Aranžman sa MMF će stabilizovati dinar

Beta   | 19. 11. 2014. - 13:43h | Komentara: 0
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Veselin Pješčić ocenio je danas da će aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) doprineti stabilizaciji kursa dinara.


Pješčić kaže da će zaključivanje aranžmana s MMF-om doprineti stabilizaciji deviznog tržišta, pre svega po osnovu verifikacije kredibilne ekonomske politike Vlade Srbije

- Očekujemo da će zaključivanje aranžmana s MMF-om svakako doprineti
stabilizaciji deviznog tržišta, i to pre svega po osnovu verifikacije kredibilne ekonomske politike Vlade Srbije, koja bi trebalo da dorinese stranim direktnim investicijama - rekao je Pješčić na predstavljanju izveštaja o inflaciji za novembar 2014. godine.
 
Kako je istakao, na stabilizaciju kursa dinara delovaće i mere fiskalne konsolidacije, koje će usled smanjenja agregatne tražnje, uticati na smanjenje uvoza, što bi trebalo da donese smanjenju deprecijacijskih pritisaka. Dinar je u poslednjih mesec dana prema evru oslabio za 0,8 odsto, a od početka godine za 4,8 procenata, tako da jedan evro danas vredi 120,4385 dinara. Centralna banka je u perodu jul-oktobar na međubankarskom deviznom tržištu prodala 365 miliona evra.
 
- Naša intervencija na deviznom tržištu danas i porethodnih dana nije usmerena da spreči slabljenje dinara, niti da zaustavi taj proces, već da spreči prekomerne dnevne oscilacije kursa dinara koji može da donese i kapitalne gibitke i kapitalne dobitke kod finansijskih transaktora - rekao je Pješčić.
 
Motiv intervencija u ovom trenutku je, dodao je viceguverner NBS, da se obezbedi stabilnost na deviznom tržištu i očuva finansijska stabilnost sistema, dodajući da ostvarena deprecijacija nikako ne ugrožava osnovni cilj - stabilnost cena. Prema njegovim rečima, od sredine ove godine postoje latentni depresijacijski pritisci na kurs dinara koji su posledica pogoršanja makroekonomskih performansi, pre svega proširenja deficita trgovinskog računa do kojeg je došlo usled efekata poplava i povećanog uvoza energenata i smanjenog izvoza.
 
Prema projekcijama NBS deficit tekućeg računa računa u ovoj godini biće oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda, a kako je istakao Pješčić u idućoj će biti oko pet odsto i biće najvećim delom finasiran prilivom stranih direktnih investicija, koje su pojektovane na oko 1,4 milijardi evra. Pješčić je istakao da je prisutan i odliv kapitala preko dividenti stranim akcionarima, koji je u trećem kvartalu iznosio oko 85 miliona evra, dok se iščekuje da u četvrtom kvartalu bude otprilike dvostruko veći.
 
- Taj iznos će biti viši zbog prirode samih odluka akcionara koji su u poslednjem kvartalu koncentrisali isplatu dividenti većinskim vlasnicima u inostranstvu -  objasnio je viceguverner NBS.
 
Kako je istakao, devize za isplatu dividendi su kupovane dinarima koje su ta preduzeća i banke ostvarile poslovanjem na srpskom tržištu i to je "sasvim legitimno i legalno".
 
- Tu ništa nije sporno, samo što u uslovima nedovoljno razvijenog deviznog tržišta povećana jednokratna tražnja za devizama izaziva značajan pomeranja u pogledu kretanja kursa - rekao je viceguverner NBS Veselin Pješčić.


Izvor: Blic

Аранжман, каква реч 

Vic   

 

el i on ima 450 000 platu?   

njiuz je javio da je NBS podigla psihološku granicu na 130 ... tako da smo mirni....   

Posle godina neuspeha, Srbija postigla sporazum sa MMF-om

Lana Gedošević   | 20. 11. 2014. - 08:15h  izmena vesti 11:18h

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je nakon godina nediscipline i neuspeha Srbija postigla sporazum sa MMF-om, te da je stoga ovo važan dan za našu zemlju jer je donet ekonomski plan koji će podržati ceo svet.




Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je nakon godina nediscipline i neuspeha Srbija postigla sporazum sa MMF-om, te da je stoga ovo važan dan za našu zemlju jer je donet ekonomski plan koji će podržati ceo svet.
 
Bez tog ekonomskog plana naše političke deklaracije ne bi značile ništa, rekao je Vučić nakon razgovora sa komesarom Evropske unije za politiku susedstva i pregovore o proširenju Hohanesom Hanom.
 
"Nećemo milostinju"

- Nećemo milostinju iz EU, već želimo da budemo zemlja koja zarađuje. MMF je to konstatovao, oni misle da će to biti 2017, ali je ponovio da on misli da će to biti 2016. Želimo da doprinosimo, a ne samo da uzimamo od EU - rekao je Vučić.
 
Premijer je rekao da je važna tema njihovih razgovora bila sprovođenje ozbiljnih reforma u Srbiji.
 
 - Mi želimo da budemo ekonomski konkurentna zemlja, ne neko ko će da traži da dostigne zemlje EU, već zemlja koja će da zarađuje i obezbeđuje dobar život svojim građanima. Za to će nam biti potrebno neko vreme -  rekao je premijer.

"Nisam tražio otvaranje pregovora"
 
Vučić je rekao da od Johanesa Hana nije tražio otvaraje pregovora do Nove godine.
 
- Na EU je da to proceni. Želimo najteža poglavlja da otvorimo na početku. Rekao
Pročitajte još
Vučić: Ponovio sam stav Srbije o Rusiji, Han nije insistirao na toj temi
sam i da sve što misle još da treba da uradimo, da smo otvoreni za saradnju - rekao je premijer, i dodao da je Srbija na evropskom putu, a da od Hana očekuje podršku.
 
Upitan za komentare Vojislava Šešelja, on je odgovorio da neće da priča o "govoru mržnje" i da u Srbiji neće biti nestalibnosti.
 
Oko politike prema Rusiji, rekao je da je isto govorio i Hanu i u Moskvi, a to je da je strateški cilj Srbije put u EU.

Han: Razgovaraću sa investitorima

- Ovde sam da razgovaram kako da nastavimo saradnju u budućnosti, kako pravne tekovine EU pretočiti u zakonodavstvo. Ovde je dve trećine investicija iz EU, tako da je Unija najvažniji ekonomski i privredni faktor Srbije - rekao je Han.
 
Dodao je da sve rade kako bi Srbija postala punopravni člane Evropske unije.
 
-  Od toga će dobiti imati i Srbija i svaki građanin, jer će praktično imati više novca u svojim džepovima - rekao je Han.
 
Komesar je najavio da će razgovarati sa investitorima i podsticati ih da ulaži.
 
- Nije vaćno kada će Srbija biti u EU, želimo do tada da je pripremimo ekonomski i vrlo smo posvećeni tome. Mogu da vas uverim da ću zbog toga veoma često biti u Beogradu - dodao je Han.
 
Komesar EU za politiku istočnog susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han sastao se u Beogradu sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem. Na početku sastanka, premijer Vučić je rekao da je zadovoljan što je evropski komesar kao prvu destinaciju izabrao Srbiju.
 
Han je prethodno razgovarao sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem.

Evropski komesar je jutros, po dolasku u Beograd, putem Tvitera poručio da želi
 
Kako je najavljeno, Hana će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministar pravde Nikola Selaković i šef diplomatije Ivica Dačić.
 
Prema Hanovim rečima, od posebnog značaja je produbiti političke i ekonomske reforme, naročito u oblasti vladavine prava, koja je od ključnog značaja za gradjane Srbije.
 
- Poseta na samom početku Hanovog mandata je jasan znak da su pregovori o proširenju Unije jednako prioritetni kao i pre, i pokazuje posvećenost Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi - saopštila je Evropska komisija uoči komesarove posete.
 
Han koji je 1. novembra preuzeo funkciju komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju EU, razgovaraće sa srpskim zvaničnicima kako bi ih ohrabrio da ubrzaju reforme tokom pregovora o proširenju. Nakon Srbije, Han u petak boravi u Crnoj Gori.

Izvor: Blic

 

Zbog toga Madjari non stop organizuju neke demonstracije 
Kad je LDP zdusno podrzao politiku vlade propali smo nacisto 

a mmf ako nije hteo da nas stavi u jos vece duznicko ropstvo ali eto aca expert za svemirsku kozologiju je uspeo nekako da ih ubedi da na pomognu

Smrdi na G17+

Svako zaduzivanje drzave u inostranstvu je cin vele/izdaje. Jer se drzava, narod, sve sto postoji na teritoriji te drzave stavlja u podredjen polozaj svetskim centrima moci, pomocu duga! Ko se to, u ovom slucaju, stavlja pod hipoteku? Zbog cega niko ne kaze da je dugove nemoguce vratiti?

Tacno se vidi sablon po kom banda radi u saradnji sa svetskim olosem. Zadatak svake Centralne Banke (inace prevarnim izumom bankara, radi probijanja limita koji namece multipliciranje novca) je da doprinese likvidnosti placanja unutra zemlje, u inostranstvu i odrzavanje stabilnosti cena. Buduci da niti jedan od ovih uslova CB ne izvrsava, ja vas pitam, ko je tu lud?

Vidite sta baraba kaze "dinar ce ostati stbilan", pa nije bitango tako. Ti si bitanga pa lozis raju. Kako mozes stabilizovati nerealan kurs dinara? Srbija, kao i 95% drzava na svetu se nalazi izmedju nerelanog kursa valute sa jedne i nedostatka novca sa druge strane.

Znaci, sta bitanga nikako nece da kaze? Pa nece da kaze da je domaca proizvodnja u uslovima nerelanog kursa neisplativa, te se zbog toga formira dominacija uvoza nad izvozom. Svako ko misli da je ovaj mehanizam slucajan je ili potpuna veverica ili idiot. Zapitajte se, zasto kafici, hoteli, kockarnice i slicne usluzne delatnosti nicu na svakom koraku, a proizvodnja je priblizno nepostojeca!?

Sta rade Kostici, Miskovici i ostala braca tajkuni (citaj: pioni u rukama banaka)? Uz dopustanje banki, novac koji dobiju, iz prethodno unistenih fabrika, stave na depozit banke i zaradjuju na kamatama. Da je, kojim slucajem, stopa inflacije visa od kamate koju dobija na stednju, a sama proizvodnja isplativa, da li bi oni to radili? Pa tesko...to je mehanizam, sprega sranih banki, domacih tajkuna, politicara.

90% svog depozita u svetu, koje banke imaju, dolazi od strane istih ovih bitangi koje se sluze ovom semom, odnosno zive od nerada i na kamate. Svi ostali ili gube ili prave jako male zarade (dobiti).

Ako bi inflacija bila vise od kamata na stednju niko ne bi stedeo, tako da nije resenje u inflaciji vecoj od kamata, nego u poreskim penalima za visoke stedne uloge, gde drzava destimulise kapital da "lezi" i zaradjuje na kamati. Tako se to radi po razvijenim drzavama, pa se bogatim ljudima ne isplati da investiraju svoj novac u stednju, nego moraju stalno da ga investiraju u gradnju, industriju ... i druge poslove. Cak po SAD imas profesionalce koji se time bave za svoje bogate klijente.
Al to je vec neki razvijeni kapitalizam dok smo mi na nekom nivou koji je zapad prevazisao ko zna kad, ako je ovakvog "kapitalizma" bilo gde na zapadu ikad i bilo.
Problem srpske ekonomije je u tome sto su je osmisljavali politicari, a to su ljudi konformisti koje samo zanima lova i lagodan zivot. Zato je 90% privatnog "preduzetnistva" fokusirano na trgovinu ili eventualno usluge, gde je sistem poslovanja da na nabavnu cenu dodas marzu i zdravo dovidjenja. Kad ovde preduzetnici budu ljudi koji zele da nesto stvore, da ostvare neku tehnolosku inovaciju ili neki nov proizvod, onda cemo dobiti ekonomiju i moci cemo da pricamo da i mi imamo kapitalizam. Al narod oce danas i odmah neki standard, bez da razmisli u kakvom sistemu zivi, a to ova ekonomija ne moze da ostvari, reformisana ili ne, i zato zivimo na racun buducih generacija koje ce sve ovo morati sa debelim kamatama da vracaju. 

Resenje je da uzmes od amera po 0.5% i onda to das narodu da se bogati...

Prvo, to sto si napisao, to su samo privremena pravila (kupovina vremena), koja ne daju odgovore na probleme, ujedno su i prilicno besmislena, jer se problem posmatra sa stanovista kreditnbog novca (novca u obliku duga).
Drugo, taj novac, na depozitu ne postoji. Danas se obavezna rezerva krece od 10%-15% polozenog depozita. To znaci da banka moze da pravi novac iz nicega i do 700% na novac u depozitu. Sve dok je novac dug, odnosno kredit, a obavezne rezerve banke manje od 50%, to nuzno mora odvesti u inflaciju, jer banke mogu da simuliraju nepsotojeci novac..
Trece, vrlo bitna stvar depoziti nastaju od kredita, a ne obrnuto!
Cetvrto, sasvim je jasno da do inflacije dolazi kada kolicina novca premasuje vrednost roba i usluga. Jasno je da niti jedan sistem ne moze da proizvodi u nedogled, beskonacno, a kreditni novac to trazi, kako bi se otplatili stari dugovi. Takodje, bitna stvar je i usteda u novcu, a taj nedostatak se danas popunjava kreditima, sto je katastrofa.

Licno, ja ne znam sta znaci "razvijena drzava". Danas je sistem takav da sve drzave duguju privatnim bankama, cak i one koje imaju trgovinski suficit, tako da je taj pojam vrlo upitan.
Pitanje, koje se logicno postavlja iz tvoje teoretske postavke glasi: Do koje granice je moguce odrzavati stalni industrijski rast? Kako to primeniti na sve drzave sveta? Kako je moguce da svi imamo suficit u izvozu?

Kapitalizam, po svojoj definicji, kao vid ekonomskog resenja, ne moze biti "razvijen" u pozitivnom smislu, jer ide na ruku samo pojedincima, zahteva stalno unistavanje i eksploataciju zivotne sredine, radi stvaranja profita! Kapitalziam je odrziv samo kod ludih ljudi i monetarnih ekonomista.

Ne bih se slozio. Srpska ekonomija je deo svetske ekonomije, cinimo mali deo svetskog BDP-a, nasu ekonomiju su osmisljavali strani bankari i veliki kapital. Srbija je drzava jeftine radne snage, kolonija, povrsina na kojoj zemlje izvnonice plasiraju svoju robu.

Ovo je, izvini, ali gomila floskula i fraza, tipicno za politicare koji ne zele da vide realnost. Srbija ne moze da proizvodi jer, se proizvodnja ubija sa namerom. Kako se to radi? To se radi odrzavanjem kursa dinara! Da bi se kurs dinara odrzavao, to znaci da uvozna roba, svakako mora biti jeftinija od domace, ma koliko ovo apsurdno zvucalo. Takodje, ono sto je problem je i postojanje valutne klauzule.

Naravno, iznad svega stoji pogresna regulacija novca! Trazenje resenja, koje ide na ruku svima, unutar danasnjeg ekonomskog modela je besmislica. To je problem svih (skoro svih) drzava na svetu, a taj problem se ogleda u tome da novac ulazi u opticaj iskljucivo kao kredit (dug), na koji se potom traze kamate, koje ne postoje! To znaci da su dugovi veci od svetskog novca u opticaju. Od ovoga nekog moze da zaboli glava ali to je nasa realnost. O ovome se nece ni re cuti na TV-u.

Sad ce mmf da nas izvadi...

"Imali smo poverenja u svetski sistem, posebno bankarski, za koji se ispostavilo da je velika prevara" gospodin predsednik Tomislav Nikolic, 24.11.2014.

Gospodine predsednice Nikolicu, sta je Vas plan? Sta planirate da uradite povodom ove vase izjave? Zar ne mislite da je najbolje resenje da se bankarska banda, zlocinci, zelenasi i prevaranti proteraju iz drzave i da drzava vrati suverenitet nad stampanjem novca?