The Chicago Bulls announced today the hiring of Vinny Del Negro as the 17th head coach in franchise history. In accordance with club policy, terms of the contract were not announced. Del Negro, 41, comes to the Bulls after serving as the Assistant General Manager for the Phoenix Suns. Prior to his promotion to Assistant General Manager, he served as the team’s Director of Player Personnel. Before making the transition to the Suns front office, Del Negro spent three seasons (2003-06) as a color analyst for the Suns broadcast teams. He has also served as an analyst for ESPN and the San Antonio Spurs. “I am very pleased to name Vinny Del Negro as the next head coach of the Chicago Bulls. I have gone through the process of talking to many people since the season ended which has allowed me to hear the basketball philosophies of different candidates, and I felt very good about many of the interviews,” said Chicago Bulls Executive Vice President of Basketball Operations John Paxson.

Izvor: Nba/Bulls

Peta utakmica je na rasporedu sa nedjelje na ponedjeljak u standardnom terminu

...i u kojoj ce pobediti Lejkersi.

P.S. Hare sto si me stavio u potpis?

Može... Svakako da Boston proslavi titulu na svom parketu

Zašto si nas pokrao jučer? 



























 

Ja ovu necu moci da gledam   

A mislim da ce Lejkersi dobiti 

Lejkersi vratili seriju u Boston

Košarkaši Los Anđeles Lejkersa uspeli su da se izbore za produžetak finalne serije NBA plej ofa. U meču broj pet, poslednjem u svojoj dvorani, Lejkersi su pobedili Boston Seltikse 103:98 i smanjili na 3-2 u seriji. Meč broj 6 igra se u utorak, a eventualni sedmi duel zakazan je za četvrtak. Domaćin do kraja serije je Boston, kojem treba jedna pobeda za 17. titulu. Domaću ekipu prednodili su Brajant sa 25, Odom sa 20 i Gasol sa 19 poena, a Vlada Radmanović je za 19 minuta dao 7 poena uz 5 skokova i 2 asistencije. U gostujućem timu daleko najbolji bio je Pol Pirs sa 38 poena.

Po već uvežbanom sistemu u Stejpls centru Lejkersi su vodili ubedljicvo na startu (10:2, 18:5, pa do 39:22 na kraju prve četvrtine), a zatim je krenuo lagani povratak Seltiksa. Ovog puta gosti su ranije uhvatili priključak serijom 15-0, a samo je Odom zadržavao prednost na strani tima iz Kalifornije (55:52 na poluvremenu).

Kada su Pirs, pa Rondo doneli gostima prednost (60:58) u trećem minutu drugog poluvremena, izgledalo je da prisustvujemo reprizi meča broj četiri. Međutim, tada su Lejkersi zaigrali bolje, predvođeni Fišerom i Gasolom, pa su do poslednje pauze stigli ponovo na plus devet. Devet i po minuta pre kraja bilo je 88:74, ali su se gosti još jednom vratili, pa je pobednik odlučen u uzbudljivom finišu.

Prvi put u finalnoj seriji Lejkersi su pokazali da su u stanju da se timski nose sa Bostonom. Kobi Brajant je u prvoj četvrtini odigrao odlično (15 poena, 3 vezane trojke sredinom perioda), ali je nastavio veoma loše, posebno u poslednjem periodu, kada je često nepotrebnim solo-prodorima pravio velike probleme svom timu, a na 15 sekundi pre kraja je umalo izgubio ključnu loptu. Brajant je meč završio sa 25 poena (4/12 za 2, 4/9 za 3, 5/7 za 1), 7 skokova, 5 asistencija, 4 ukradene i 6 izgubljenih lopti, ali je dobar deo korisnih statistika zabeležio u pomenutih 12 uvodnih minuta.

Lamar Odom (20p, 7/9 za 2, 1/1 za 3, 3/3 za 1, 11s, 4bl) i Pau Gasol (19p, 6/10 za 2, 7/10 za 1, 13s, 6a, 2bl) nadoknadili su deo onoga što duguju navijačima Lejkersa u ovoj seriji. Derek Fišer je dao 15 poena uz mnogo promašaja (čak i 3 bacanja), ali i bitnih poena, a Džordan Farmar je igrao izuzetno samopouzdano i za 19 minuta dao 11 poena.

Na drugoj strani igrao je samo jedan čovek – pol Pirs je dao 38 poena, uz 6 skokova i 8 asistencija i proveo bukvalno ceo meč na terenu. Rej Alen je dodao 16 poena, ali uz 4/13 iz igre (samo 1 od 5 za 2), a Kevin Garnet je dao 13 poena, uz 12 skokova, ali je promašivao kad je bilo najbitnije i dao samo 1 od 4 bacanja.

Ni klupa Bostona se nije istakla – heroj četvrtog meča Džejms Pouzi 3p, 6s za 30 minuta, a najbolju mini-rolu imao je Sem Kasel – 9 minuta i 2 asistencije za samo 14 minuta.

Upravo je Kasel bio protagonista nekoliko neobičnih sudijskih odluka, koje su direktno vratile Seltikse u igru u poslednjoj četvrtini. Ponovo je boston imao veliku podršku trojke u sivoj opremi, koja ima je omogućila da sa minus 12 stignu do minus 2, ali su tada usledila dva uzastopna promašaja Pirsa, pa greške Garneta i Lejkersi su uspešno priveli meč kraju.

Meč broj šest igra se u utorak. U dosadašnjih deset finalnih okršaja Seltiksi su dobili osam,a Lejkersi samo dva poslednja. Od prethodnog velikog okršaja prošla je 21 godina, a Seltiksi su poslednji put prvaci bili još 1986. Lejkersi su od 2000. do 2002. vezali tri titule i sasvim se primakli po broju titula (14-16), ali su od odlaska O'Nila sada prvi put ušli u finale.

Seltiksi su do sada pokazali da su kvalitetniji tim (5-2 u međusobnom skoru ove sezone, prvi u ligi i najbolja odbrana u ligi). U istoriji NBA niko nikad nije osvojio titulu posle 1-3 u finalnoj seriji. Ipak, ovo je liga u kojoj su čuda moguća, a teško da postoji bolje okruženje za čudo od ovoga.



Izvor: B92-Sport

Ајмо до седме 

Biće, biće..

I ja bi voleo

ne otvara mi se sad nova NBA tema, treba da spremim nesto za draft 

Postoji kategorija, makar ona bila posmatrana okom statistike, u kojoj Majkl Džordan nije najbolji svih vremena. To je NBA indeks uspešnosti u finalnim serijama plej-ofa.

"Leteći Majkl" nije prvi na listi, ali ga zato ima četiri puta među prvih deset, od kada Amerikanci računaju PER (player efficiency rating), odnosno po našem - indeks uspešnosti.

Ipak, ESPN nije se vodio samo statistikom, već je u kreiranje "Top 50" liste ubacio i faktor subjektivnosti svojih košarkaških analitičara.

U ovom miksu, najdominantniji nastup u finalu, od 1977. godine, zabeležio je Dvejn Vejd, koji je na gotovo neverovatan način vodio Majami do prve i jedine titule prvaka 2006. godine.

Četvrti pik sa Drafta 2003, biran iza Džejmsa, Miličića i Entonija, beležio je neverovatnih 34,7 poena po meču, 7,8 skokova, 3,8 asistencija, uz procenat šuta iz igre od 46,8 odsto. Sve to proizvelo je PER od 33,8, što je najveći indeks uspešnosti na listi 50 najboljih.

Majami je pre dve godine pobedio Dalas 4:2 u finalnoj seriji, a glavni akteri bili su Vejd i O`Nil. Ko se ne seća, Danas je vodio sa 2:0!

A, onda se igrala treća utakmica i Dalas je vodio sa 13 poena razlike u poslednjoj četvrtini. Pravo niotkud pojavio se Vejd, koji je postigao 12 poena u poslednjih šest i po minuta i odveo meč u produžetak. Sve do kraja te serije bila je igra mačke i miša, Majami je dobio četiri meča zaredom.

Zanimljivo, Majami je sa povređenim Vejdom i trejdovanim O`Nilom bio najgori tim lige.

Na drugom mestu je Majkl Džordan, a biće ga još u ovom tekstu. U svom poslednjem pohodu na titulu, šestu sa Čikago Bulsima 1998. godine, verovatno najbolji košarkaš svih vremena.

Zašto baš ova godina, kada je svako Džordanovo finale bilo priča za sebe? Juta Džez je u toj seriji imala prednost domaćeg terena, tako da su Bulsima bile potrebne pobede u Solt Lejk Sitiju.

Igralo se, kao i danas, po sistemu 2-3-2. Džordan je doneo pobedu Čikagu u drugom meču (93:88), kada je postigao 37 poena.

U tri meča u "Junajted Centru" u Čikagu, Karl Meloun i Džon Stokton ukrali su jednu pobedu, tako da se serija vratila u Solt Lejk Siti, pri vođstvu Čikaga od 3:2.

U meču Broj 6, Džordan je imao povređenog Skotija Pipena i priliku da pokaže zbog čega se do danas nije pojavio bolji od njega: postigao je 45 poena, uključujući odlučujuću ukradenu loptu Karl Melounu i koš u poslednjem napadu (kada je zaludeo Rasela).

Iako je to meč, koji je obeležio kompletnu seriju, "Em-Džej" je bio neverovatan tokom cele serije: 33,5 poena, 4,0 skoka 2,3 asistencije za indeks 30,8.



Čuvena "Grip utakmica"

Treće mesto pripada Timu Dankanu, krilnom centru San Antonija, ali ne nastupima u prošlogodišnjem finalu, u kojem je počišćen Klivlend, već u finalnoj seriji 2003. godine, kada je počišćen Nju Džersi.

Dankan je u jednoj od najnezanimljivijih serija ikada bio najveći krivac za to: 24,2 poena, 17 skokova, 5,3 asistencija, 5,3 blokada po meču, za indeks 32,0 što je drugo najbolje ostvarenje od kada je ovaj način računanja statistike uveden.

Još jedan podatak govori u prilog krilnog centra Sparsa. U odlučujućoj utakmici, njegov direktan rival u timu Netsa, Kenjon Martin šutirao je iz igre 3/23!

Četvrto mesto i opet Majkl Džordan, godina 1997. A, sve zbog Grip utakmice.

Bilo je 2:2 kada su Bulsi stigli na peti meč u Solt Lejk. Džordan je imao temperaturu 39 i bilo je pitanje da li će uopšte igrati. Naravno, igrao je - i to kako.

Dok se borio da potpuno ne dehidrira, Džordan je predvodio svoj tim u jednom od najvećih "kam-bekova" u istoriji finala. Postigao je 38 poena, uključujući pobednički šut za dva, za konačnih 90:88.

Posle toga, nije imao snage da se raduje.

Konkretno, Džordan je svojim šutevima presudio prvi i peti meč serije, a u šestom, odlučujućem, čekao je da bude udvojen u poslednjem napadu, kada je pronašao Stiva Kera.

Ovaj je pogodio i Čikago je osvojio titulu. Džordan je beležio prosečno 32,3 poena, sedam skokova i šest asistencija, za PER 29,5.



Olajdžuvon vs Juing

Peto mesto pripada Hakimu Olajdžovanu, boljem u sudaru titana finalne serije 1994. godine. Hjuston je igrao protiv Njujorka, a Olajdžuvon protiv Juinga.

Hjuston je pobedio sa 4:3, a Olajdžovun je izblokirao Džona Starksa u šestoj utakmici kada je spasio svoj tim poraza, a potom u sedmoj odlučujućoj, kada je bio udvojen, pronašao je Vernona Maksvela, koji je pogodio trojku za pobedu i titulu.

Olajdžovun je beležio prosečno 26,9 poena, 9,1 skok, 3,9 blokada i 3,6 asistencija, za PER 27,1.

Taj podatak dobija na snazi jer je Olajdžuvon sedam puta igrao protiv Patrika Juinga i sedam puta bio bolji u svim segmentima.

Šesto mesto pripada Medžiku Džonsonu (L. A. Lejkers 1987), sedmo Majklu Džordanu (Čikago, 1991), osmo i deveto Šakilu O Nilu (Lejkers, 2000, 2002), a deseto opet Džordanu (Čikago, 1992).

Kada su u pitanju najgori nastupi velikih zvezda u finalnim serijama, u "Top 10" svoje mesto našli su Kobi Brajant (poraz od Detroita 4:1 u finalu 2004, PER 14,2) i Lebron Džejms (poraz od San Antonija 4:0 u finalu 2007, PER 14,3).

Izvor: MTS-Mondo