Navike u ishrani

Znate i same da je bitno šta i koliko jedete kako za vašu liniju tako, još važnije, i za vaše zdravlje. Grubo rečeno, ljudi bi se mogli podeliti u četiri prehrambena tipa, zavisno od toga kakve su im navike u ishrani i u aktivnostima - evo koje greške koji tip najčešće pravi, do kojih to zdravstvenih problema može da dovede i kako se te greške mogu ispraviti.

Jednu grupu čine gurmani - prosto obožavaju masnu i slatku hranu, jer im ima predivan ukus. Naravno da u ukusu hrane treba uživati, ali preterivanje s masnom hranom i slatkišima dovodi do gojaznosti - glavnog faktora rizika za srčana oboljenja. Pored toga, gurmani vole da jedu meso u najrazličitijim oblicima i u prevelikoj količini, a prevelika količina belančevina može da dovede do gihta, koji je jedan od oblika hroničnog artritisa.

Gurmani često pate od povišenog krvnog pritiska, poremećaja metabolizma šećera i holesterola, rane arteroskleroze, oštećenja jetre i bubrega. Savet za njih? Da smanje unos masnog, slatkog i mesa, da jedu više svežeg voća, povrća, morske ribe i integralnih žitarica.

Drugi tip čine oni koji žive stresnim životom. Nemaju vremena, pretrpani su poslom, pa se hrane neredovno, i to uglavnom brzom hranom. Takođe, piju puno kafe i skloni su cigaretama. Problem s brzom hranom je to što, osim što u sebi ne sadrži skoro ništa zaista hranljivo, obiluje mastima životinjskog porekla, što s vremenom dovodi do porasta nivoa lošeg holesterola, visokog pritiska, a onda i do arteroskleroze (zakrčenja krvnih sudova).

Plus, zbog nedostatka vitamina i minerala, imunitet slabi i organizam postaje podložniji svakoj virusnoj infekciji "u prolazu". Šta učiniti ako pripadate ovom tipu? O tome čitajte sutra, kao i o preostala dva prehrambena tipa.

Ako pripadate stresnom tipu, potrudite se da jedete sveže voće i povrće, ribu i integralne žitarice, posno meso - makar to značilo da ustanete 15 minuta ranije i sebi pripremite, kao brz obrok koji ćete pojesti u toku posla, sendvič u integralnoj kifli sa, recimo, nemasnom goveđom pršutom, senfom i povrćem koje vam padne pod ruku. Voće je isto tako dobar izbor za užinu - mozak će vam nakon voća biti sposobniji za dalji rad.

Treći tip je sportski. Greška koju oni najčešće prave jeste da previše posežu za slatkišima i slatkim napicima. Pored toga, telo onih koji se intenzivno bave sportom se fizički dosta napreže, pa luči više hormona stresa - a to slabi imuni sistem. Uz to se u toku fizičke aktivnosti izgubi dosta vode, mineralnih soli i vitamina.

Sportskom tipu su u ishrani neophodni proteini (bez previše mesa - i soja je dobar izvor proteina), lisnato zeleno povrće, bademi, orasi, banane i žitarice.

Četvrti tip su oni koji su fanatici za zdravu ishranu. Oni će neretko samoinicijativno prepisati sebi veliku količinu vitamina u tabletama, a to ume da dovede do pojačane stimulacije nekih imunoloških mehanizama. Plus, ako se jedan vitamin unosi u prevelikoj količini, može doći do poremećaja u ravnoteži ostalih. A može se i desiti da unesete toliko veliku količinu nekog vitamina da vaš organizam ne zna šta će s njim.

Za vitamin C se uglavnom smatra da ga ne možete uneti u prevelikoj količini, jer će se ionako višak izbaciti, ali ako popijete više od 2.000 mg vitamina C na dan, može doći do mučnine, povraćanja i proliva. Previše vitamina A može da naruši normalan rad jetre. Savet za ovaj tip? Vitamine ne treba da uzimaju samoinicijativno, već prema savetu nutricioniste, i da pri tom strogo paze da ne prekorače maksimalne dozvoljene doze.