Pre par dana je na RTS-u bio film "Good Will Hunting", odličan film koji je proslavio i obogatio Dejmona i Afleka. Centralna figura ovog filma je Dejmonov lik Will Hunting koji je ekstremno inteligentan, ali boluje od kompleksa niže vrednosti, što me je podsetilo na Alfreda Adlera i njegov rad na temu kopleksa niže, odnosno više vrednosti, ili kako Adler to zove; kompleks inferiornosti i kompleks superiornosti.

"Nauka življenja" (The Science of Living) je objavljena 1929. godine, ja sam pronašao tekst na engleskom jeziku i pročitao je vrlo lako i brzo. Ono što je zanimljivo iz ovog rada jeste to da svi mi bolujemo od nižih ili viših oblika ovakvih kompleksa, ali kada oni vode u samorazarajuću fazu, onda takvi kompleksi postaju problem. Nisam razjasnio šta tačno znači melanholija i kakve simptome pokazuje melanholična osoba.

Da li je melanholična osoba slična depresivnoj osobi, i da li melanholija može biti blagi oblik depresije. Recimo da jedna osoba boluje na krevetu i kuka kako joj je život propao i nije bio nikakav i da nema nikakvog motiva da nastavi dalje u životu sem da leži po ceo dan na krevetu? Da li je takva osoba melanholična ili depresivna? I recimo da ima partnera koji zbog tog stanja podleže nekoj vrsti anksioznosti, odnosno imitiranja tog izležavanja pod izgovorom solidarisanja sa obolelom osobom.

Vidim da nema teme o Adleru na ovom forumu, niti teme na ovaj njegov rad, zato se nadam da među vama ima neko ko je čitao Adlera ili se razume u ove komplekse, odnosno u to stanje melanholije. 

Pa, melanholicna depresija ti je vid depresije i manifestuje ti se gubitkom interesovanja za uobicajne prijatne stimulanse tako da je moguce da jedna osoba bude i melanholicna i depresivna.

Inace, ja licno mislim da je termin depresija previse upotrebljavan kako u strucnom tako i u svakodnevnom govoru. Svako ko je malo u nekom da kazemo "padu raspolozenja" smatra da je depresivan a to jednostavno nije tacno. Mislim da ne poznajem osobu koja neki put nije bila u tom stanju da joj se ne ustaje iz kreveta i da je sa vremen na vreme nije u nekom "down"-u da smatra da joj je zivot podelio par losih karata. Samo sto, to je daleko od depresije kojom se ljudi toliko "bacakaju" kao terminom...

Apsolutno se slažem da se termin "depresija" i "depresivna osoba" previše i neopravdano koristi u današnjem govoru. Depresija je prviše komplikovan pojam, i čim se neko ponaša neregularno, odmah ga kvalifikuju u depresivne osobe.

Ali ja ipak mislim da je kod ove osobe problem depresija i duboka iskompleksiranost. Možda bi hipnotizer mogao da pomogne, kada ništa drugo nije. Mislim da se toj osobi pokvario program, sva ta potencijalna energija se troši na ležanje, ćutanje i osnovne aktivnosti kao što su ishrana (dobar apetit me iznenađuje) i fiziološke potrebe. Mislim da ta osoba poseduje kompleks superiornosti i da sada kad ne može fizički da ga održi (ili psihički) da pribegava odustajanju. I konstantno ponavlja kako joj nije dobro što mislim da je postalo prava melanholija. I odnosi sa roditeljima su previše komplikovani da ne može a da ne bude neki teži kompleks u pitanju.

P.S. Fizički je telo zdravo, nema promena na mozgu ili u kilaži ili nekih povreda. Problem je samo softver.

Ne postoji nikakva "melanholična depresija", makar ne u klasifikaciji duševnih oboljenja. Za depresiju postoje jasno naznačeni simptomi, a ukoliko neko ispunjava nekoliko njih (ne znam tačan broj, ranije je bilo sedam, ali te klasifikacije se menjaju jako brzo), onda se daje dijagnoza depresije, koja ima nekoliko podtipova, neki se čak u velikoj meri preklapaju. Osnovni simptomi su bezvoljnost, po nekim autorima negativna procena sebe, drugih ljudi i budućnosti, ozbiljan pad životne energije i uvek se kao relevantan faktor uzima vreme, odnosno trajanje takvog stanja. Postoje i razne "sezonske" depresije, tipa ciklotimija, distimija, itd. koje po kliničkoj slici mogu biti slične depresiji, ali traju kraće, samim tim i lakše se leče. Postoje i reaktivne depresivne epizode - kada neko, obično posle nekog traumatičnog događaja, pokazuje kliničke simptome depresije, ali se tome zna uzrok i ona takođe traje kraće, jer predstavlja reakciju osobe na taj događaj, a terapija je slična kao i kod depresije, samo kratkotrajnija.

Melanholija nije u toj klasifikaciji; melanholija je pre raspoloženje, koje može da traje određeni period, ali jasno se razlikuje od depresije najviše po intenzitetu i trajanju. Melanholiji su manje-više skloni svi ljudi, depresiji ne. Melanholija kao klinička kategorija ne postoji, ona se najčešće koristi za opis nečijih doživljaja ili trenutnog raspoloženja.

Inače, Adlera volim, mislim da je mnogo dao psihologiji, nikad ga nisam detaljnije izučavala, ali imam par knjiga na listi čekanja za čitanje baš od njega.

Kakvu ste pouku izvukli iz ove knjige?

Sve vreme želim da napravim neku diskusiju na ovu temu, ali izgleda da nemam pitanja. Drago mi je da je Adler razgraničio ovu stvar sa kompleksima i drago mi je da sam imao prilike da je pročitam.

Adler je odličan, uz njega sam lakše savladavala psihologiju kao predmet.

Upis, ne obraćajnte pažnju, samo nastavite. 

Čitao sam jedan članak o Adlerovom radu, gde spominju Teodora Ruzvelta i to kako je on od jednog slabašnog i bolesnog dečaka dogurao do zdravlja i konačno do predsednika USA.

I mislim da mi je jasno kada neko stalno kaže "ja sam video" da ima problem sa očima koji je prevazišao. Pre ovoga sam mislio da kada neko kaže "ja sam video", da to predstavlja njegovo divljenje tom vizuelnom prizoru i da u njemu postoji nešto što je njega zaintrigiralo.

Ali generalno ljudi rešavaju one probleme koji su najprimetniji, pa se kasnije njima diče kako su ih rešili, iako postoji gomila drugih koji su tu ali su tome nekom neprimetni.

Takođe molim moderatore da isprave ovu grešku u nazivu teme koju sam primetio tek kada sam kliknuo na objavljivanje teme. 

Sređeno.