Теза ти није лоша, али је већ виђена и у философији, књижевности, па чак сам је видео и у једном стрипу (Ласер)...тако да можда и наслућујеш неке могуће одговоре на твоје питање...

Поједине религије претендују да су ,,откривене'', односно да поседују откривење од Бога, што значи да је сам Бог открио неке истине о Себи, свету, нама...Па онда од Бога долазе, како их ти назва, фундаментални одговори...Односно, у складу са твојом терминологијом, од Савршеног смо ми несавршени добили одговоре (јасно је да онда и сама религија потиче од Савршеног)

А и сама наука (чак и ако на људски ум не гледамо као на дар од Бога) може да да неке одговоре...Они ће наравно бити делимични, према способностима нашег ,,сазнајног апарата'' (комбинација чула, ума и маште, интуиције...), али и те делимичне ,,истине'', које можда представљају делиће џиновске слагалице, могу код генијалних и надахнутих личности представљати згодан почетак за даљне спекулације...Па ако погледамо историју људске мисли, сетимо се старе Грчке и светлости познања којом је она обасјала свет, њених сјајних математичара, логичара, философа и њихових увида о свету (Демокрит први спомиње атоме, Платон говори да земља има сферичан облик, Еуклид и његова геометрија, Аристотел и закони логичког мишљења...), па ако повучемо паралелу, зар није могуће претпоставити да ће се наћи људи широка духа и мисли који ће и даље прозирати тајне света, па можда и ова фундаментална питања? Ако су стари Грци имали пуно промашаја, али и доста дивних погодака, идеја и мишљења, зар је толико нереално или храбро мислити да ће бити још дивних људи и сјајних умова? Наравно, под условом да имамо довољно времена и мира да смишљамо одговоре...(зрно по зрно погача; вода је слаба, али временом и најтврђу стену продуби...тиха вода брег рони  ; а може и оно и ћорава кока набоде зрно  )
Човек је слободан и широког духа, ко ће одредити домет његовој мисли? (сем Бога, који је већ зна)

Шта да ти кажем, испуњен сам великим оптимизмом када се ради о човеку и његовим могућностима... 

U VII stoljeću, kada je Kur'an objavljen, Arapi su gajili bezbroj praznovjerja i neosnovanosti o pitanju naučnih tema. Arapi, koji nisu posjedovali tehnologiju za istraživanje prirode i kosmosa, vjerovali su u legende koje su se prenosile sa generacije na generaciju. Vjerovali su, naprimjer, da se nebo održava na visini, zahvaljujuči brdima. Prema ovom vjerovanju, Zemlja je ravna i na svoja dva kraja ima brda. Smatralo se da ova brda, poput stubova, na sebi drže nebeski svod.
Dolaskom Kur'ana, međutim, uništena su i sva ova daleko primitivna vjerovanja, a ajetom "Allah je nebesa, vidite ih, bez stubova podigao..."(Ar-Ra'd, 2)
Nastanak kosmosa

Pojavljivanje kosmosa se u Kur'anu spominje na slijede}i način:
“On je nebesa i Zemlju iz ničega stvorio! „ (Al-An'am, 101)
Ova kur'anska činjenica je u potpunom skladu sa suvremenim naučnim otkri}ima. Definitivan zaključak do kojeg je danas došla moderna astrofizika upućuje na činjenicu da je cijeli kosmos, zajedno sa materijalnom i vremenskom dimenzijom, nastao u nultom trenutku jednom velikom eksplozijom.
širenje kosmosa

U Kur’an-i-Kerimu, koji je objavljen prije 14 stoljeća, u periodu kada još nije bila razvijena astronomija, ovako se govori o širenju kosmosa:
“Mi smo nebo moći Svojoj sazdali, i Mi smo, uistinu, oni koji ga šire.„ _(Az-Zariyat, 47)
Kur’an je, dakle, već obznanio da se kosmos širi, a to je činjenica do koje je danas došla i nauka.
Od prve eksplozije do sada, svemir se stalno širi jednom ogromnom brzinom. širenje svemira naučnici uspoređuju sa površinom napuhanog balona.
Međusobno razdvajanje "nebesa i Zemlje"

Drugi ajet u kojem se, također, govori o stvaranju nebesa glasi:
“Zar ne znaju nevjernici da su nebesa i Zemlja bili jedna cjelina, pa smo ih Mi raskomadali, i da Mi od vode sve živo stvaramo? I zar neće vjerovati?„
(Al-Anbiya’, 30)
(Teorija velikog praska)
Orbite

Kada se u Kur’anu spominje Sunce i Mjesec, ističe se, također, da oni, svaki pojedinačno, plove po svojim orbitama:
“I no} i dan Njegovo su djelo, i Sunce i Mjesec, i svi oni nebeskim svodom plove.„ (Al-Anbiya’, 33)
činjenica da Sunce ne posjeduje statičan položaj, da ono plovi po jednoj određenoj orbiti, u drugom ajetu saopšava se na slijedeći način:
“I Sunce se kreće do svoje određene granice, to je odredba Silnoga i Sveznaju}eg.„ (Ya-Sin, 38)
Ove kur’anske činjenice su postale razumljive nakon suvremenih opservatorijskih osmatranja. Prema proračunima stručnjaka iz astronomije, Sunce se kreće grandioznom brzinom od 720 hiljada kilometara na sat u orbiti nazvanoj Solar Apex, koja je usmjerena prema Vega zvijezdi.
činjenica da je cijeli kosmos na ovaj način opremljen orbitama također se ističe u Kur’anu na slijede}i način:
“Tako Mi neba punog zvjezdanih puteva.„ (Az-Zariyat, 7
Zemljina zaobljenost
“Nebesa i Zemlju je sa ciljem stvorio; _On noću zavija dan i danom zavija noć...„(Az-Zumar, 5)
Formulacije koje se koriste u ajetima koji nas upoznaju sa kosmosom su izuzetno zanimljive. Riječ koja je u prethodnom ajetu prevedena kao “zavijati” je arapski glagol “tekvir”. Doslovno značenje ovog glagola je “zavijati nešto oko nečega što je okruglo”.
Osigurani svod   

Allah u Kur’anu na slijede}i način skreće pažnju na jednu zanimljivu karakteristiku nebeskog svoda:
“I to što je nebeski svod osiguran Naše je djelo, a oni se ipak okreću od znamenja koja su na njemu.„ (Al-Anbiya’, 32)
Ova karakteristika nebeskog svoda je dokazana naučnim istraživanjima XX stoljeća.
Atmosfera koja okružuje našu planetu ima krajnje presudnu ulogu u održanju života na Zemlji. Spaljivanjem uništava meteore raznih veličina koji se približavaju Zemlji i onemogućava da oni padnu na površinu Zemlje, čime bi nanijeli veliku štetu živim bićima.
Pored toga, atmosfera, također, ima ulogu filtriranja zraka koje dolaze iz svemira i koje su štetne po živa bića.

7.katova nebeskog svoda
Jedan od kur’anskih podataka o pitanju kosmosa je i podatak da je nebeski svod sazdan od sedam spratova.

“On je za vas sve što postoji na Zemlji stvorio, zatim je Svoju volju prema nebu usmjerio i kao sedam nebesa ga uredio; On sve zna.„_(Al-Baqarah, 29)
Kao čto se ri¬ječ “ne¬be¬sa” u Kur’anu ko¬ris¬ti u zna¬čen¬ju ci¬je¬log kos¬mo¬sa, is¬to ta¬ko se ko¬ris¬ti i u buk¬val¬nom zna¬čen¬ju ne¬bes¬kog svo¬da. Ka¬da se ri¬ječ shva¬ti u ovom zna¬čen¬ju, pro¬is¬ti¬če da je ne¬bes¬ki svod, od¬nos¬no at¬mos¬fe¬ra, sa¬čin¬je¬na od se¬dam slo¬je¬va.


Upravo je danas i sa naučnog aspekta poznato da se atmosfera sastoji od različitih slojeva naslaganih jedan na drugi. Povrh svega, broj osnovnih slojeva je, baš kao što je to i u Kur’anu naglašeno, sedam.

“Zatim se nebeskim visinama uputio dok je nebo još maglina bilo... Pa ih u dva vremenska razdoblja, kao sedam nebesa, stvorio, i odredio šta }e se u svakom nebu nalaziti...„ (Fussilat, 11-12)
1. TROPOSFERA
2. STRATOSFERA
3. OZONOSFERA
4. MEZOSFERA
5. TERMOSFERA
6. IONOSFERA
7. EKZOSFERA

Ima još mnogo kuranskih čuda koja dokazuju istinitost  kurana kao zadnje Allahove objave.

Sve sto si naveo je opisano i u Bibliji. Zar ti nije palo napamet da im je izvor isti ??

vasiona,zvezde,planete.. su scenografija,
zemlja glavna pozornica,
zivotinje,biljke..publika koja aktivno ucestvuje u predstavi,
a on,velki brat, u pozoriste ulazi kao glavni akter drame covekovog spasenja

Daj molim te vise. Na toliko tema si odgovorio, .... znas li sam sta si izodgovarao ?? Scenografija, zemlja glavna pozornica, .... pa od stotine milijardi zvezda i planeta mi smo glavna pozornica. Daj vise ostavi se toga. Kad bi nas puko neki meteorit, pitao bih te, kada bih mogao, ko se zabrinu za glavnu pozornicu.

crna rupa sve to objasnjava!

i meni se zavrte u glavi.   

Moje skromno misljenje.

Bog je energija.

Bog je i sam covek. Bog je muzika. Bog je sreca. Bog je inspiracija. Bog je alfa i omega.

Bog je sveopsti stvaralac. Bog je bog.

Niko ga nikad nije nitice videti ali zato su nam njegova dela ispred ociju. Njegovo delo je i oko.

Bog nema domen niti pocetak ni kraj.

Bog je vrhunski hemicar. Kad bolje razmislite sve se sastoji od medjusobno povezanih atoma, elektrona, fotona koje povezuje energija... vracam se na pocetak a to je i poneta Bog je energija.

A mozda i nisam u pravu...

dovoljno je da kazes viša sila

Nepriorodno je odvajati materiju, energiju i duh. Kao što nedovoljno možemo da spoznajemo svet samo čulm vida bez dodira, mirisa, sluha, ukusa, tako ne možemo ni bez onog unutrašnjeg duhovnog čula. Odgovor nam se daje i preko Svetog Tome kome Hristos dopušta da dodirne njegovo telo i njegove rane.