...ονοματι Σιμωνα  τουτον ηγγαρευσαν ... ινα αρη  τον σταυρον αυτου (Матеј 27,32)

... по имену Симона и натјераше га да му понесе крст (Матеј 27,32)

... καταβηθι απο του σταυρου (Матеј 27,40)

... сиђи са крста! (Матеј 27,40)

... ινα αρη  τον σταυρον αυτου (Марко 15,21)

... да понесе крст његов (Марко 15,21)

...καταβα απο του σταυρου (Марко 15,30)

... и сиђи с крста! (Марко 15,30)

...επεθηκαν αυτω τον σταυρον φερειν οπισθεν του Іησου (Лука 23, 26)

... и ставише на њега крст да носи за Исусом. (Лука 23, 26)

Και βασταζων τον σταυρον αυτου... (Јован 19,17)

 И носећи крст свој...  (Јован 19,17)



Ево ти, па упореди како пише на грчком, а како на српском. (нисам означавао члан испед именице  )

Грчки ΣΤΑΥΡΟΣ , а српски КРСТ !!!

Дакле, шта теби ту није јасно?
То о стубу ти је од Јеховиних сведока, али види шта каже Нови завет...

Сва четворица јеванђелиста кажу да је Господ Исус Христос био РАСПЕТ.
Јевреји су Понтију Пилату говорили: Распни га, распни! (Јован 19,6 и Лука 23,21)

Мислим да нема потребе да цитирам апостола Павла, јер он ово распињање на КРСТ више пута спомиње...

А има и представа крста у римским катакомбама (не тако често као неки други символи: риба, добри пастир, лоза, сидро...), тако да није тачно да је ушао у употребу од доба цара Константина...

Крст је чувар целе васељене, крст је украс Цркве, крст је снага царева, крст је учвршћење верника, крст је слава анђела и љута рана демонима.

U prevodu to ne znaci krst kao krst vec znaci Stub!

Није тачно! Мислим да не познајеш баш добро грчки језик,као ни "они" који су ти то рекли.Без љутње! 

Da pitamo Silvanusa. Ja sam prevodio i ja dobijam rec stub a ne krst. Sad kako kome.

Силванус је теолог као и ја и рећи ће ти исто.А ево ти и слика из римских катакомби.Нигде не видим стуб(хришћани у 1. и 2. веку су ваљда боље знали него јеховини сведоци данас)

καὶ ὃς οὐ λαμβάνει τὸν σταυρὸν αὐτοῦ καὶ ἀκολουθεῖ ὀπίσω μου, οὐκ ἔστι μου ἄξιος. (Матеј 10,38)

И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (Матеј 10,38)

Τότε ὁ Ἰησοῦς εἶπεν τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ· Εἴ τις θέλει ὀπίσω μου ἐλθεῖν, ἀπαρνησάσθω ἑαυτὸν καὶ ἀράτω τὸν σταυρὸν αὐτοῦ καὶ ἀκολουθείτω μοι. (Матеј 16,24)

Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде. (Матеј 16,24)

Καὶ προσκαλεσάμενος τὸν ὄχλον σὺν τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ εἶπεν αὐτοῖς· Ὅστις θέλει ὀπίσω μου ἀκολουθεῖν, ἀπαρνησάσθω ἑαυτὸν καὶ ἀράτω τὸν σταυρὸν αὐτοῦ, καὶ ἀκολουθείτω μοι. (Марко 8,34)

И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. (Марко 8,34)

ὁ δὲ Ἰησοῦς ἐμβλέψας αὐτῷ ἠγάπησεν αὐτὸν καὶ εἶπεν αὐτῷ· Ἕν σοι ὑστερεῖ· εἰ θέλεις τέλειος εἶναι, ὕπαγε, ὅσα ἔχεις πώλησον καὶ δὸς πτωχοῖς, καὶ ἕξεις θησαυρὸν ἐν οὐρανῷ, καὶ δεῦρο ἀκολούθει μοι, ἄρας τὸν σταυρόν σου. (Марко 10,21)

А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. (Марко 10,21)

καὶ ὅστις οὐ βαστάζει τὸν σταυρὸν ἑαυτοῦ καὶ ἔρχεται ὀπίσω μου, οὐ δύναται εἶναί μου μαθητής. (Лука 14,27)

И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.  (Лука 14,27)

Дакле, ти можеш на свим овим местима где пише σταυρός да кажеш стуб, али мени је некако логичније да је у питању КРСТ.


Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. (Прва Коринћанима 1,18)

Ја ћу радије бити луд Христа ради, него Га се одрећи.
А надам се, да ћеш се и ти брате, вратити вери.
Много ми је жао што са тобом не могу да имам лични контакт, све би било много лепше и лакше...

Желим ти све најбоље и нека те Бог чува !!!  



  

 

Aman nemoj. 

Ма озбиљно то кажем, ове поруке преко нета или телефона су скроз безличне и делују веома отуђујуће.

Све више долазим до закључка да се овим само потхрањује наша гордост, а да се не стиче знање или пријатељство...

У личном односу, све добија нову, дубљу димензију, ствари се јасније сагледавају, а онда може да се јави жеља и да схватиш саговорника (може то и овако, али много је теже...).

Лични однос са било ким је незаменљив...

U Novozavetno vreme razapinjanje je bio način na koji su rimske vlasti u izvršavale jednu od smrtnih kazni i to najbolniju moguću, a tako je i Hrist Isus bio pogubljen, o čemu svedoče sveta evanđelja a i istorija. Sam način razapinjanja osuđenika se razlikovao od provincije, do provincije. Dakle, Rimljani nisu imali neka stroga ili propisana pravila u vezi toga. U istorijskim spisima tog vremena, mogu se naći opisi o čak četiri načina razapinjana, tj. četiri oblika "instrumenta" za razapinjanje osuđenika (imena su data na latinskom).
1. "Crux Simplex", u obliku slova (I), dakle "stub".

2. "Crux Decussata, u obliku slova (X), tzv. Andrejin krst, jer je ovako ubijen Hristov Apostol.

3. "Crux Commissa", u obliku slova (T).

4. Crux Immissa, ili poznat kao "latinski krst", bio je u obliku (†) krsta. Ovo je najverovatnije bio oblik instrumenta na kojem je Isus Hrist razapet, i to zbog sledećih činjenica:
a) Iznad Njegove glave je bila okačena tabla sa natpisom, kako čitamo u Mateju 27:37: "I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski." Ovo je moglo biti učinjeno samo ako je Hrist bio razapet na obliku (I) ili (†), ali stub (I) otpada zbog sledećeg argumenta.

b) U evanđelju po Jovanu čitamo, kako apostol Toma reaguje slušajući vest o Hristovom uskrsnuću: "Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. No on im reče: ako ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra - neću poverovati." (Jovan 20:25)  Dakle, apostol Toma govori o klinovima, koji su Hristu učinili rane na rukama - on koristi množinu za klinove, što znači da ih je bilo više od jednog. Iz ovog se može zaključiti da je Hristu kroz svaku ruku bio probijen jedan klin, što ne bi bio slučaj da je razapet na stubu, jer bi onda bio upotrebljen samo jedan.
Inače, u Novom zavetu reč "krst" se pojavljuje ukupno 28 puta, dok njen glagol 46 puta. Dakle, ima više nego dovoljno biblijskih dokaza koji potvrđuju Hristovo razapinjanje na krst. A ako se još pogleda i u bogato predanjsko nasledje i praksu ...
Možda najbolji zaključak, izvini što ti ovo sugerišem, jeste da sva ta "prazna priča" oko oblika Hristovog "krsta", je potpuno nebitna u teologiji spasenja. Već je bitan naš odnos i stav prema Hristovoj žrtvi i Njegovoj prolivenoj krvi - što je suštinsko pitanje i istina o raspetom Hristu, kao i o Vaskrsu Gospoda Isusa.

Аргументи су на месту,нема шта,међутим,не сме се занемарити ни "форма" јер у Цркви је и "форма" живот а не мртво слово на папиру и то знаш и ти,сигуран сам! Крст(а не стуб)је знак "Сина Човечијег",знак нашег искупљења и победе над смрћу! Поздрав!