Koštunica protiv ulaska Srbije u NATO
Subota, 15. septembar 2007. 13:54

Predsednik Vlade Srbije i lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica izjavio je da se protivi ulasku u NATO, i da bi Srbija trebalo da ostane neutralna. Taj stav je unet i u predlog novog programa DSS, o kome raspravlja Glavni odbor stranke.

Koštunica je, otvarajući sednicu Glavnog odbora DSS, kazao da je takav stav utemeljen na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njen državni i nacionalni interes zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu.

Prema njegovim rečima, nema nikakve protivrečnosti izmedju pristupanja programu Partnerstvo za mir i odbijanja da se bude član NATO.

"Jedno je biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo član organizacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno rasporedjene obaveze. U krajnjem ishodu, to je razlika izmedju očuvanja slobode odlučivanja i delovanja, i odricanja od te slobode", kazao je Koštunica.

Kako je dodao, ukoliko se ostvare pretnje i važne članice NATO pakta priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, pitanje pristupanja tom vojnom savezu dobilo bi i moralnu dimenziju.

"Kako je moguće da Srbija pristupi vojnom savezu koji nas je najpre bombardovao, potom vojnim snagama došao na Kosmet i onda - mimoilazeći Savet bezbednosti i ignorišući UN - priznao jednostrano proglašenu nezavisnost jednog organskog dela naše zemlje. Zaista verujem da ogromna većina našeg naroda tačno zna odgovor na ovo moralno pitanje", rekao je Koštunica.

Izvor: MTS-Mondo

dodje mi da mu zvonim na vrata i izjavim ljubav ...

tja, vec me proslo  udarac realnosti ...

"NATO će reći Srbiji gde su bombe"
Autor: Tanjug | 16.09.2007 - 13:56

NATO će saopštiti srpskim vlastima gde su bačene kasetne bombe tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, piše "Indipendent".

Lideri NATO će ove nedelje, posle osam godina prikrivanja informacija, konačno saopštiti srpskoj vladi gde je Severnoatlantska alijansa bacila na hiljade kasetnih bombi tokom bombardovanja Srbije 1999, piše danas londonski "Indipendent"."NATO sada ima sve potrebne podatke i namerava da ih saopšti Srbima sledeće nedelje", izjavio je tom listu neimenovani portparol britanskog Forin ofisa.

Kako navodi "Independent", komandanti NATO su popustili pod pritiskom stranih vlada i lobija i sada će predati sve koordinate za više stotina položaja, dok se vlasti u Beogradu nada da će to doprineti pronalaženju više hiljada komada municije koji se još nalaze u nekim delovima Srbije.

Britanski ministri su ovog leta priznali da koordinate bombardovanja nisu predate Beogradu, uprkos zahtevima srpskih vlasti.

Poslanik konzervativne stranke lord Elton, vodeći aktivista za borbu protiv kasetnih bombi, kaže da su ministri sredinom maja potvrdili da su koordinate date NATO i da je Alijansa trebalo da ih preda Srbiji.

"To je osam godina opasnosti za decu. Zašto ne možemo da pošaljemo svoje koordinate direktno i da nateramo ostale da urade isto", upitao je lord Elton.

Veruje se da je iz aviona ratnih vazduhoplovstava Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Holandije bačeno više od 2.000 kasetnih bombi, sa 380.000 raspršenih delova, tokom tromesečne operacije NATO u proleće 1999.

NATO je posle opercije priznao da je najmanje pet odsto bombi promašilo metu, što znaci da se širom Srbije i Kosova još nalazi skoro 20.000 neeksplodiranih raspršenih delova kasetnih bombi.

Delovi kasetnih bombi su dizajnirani da eksplodiraju odmah ili da se rasprsnu i deponuju protivpešadijske uređaje na prostoru veličine nekoliko fudbalskih terena.

Na jednoj konferenciji početkom ove godine, moglo se čuti da je od 1999. od kasetne municije poginulo najmanje šestoro Srba, uključujući tri deteta, a ranjeno 12 ljudi, od kojih su šestoro deca.

"Indipendent" navodi tvrdnje srpskih zvaničnika da je kasetnim bombama "zagađena" površina od najviše 23 kvadratna kilometra u šest oblasti, dok su poljoprivredni radovi zabranjeni u nekoliko ruralnih oblasti.

Kritičari tvrde da je sada možda kasno za uklanjanje više hiljada komada stare i nestabilne municije, navodi "Indipendent", podsećajući da je zvanični London izdvojio 86.000 funti za opremu namenjenu srpskom Centru za uklanjanje mina

Izvor. Blic 16.9.2007.

Veće protiv NATO ne može da priušti sam sebi. Ne prijavljivanje lokacija gde su bombe rasute je akt terorizma i otvorenog neprijateljstva.

    


@daniloBG

Je'l to taj partnerski odnos o kom si pricao?

Nato je 1999. pokazao koliko nam je naklonjen ...

Danas, oko statusa Kosmeta, ponovo ista priča - pretnja !!!

Fino bi bilo da budemo neutralni, samo se pitam da li su naši političari sposobni da tako plivaju u sadašnjoj geo-političkoj situaciji u ovom delu sveta ...

@Niksa,
Za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava u Srbiji u proteklih osam godina najviše para su davale članice NATO, a pre svega Norveška, SAD i Češka kao i EU. Koliko mi je poznato najveći deo lokacija gde su pale bombe je poznat i tu nema velikih misterija i nepoznanica.

@Bree,
Koštunicine priče o vojnoj neutralnosti i tako postavljeni argumenti protivljenja ulasku u NATO su totalno besmisleni.

Onog trenutka kada Srbija uđe u EU ona prestaje da bude vojno neutralna jer će kao i sve ostale članice EU morati da deo oružanih snaga stavi na raspolaganje vojnom štabu EU. Pri tome EU koristi delove komandne strukture NATO-a.

Na žalost kod nas političari tako mogu da pričaju sve i svašta u situaciju kada je javnost generalno ne zna na koji način funkcionišu ni EU ni NATO.

Ovo vise nije duhovito... Postajes bezobrazan i mogao bi malo da obratis paznju kad pises gluposti... 

[Edit by MunkaZe: bez vredjanja ]

Niški aerodrom je tokom bombardovanja NATO doživeo teška razaranja - predočava Petar Mihajlović. - Oko 175 hektara u rejonu aerodroma je bilo zagađeno kasetnim bombama. Bačeno je 76 kontejnera sa 15.000 kasetnih bombi. Kompanija “Stop mines” sa Pala je zahvaljujući donaciji od 500.000 evra koju je ovaj centar obezbedio iz SAD i Češke, očistila oko 80 hektara, gde je pronađeno i na licu mesta uništeno oko 100 kasetnih bombi. Na tom poslu oko niškog aerodroma bila je angažovana i vojska.