Dragi Zemunac,

Ni tenkovi ni oklopni borbeni helikopteri ni deblokada Tetova nisu mogli da reše problem makedonske krize. Oni su se nalazili pred sveopštim etničkim sukobom. Ne zaboravi da je svaki četvrti građanin Makedonije Albanac. To je ogroman broj. Da se kriza nastavila Skoplje i svi veći makedonski gradovi na centru i zapadu zemlje bi se pretvorili u mini Bejrute iz krvavih 80-tih.

Sasvim je normalno da s obzirom da čine tako veliki deo stanovništva  imaju pravo na univerzitet na svom jeziku, da budu proporcionalno prisutni u vojsci, policiji i drugim državnim institucijama. Ohridskim sporazumom su to i dobili, čime su militantni elementi marginalizovani a Makedonija se spasila od sveošteg rata. Kada daš ljudima prava koja im pripadaju, onda se lako razdvaja žito od kukolja, odnosno militante i ekstremiste od ljudi koji ne žele da se u svojoj zemlji osećaju građanima drugog reda.

Podsećam te da je makedonska vlast u potpunosti podržala Ohridski sporazum tako da priča kako su više podržavali Albance a manje Skoplje jednostavno ne stoji. Ohridski sporazum je najvećim delom zapravo mirovni dokument koji je predložio tadašnji makedonski predsednik Boris Trajkovski.

Problem legalnih institucija i u Srbiji i Makedoniji je u tome što su nove-stare komunističke oligarhije zadržale odnos prema manjinama iz vremena komunizma na način kako im je najviše odgovarao. I ti i ja znamo da to nije imalo veze sa evropskim standardima. Tako su Makedonci po sticanju nezavisnosti nastavili da se ponašaju kao da apsolutna većina u svojoj zemlji što nije odgovaralo istini. Zaboravili su da čine svega 60 stanovništva u sopstvenoj zemlji što znači da svidelo se to njima ili ne će morati da dele vlast i daju prava i Albancima.
 
Tačno je, pre rata 1999. godine postojala je diplomatska inicijativa ubeđivanja država koje su se dvoumile. Ali ta ista diplomatska inicijativa nije prošla u slučaju Iraka. Neke od vodećih evropskih članice NATO-a nisu podržale predlog da se Irak vojno napadne i kao rezultat toga NATO nije podržao tu te vojne operacije. Da je tvoja teza o marionetskoj organizaciji tačna tako nešto ne bi bilo moguće.

Danilo, kao prvo, tačno je da u Makedoniji Albanci nisu imali ista prava kao Makedonci, ali opet se takvi problemi ne mogu rešavati izazivanjem oružane pobune. NATO nije smeo da podrži oružanu pobunu iz principa, kao što sam siguran da u slučaju eventualnog oružanog ustanka Iraca u Sev. Irskoj ili Baskijaca u Španiji, NATO ne bi stao na njihovu stranu, bez obzira na opravdanost njihovih zahteva.

Ako ćemo pošteno, Albanci su u Srbiji (na Kosovu) imali sva prava kao i Srbi, čak su imali i autonomnu teritorijalnu jedinicu. Da ne govorim o upotrebi albanskog jezika u školstvu i pokrajinskoj administraciji. I sve to im je bilo malo, i dalje su bili separatisti, čak i dok je Tito bio živ. Slična stvar je u Makedoniji, nije njima naročito stalo do prava da imaju školu ili albansko pozorište u Tetovu, već im je primarni cilj stvaranje jedinstvene albanske države na Balkanu.

Drugo, otvorena agresija na neku zemlju, po pravilu nezaštićenu i bespomoćnu, bez rezolucije saveta bezbednosti je postao američki manir, počev od agresije na našu zemlju preko Avganistana do Iraka. Pa se onda naknadno donose rezolucija kao formalno pokriće američkih invazija. Onda se formiraju tzv. stabilizacione snage UN (u Avganistanu, KFOR itd) u kojima glavninu snaga čine već postojeće okupacione trupe na terenu (američke), ali pod firmom NATO.
Šablon je već postao smešan, kao što se iz te činjenice vidi da je NATO samo produžena ruka globalnih američkih interesa, na kraju krajeva 70% svih vojno-tehničkih i finansijskih potencijala NATO pakta daje SAD. Sve ostale zemlje članice zajedno daju 30%. A svi znamo da onaj ko plaća, taj i gazduje.

Danilo, prijatelju moj, nemoj da naivno veruješ da je NATO samostalna i autonomna institucija, on to nikad nije bio, niti je u toj instituciji svaka zemlja članica ravnopravna. Jasno je da glas Slovenije nikako nema istu težinu kao glas npr. Španije (evo, namerno sam preskočio SAD), mada bi na papiru to trebalo tako da funkcioniše.

Evo, hipotetičko pitanje, recimo kada bi neki slovenački nacionalni interes bio u suprotnosti sa američkim nac. interesom, šta misliš na čiju stranu bi stao NATO, bez obzira što su obe zemlje formalno "ravnopravne" članice?

Да се сложимо у нечему


И то би била поента... и право питање
Иначе, на то питање је одређена анкета дала одговор

Zemunac,

Naravno da oružana pobuna ne treba da bude recept za dobijanje prava, ali su za argumentom oružja u vakuumu posle pada komunizma posegli svi narodi bivše Jugoslavije 90-tih godina.

Tačno je da su Albanci imali sva prava kao i Srbi po ustavu iz 1974, ali se to promenilo novim ustavom koji je doneo Milošević 1989.

Drugo, sam Milošević je na Kosovu uradio ono što je sprovodio i po celoj Srbiji - masovne političke čistke direktora, predsednika opština i svih ostalih lokalnih funkcionera po vertikali i postavljanje svojih poslušnika. Dok su u Beogradu i ostatku Srbije uklanjani svi oni koji nisu bili apsolutno politički lojalni dotičnom tiraninu, na Kosovu je uklanjanje upravnika i direktora imalo i etničku notu. To je bila jednopartijska despotija a ne demokratska država.

Najbolja metoda za suzbijanje separatizma jeste davanje svih prava nacionalnim manjinama po evropskim standardima. Tako se najbolje zapušavaju usta onima koji hoće da prave zasebnu državu. Na žalost, ni u Srbiji pod Miloševićem ni u Makedoniji pod starim komunistom Gligorovim, a ni kasnije pdo nacionalističkim VMRO-om to nije bio slučaj.

Oružana pobuna Albanaca nije bila ni podržana od strane NATO ili EU. Makedonci su dobili i mig od Brisela da pokušaju oružano da suzbiju pobunu, ali Makedonija kao slaba država nije imala kapaciteta za to. Kriza je samo sve više eskalirala i zemlja je sve više tonula u nešto što je moglo da se pretvori u sveopšti građanski rat.

Što se tiče finansiranja NATO-a, da li znaš da je SAD najveći pojedinačni finansijer Ujedinjenih nacija takođe? Svaka zemlja proporcionalno svojim mogućnostima učestvuje finansijski. Ona zemlja koja je najbogatija daje najviše.

Između Iraka i Avganistana postoji velika razlika.

Avganistan u trenutku američkog napada praktično nije postojao kao država i nije imao legalno izabranu vlast, već je u toj zemlji besneo dugogodišnji građanski rat Talibana i ujedinjenih plemena sa severa zemlja tzv. Severne alijanse. Zemlja je bila praktično rascepkana na mini države kojom su upravljala različita plemena. Talibani su upravljali Kabulom iz prostog razloga zato što su ga osvojili, a ne zato što su predstavljali većinski izbor naroda Avganistana.

Intervencija Amerikanaca u Avganistanu je bila odgovor na napade 11.septembra i odgovarala je svima u Evropi pa i Moskvi jer su Talibani od dela Avganistana napravili najveći poligon za obuku terorista na svetu koji su posle odlazili u Čečeniju i druge republike ex SSSRa, Bliski Istok itd. Zato je u Avganistanu i pokrenuta civilna misija UN, i misija EU, i vojna misija NATO pod mandatom UN.

Umesto hipoteza, dajem konkretni odgovor oko toga šta se dešava kada se nacionalni interesi ne poklapaju. Francuska i Nemačka su smatrali da nije u njihovom nacionalnom interesu da NATO interveniše u Iraku, nije bilo konsenzusa i to se nije desilo. Slovenci su procenili da nije u njihovom nacionalnom interesu da na bilo koji način budu angažovani u invaziji na Irak i oni to nisu uradili.

Данило, што не одговори човеку на питање...
Нема везе, знамо на овом форуму ко су фашисти

Kad' odustanu da nas maltretiraju i prave svoju državu na Kosmetu !!!

A oni prave svoju državu na Kosovu jer su tako rekli Koštunici savetnici? To je potpuno nebulozna priča.

Па где има НАТО или неки други војни савез толика права као она која предвиђа Ахтисаријев план?

Ipak, priznaćeš da su obožavaoci krstova pravili čitavu lepezu svinjarija u Avganistanu,
na primer jednom su nabili 100-200 Avganistanaca u neke transportne kamione gde su pomrli bez vazduha.
Pre toga su Krstaši ispalili nekoliko rafala u kamion da bi probali da malo probuše ventilaciju, jer su oni nadasve humani.
Naravno od tih pucnjeva su poginuli oni koji se posle nisu pogušili

Zatim ubijanje stotina ratnih zarobljenika u Kunduzu, itd.