Pa onda ste u manjini! Videcemo kada dodje vreme za referendum o EU i NATO! Naje vecina za ulazak i to ma koliko kukali necete promeniti! Na ovoj temi vise necu da pisem!

Evo ga ovaj najpametniji.....Ti si neki mnogo isfrustriran tip. Cim se neko ne slaze sa tobom odmah vredjas. Da smo na vreme usli u NATO, bombardovanja ne bi ni bilo. Da nije bilo takvih, kao ti koji su glasali za SPS ili SRS, ne bi mi sada imali nikakve dileme oko evroatlanstkih integracija. To bi bilo normalno, kao sto je normalno svim zemljama u okruzenju. Ali trovaci nasih zivota su uspeli i uspevaju da nam zagorcaju isti i iz groba i iz Haga. Hvala im na unistenoj mladosti. A mozda i mladosti mog deteta. Nadam se da nece nista zavisiti od vas zatrovanih.

Evo ga ovaj najpametniji.....Ti si neki mnogo isfrustriran tip. Cim se neko ne slaze sa tobom odmah vredjas. Da smo na vreme usli u NATO, bombardovanja ne bi ni bilo. Da nije bilo takvih, kao ti koji su glasali za SPS ili SRS, ne bi mi sada imali nikakve dileme oko evroatlanstkih integracija. To bi bilo normalno, kao sto je normalno svim zemljama u okruzenju. Ali trovaci nasih zivota su uspeli i uspevaju da nam zagorcaju isti i iz groba i iz Haga. Hvala im na unistenoj mladosti. A mozda i mladosti mog deteta. Nadam se da nece nista zavisiti od vas zatrovanih.

Evo ga ovaj najpametniji.....Ti si neki mnogo isfrustriran tip. Cim se neko ne slaze sa tobom odmah vredjas. Da smo na vreme usli u NATO, bombardovanja ne bi ni bilo. Da nije bilo takvih, kao ti koji su glasali za SPS ili SRS, ne bi mi sada imali nikakve dileme oko evroatlanstkih integracija. To bi bilo normalno, kao sto je normalno svim zemljama u okruzenju. Ali trovaci nasih zivota su uspeli i uspevaju da nam zagorcaju isti i iz groba i iz Haga. Hvala im na unistenoj mladosti. A mozda i mladosti mog deteta. Nadam se da nece nista zavisiti od vas zatrovanih.

Добро је што нећеш, јер немаш аргумената. А ја сам убеђен да ће се на евентуалном референдуму видети колико су те анкете лагале! Све су до последње наручене.
НЕ у НАТО!!!
НЕ у ЕУ!!!

26 razloga zašto ne pristupiti NATO savezu vs 26 članica NATO saveza



1. NATO je stvoren za vreme „Hladnog rata“ i za potrebe hladnoratovskog vojnog djelovanja
2. Oficijelna vojna doktrina NATO-a omogućila je sebi pravo da koristi nuklearno oružje
3. Moćne članice NATO-a kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Španija, imaju dugu istoriju kontrole, okupacije i kolonizacije drugih zemalja.
4. Prema Internacionalnom institutu za mirovne studije u Stokholmu, u 1996. godini oko 80% svetskog naoružanja proizvedeno je od strane NATO članica.
5. Posle propasti Sovjetskog saveza i Varšavskog pakta, NATO je postao irelevantan
6. Prema UN-ovom programu za prirodnu sredinu, NATO intervencija dovela je do ekološke katastrofe u Jugoslaviji i regionu.
7. Agresivna politika NATO-a za širenje na Istočnu Evropu ugrožava internacionalnu stabilnost.
8. NATO proširenje na Centralnu i Istočnu Evropu ima za cilj integraciju u vojne snage ovih država koje će biti pod NATO (uglavnom SAD) kontrolom.
9. Nove članice NATO-a mogu, takođe, izgubiti svoj suverenitet
10. Razlozi za proširenje NATO-a na istok su mahom ekonomski.
11. NATO takođe ugrožava sigurnost Kine i drugih Azijskih država koje, da bi parirale, povećavaju svoje vojne izdatke
12. Članice NATO-a obavezale su se da povećaju svoju vojnu sposobnost, što dovodi do direktnog povećanja vojnog budžeta.
13. Testiranja i treniranje koje vodi NATO, kao pripreme za rat, imaju bezbroj negativnih uticaja na ljude i životnu okolinu.
14. Kasnih 40-ih i ranih 50-ih, NATO je pomagao tajne paravojne, anti-komunističke grupe u najmanje 16 evropskih zemalja.
15. Predstavnici NATO-a su se mešali i u interna izborna i politička pitanja u Evropi.
16. NATO nije bio ustanovljen za odbranu demokratije, već za odbranu kapitalizma.
17. SAD kao dominantna članica NATO-a naginje ka militarizmu.
18. NATO je u biti nedemokratska institucija jer kandidatima preporučuje da izbegnu referendum o pitanju pristupa NATO-u.
19. Prilikom delovanja i proširenja NATO-a veoma veliku ulogu igra pristup strateškim sirovinama.
20. Odgovornost za mir u svetu moguće je preuzeti i drugačije nego ulaskom u NATO.
21. Članstvo u NATO-u nije nikakav uslov ili prednost prilikom stupanja u EU.
22. NATO je sa promenama strateških dokumenata postao i mehanizam za sporna posredovanja bez mandata UN-a
23. Ulazak u NATO je pre svega mobilizacijski moto istočnoevropskih tranzicionih elita.
24. Države domaćini obično nemaju suverenost nad vojnim bazama i njihovim stanovnicima.
25. Saradnja na vojnim razvojnim projektima je etički diskutabilna.
26. NATO je jedina međunarodna sila koja nije pod demokratskim i pravnim nadzorom.

1. NATO je stvoren za vreme „Hladnog rata“ i za potrebe hladnoratovskog vojnog djelovanja, a njegovo djelovanje nakon rata je bazirano na sprovođenju sile moćnijih nad slabijima. Treba ga ukinuti, a ne proširivati.

2. Oficijelna vojna doktrina NATO-a omogućila je sebi pravo da koristi nuklearno oružje uprkos činjenici da je 1996. godine Svetski sud odlučio da je pretnja nuklearnim oružjem ili njegovo korišćenje ilegalno. Upotreba nuklearnog oružja krši Internacionalni humanitarni zakon zbog masovnih ubistava civila. Nuklearno oružje koje poseduje NATO takođe može izazvati prirodnu katastrofu, uključujući i globalni holokaust „nuklearne zime“.

Nuklearno oružje koje poseduje NATO protivno je sporazumu „Nonproliferation Treaty“, koji su potpisale sve članice NATO, kojim sve zemlje moraju raditi na smanjenju nuklearnog oružja. Članice NATO-a (SAD, Velika Britanija i Francuska) imaju preko 9 hiljada nuklearnih glava u aktivnoj službi što je 60% od ukupnog svetskog nuklearnog arsenala. Ove tri članice ustupile su deo svog nuklearnog arsenala NATO-u za korišćenje u ratnim intervencijama. NATO poseduje od 60 do 200 nuklearnih glava koje su stacionirane u Zapadnoj Evropi.

3. Moćne članice NATO-a kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Španija, imaju dugu istoriju kontrole, okupacije i kolonizacije drugih zemalja. Nekadašnje kolonije ovih članica NATO-a, današnje zemlje trećeg sveta, još uvek pate od ekonomske neravnopravnosti koja je rezultat viševekovnog imperijalizma. Kontrola i kolonizacija se nastavlja i danas ali preko transnacionalnih korporacija koje kontrolišu ove članice NATO-a i putem ekonomske globalizacije.

[vrh..]

4. Prema Internacionalnom institutu za mirovne studije u Stokholmu, u 1996. godini oko 80% svetskog naoružanja proizvedeno je od strane NATO članica. SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Kanada su najveći proizvođači naoružanja na svetu i sve su članice NATO-a. SAD, Velika Britanija i Francuska same proizvode 70% od totalne svetske produkcije naoružanja.

5. Posle propasti Sovjetskog saveza i Varšavskog pakta, NATO je postao irelevantan i bio je potreban razlog za produženje njegovog postojanja. NATO se potrudio da dođe do rata na Balkanu da bi stvorio opravdanje za svoju vojnu intervenciju u regionu. NATO intervencija, tzv. „humanitarni rat“, predstavljen je javnosti kao neophodan za smirivanje konflikta između zaraćenih strana. Pravi razlog postojanja NATO-a je proširenje njegove kolonijalne sfere i njegovog uticaja.

6. Prema UN-ovom programu za prirodnu sredinu, NATO intervencija dovela je do ekološke katastrofe u Jugoslaviji i regionu.

7. Agresivna politika NATO-a za širenje na Istočnu Evropu ugrožava internacionalnu stabilnost. NATO je u svoje članstvo primio ili želi da primi Češku, Mađarsku, Poljsku, Albaniju, Bugarsku, Estoniju, Latviju, Litvaniju, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju. NATO planira da se maksimalno približi bivšem Sovjetskom Savezu tako što svoj uticaj proširuje na Azerbejdžan, Belorusiju, Kirgistan i Ukrajinu.

[vrh..]

8. NATO proširenje na Centralnu i Istočnu Evropu ima za cilj integraciju u vojne snage ovih država koje će biti pod NATO (uglavnom SAD) kontrolom. Oružane snage novih NATO članica moraju da ispune zahteve i standardizaciju vojne obuke, naoružanja i vojne opreme. Zahtevi koje nove članice moraju da ispune da bi standardizovale vojnu opremu po NATO specifikacijama je ogroman bonus za vojnu industriju u SAD i Zapadnoj Evropi koja će pokupiti profit od ovog proširenja.

9. Nove članice NATO-a mogu, takođe, izgubiti svoj suverenitet nad drugim aspektima svojih vojnih snaga, kao što su komanda, kontrola, komunikacijske i obaveštajne funkcije, koje takođe potpadaju pod NATO standardizaciju.

10. Razlozi za proširenje NATO-a na istok su mahom ekonomski. Na primer, vojno prisustvo NATO-a i kontrola nad Istočnom Evropom pomaže zapadno-evropskim korporacijama osiguranje strateških energetskih izvora nafte u Kaspijskom moru i Centralnoj Aziji. Američke i zapadno-evropske korporacije imaće veliku zaradu zbog NATO kontrole naftnog koridora kroz planine Kavkaza. NATO želi da njegove trupe kontrolišu naftovode i da dominiraju Rusko-Jermenskom rutom do Kaspijkog mora.

Kavkaz takođe povezuje Jadranski-Čejhan-Baku naftovod sa zemljama bogatim naftom na Dalekom istoku - kao što su Kazahstan i Uzbekistan. Milijarde dolara u nafti može da teče kroz ove koridore do Zapadne Evrope i do kasa zapadnih naftnih kompanija.

11. NATO takođe ugrožava sigurnost Kine i drugih Azijskih država koje, da bi parirale, povećavaju svoje vojne izdatke što se ogleda u smanjenu izdataka za osnovne potrebe građanstva. NATO proširenje može da dovode do stvaranja antinato alijansi u Aziji i time dovesti do novih ratova u budućnosti i ugrožavanja mira.

[vrh..]

12. Članice NATO-a obavezale su se da povećaju svoju vojnu sposobnost, što dovodi do direktnog povećanja vojnog budžeta. Evropske članice NATO su već povećale svoje vojne budžete za 11% od 1995. godine. Vojni budžet SAD i Kanade je takođe povećan u protekle dve godine. Vojni budžet NATO zemalja čini 60% ukupne potrošnje u vojne svrhe od 798 milijardi dolara za 2000. godinu. Umesto ulaganja u zdravstveno osiguranje, obrazovanje, zaštitu životne sredine i socijalna pitanja, NATO planira da još više poveća svoj vojni budžet za buduće intervencije.

13. Testiranja i treniranje koje vodi NATO, kao pripreme za rat, imaju bezbroj negativnih uticaja na ljude i životnu okolinu. Pripreme za rat uključuju vojne vežbe, treniranje pilota i testiranje naoružanja i vojnih aviona. Tereni za vojne vežbe ugrožavaju okolno stanovništvo i prirodnu okolinu, kao što su teritorije u Kvebeku i Labradoru ili Puerto Riku.

14. Kasnih 40-ih i ranih 50-ih, NATO je pomagao tajne paravojne, anti-komunističke grupe u najmanje 16 evropskih zemalja. Ove grupe su osnovane da bi se borile protiv moguće Sovjetske invazije. Ove grupe, koje su bile operativne do 1990. godine, bile su optužene za ilegalno mešanje u političke afere, izvođenje terorističkih akcija, ugrožavanje demokratskih struktura i druge kriminalne akcije. Evropska unija je 22. decembra 1990. godine osudila ove grupe i okrivila NATO i CIA zbog 40-to godišnjeg namernog tolerisanja ovakvih akcija.

15. Predstavnici NATO-a su se mešali i u interna izborna i politička pitanja u Evropi. Izbori u Albaniji koji su bili neregularni zbog raznih prevara, proglašeni su za legitimne i fer od strane generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona. NATO je takođe otvoreno pretio da ako Pokret za demokratsku Slovačku uđe u koalicionu vladu, Slovačka neće biti dobrodošla ni u NATO, niti u članstvo EU.

[vrh..]

16. NATO nije bio ustanovljen za odbranu demokratije, već za odbranu kapitalizma. NATO je bio ustanovljen u vremenu i u funkciji blokovske podele sveta. Formiranje NATO-a bio je jedan od onih poteza koji su razbili antifašističku koaliciju iz 2. svetskog rata. Za vreme hladnog rata NATO je bez većih zadrški među svoje članice primio tri fašističke odnosno diktatorske države: Grčku, Tursku i Portugal. Savez NATO nema nikakve veze sa uspostavljanjem socijalne države i države blagostanja u Zapadnoj Evropi.

Za demokratski preobražaj Istočne Evrope najzaslužniji su demokratski tokovi iz Zapadne Evrope i reformatorske sile u komunističkim partijama. Danas NATO funkcioniše kao svetski policajac. On je čuvar neoliberalnog svetskog reda i prilikom svojih operacija rukovodi se isključivo zapadnim interesom i to privrednim.

17. SAD kao dominantna članica NATO-a naginje ka militarizmu. 2002. SAD su povećale odbrambene troškove za 12% i oni sada iznose 3,75% BDP (stopa bilansa) ili 396 milijardi USD. Taj iznos jednak je ukupnoj sumi koju narednih 25 najvećih vojnih sila izdvaja u te svrhe i 26 puta je veći od sume odbrambenih budžeta 7 država sa Bušovog spiska.

18. NATO je u biti nedemokratska institucija jer kandidatima preporučuje da izbegnu referendum o pitanju pristupa NATO-u. Vodeći zvaničnici NATO-a dugo su izjavljivali da je raspisivanje referenduma za pristup NATO-u nepotrebno i da vladama kandidatima preporučuju da ga ako je ikako moguće izbegnu. Otkako se slovenačko javno mnenje po pitanju pristupanju NATO-u podelilo, NATO vrši pritisak na Vladu da popravi javno mnenje jer je slaba javna podrška mogući faktor usporavanja prilikom izdavanja poziva za pristup. Predstavnici SAD su dr. Drnovšeku prilikom posete Vašingtonu rekli da NATO želi poslušne članice na koje će moći da računa, članice koje ne stvaraju političke probleme (kao na primer Grčka gde su se u toku operacije protiv Jugoslavije održavale masovnije demonstracije nego u Srbiji)

[vrh..]

19. Prilikom delovanja i proširenja NATO-a veoma veliku ulogu igra pristup strateškim sirovinama. Pristup strateškim sirovinama, naročito fosilnim gorivima je za NATO od osnovnog značaja. Zato je namera proširenje ka srednjoj Aziji gde se nalaze bogate zalihe nafte i prirodnog gasa. Sa istim namerama su SAD ojačale vojnu saradnju sa nekim državama na području Kaspijskog jezera i Kavkaza a sve pod maskom borbe protiv terorizma. Time vodeće članice NATO-a pokušavaju da obezbede političku i vojnu kontrolu tog regiona i privilegovan pristup sirovinama.

20. Odgovornost za mir u svetu moguće je preuzeti i drugačije nego ulaskom u NATO. Neutralnost ne znači izolaciju i državu ne sprečava da učestvuje u mirovnim operacijama. U Evropi postoji vise neutralnih država koje su vrlo aktivne u mirovnim operacijama. Time one sebi obezbeđuju međunarodni uticaj, ugled i posredno bezbednost. Nova Švedska bezbednosna politika kaže da je pretnje miru i bezbednosti najbolje rešavati usklađeno i pre svega u okviru UN-a, i zato ona sarađuje sa Partnerstvom za mir, ali dobrovoljno, pod jednakim uslovima i ako vojna akcija ima mandat UN-a. Svaka država ima specifične razloge za neutralnost.

21. Članstvo u NATO-u nije nikakav uslov ili prednost prilikom stupanja u EU. Jedini uslov za ulazak u EU je uspešnost strukturnih reformi, a uslovi za ulazak u NATO su više geopolitičke prirode. Neke članice EU nisu članice NATO-a: Švedska, Finska, Irska i Austrija. Ostale su bile prinuđene da se učlane za vreme hladnog rata. Spoljnopolitički prioriteti Evrope i SAD često su u suprotnosti. SAD pokušavaju da blokiraju neke značajne međunarodne sporazume (Kjotski sporazum o smanjenju efekta staklene bašte, sporazum iz Rima o formiranju Međunarodnog kaznenog suda), EU se tome oštro suprotstavlja.

[vrh..]

22. NATO je sa promenama strateških dokumenata postao i mehanizam za sporna posredovanja bez mandata UN-a, te na taj način postao sredstvo za nelegalno djelovanje najmoćnijih svjetskih sila (čitaj: Sjedinjenih Američkih Država). Ustavotvorna povelja iz 1949. NATO definiše kao savez za odbranu od spoljašnjih napada na područja koje zauzimaju članice. 50 godina kasnije NATO je u novom dokumentu o strategiji uzeo sebi za pravo da deluje i izvan granica država članica. Namena posredovanja i geografskih područja gde bi NATO posredovao veoma su nejasno određeni. NATO-va središnja uloga trebalo bi da bude posredovanje sa ciljem sprečavanja i smirivanja kriznih žarišta što je prilično široko poimanje stvari. NATO predviđa pre svega angažovanje u vojnim, a manje u mirovnim misijama u inostranstvu. U Vašingtonskoj deklaraciji iz 1999., što je dokument o novoj strategiji NATO-a, zapisano je da NATO prilikom svojih posredovanja nije neminovno vezan za ovlašćenja Saveta bezbednosti UN-a. Time je uspostavljena nezavisnost NATO-a od UN-a. (Andreas Zumach, Die neue NATO, 2000)

23. Ulazak u NATO je pre svega mobilizacijski moto istočnoevropskih tranzicionih elita. Moto NATO države kandidatkinje mobilizuje za političke, ekonomske reforme i prilagođava privredu interesima globaliziranih ekonomskih i političkih elita. Ujedno igra ulogu komunističkog obećanja: identifikacija sa demokratskim i bogatim zapadom kao i njegovom kulturom i civilizacijom te (sa ulaskom u zapadni svet) socijalnim blagostanjem i boljim životom. Dok danas recimo u Rumuniji moto NATO kao faktor mobilisanja još deluje (realnost je dovoljno daleko da deluje kao mit), za to vreme u Sloveniji je takva mobilizacija postala neuspešna, jer je jasno da Zapad ne donosi blagostanje sam po sebi i da ga donosi već bogatima.

[vrh..]

24. Države domaćini obično nemaju suverenost nad vojnim bazama i njihovim stanovnicima. NATO ih samo šturo obaveštava o događajima u bazi, a u slučajevima kažnjivih radnji on štiti svoje vojnike i službenike. NATO je u svojim bazama suveren. Može da deluje nezavisno i odvojeno od države domaćina i sakriveno od očiju javnosti. Vojne baze su strogo čuvana područja. NATO u svojim bazama svuda u Evropi čuva radioaktivno oružje o čemu ne obaveštava lokalno stanovništvo. U Avijanu u Italiji je NATO smestio atomsko oružje i o tome tajno obavestio (nije zatražio dozvolu) samo nekoliko najviših italijanskih državnika. Lokalno stanovništvo o atomskom oružju nije znalo ništa. (www.geocities.com/nevnato/) NATO-va infrastruktura i osoblje imaju u državama domaćinima obično status diplomatskih objekata i osoblja (o tome govori Bečka konvencija u članovima 21 i 31).

Sudeći po NATO-vim sporazumima, vojnici NATO-a u državama domaćinima nisu pod sudskom vlašću države domaćina. Čak i u slučaju da se sakupi dovoljno dokaza za krivično gonjenje, vojniku sudi vojni sud države čiji je državljanin. Za krivična dela su načelno odgovorne Ujedinjene nacije, ali ih matične države pokušavaju zaštiti i što pre premestiti u zemlju iz koje dolaze. U NATO-vim sporazumima su predviđene odštete u slučaju štete koju nanese osoblje prilikom obavljanja dužnosti i štete koju prouzrokuju vojna vozila. Ali nigde ne piše da je NATO dužan pokriti troškove sanacije okoline, zagađenja, upotrebe infrastrukture i slično. Te troškove u celosti pokriva država domaćin. Plaćanje odštete zahteva komplikovane postupke za isplaćivanje odštete. Čudno je i to da mora država domaćin platiti 25% nastale štete iako je dokazano da je odgovornost samo na NATO-vom gostujućim vojnim službenicima.

25. Saradnja na vojnim razvojnim projektima je etički diskutabilna. Razvoj nauke i tehnologije u okviru NATO-a jeste pre svega za vojne svrhe, zato možemo da sumnjamo u ispunjavanje etičkih kriterijuma. Pri tom se ne radi samo o razvoju i unapređenju oružja , već i o tehnologiji nadzora, tako da možemo da sumnjamo čak i u korisnost naučnih projekata NATO-a za razvoj i blagodet novih država članica.

26. NATO je jedina međunarodna sila koja nije pod demokratskim i pravnim nadzorom. Čisto napomene radi, članice NATO saveza su: Belgija, Bugarska, Kanada, Češka Republika, Danska, Estonija, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Nizozemska, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Turska, Velika Britanija i SAD.

BROJ RAZLOGA ZA NEPRISTUPANJE NATO SAVEZU POVEĆAVAĆE SE SRAZMJERNO SA RASTOM BROJA ČLANICA!

NE DOZVOLIMO DA I MI POSTANEMO JEDAN OD RAZLOGA!

Sta imam? Pa recimo, moci cemo da optuzimo americkog vojnika za bilo kakvo nasilje na ulicama Srbije. Odgovarace pred nasim sudom.

Zelis li mozda da se ovako ova stoka vozi i po ulicama Srbije?

Amerika uzima duplo vise od bilo kakvog poreza koji placa. Pa kada bi svuda placali poreze, kao sto placaju, u svim zemljama gde imaju baze, a da im se to visestruko ne vraca, pa oni bi bankrotirali za par godina. Imam neke poznanike U Skoplju i Strumici koji su mi pricali sta sve znaju ameri (iskljucivo ameri) da rade po kaficima i ulici, a makedonska policija im ne sme nista zbog straha da ce dobiti otkaz. Bas jedan od njih je policajac koji se par puta zadesio u situaciji da ne sme da reaguje?!

NATO "mirovne misije" gledas svaki dan na TV. Sta kazes za mirovnu misiju NATO-a na Kosovu, pogotovo 17-tog marta 2004? Sta kazes na mirovne misije po Iraku i Avganistanu? (Inace Amerikanci tvrde kako su u mirovnoj misiji u ove dve zemlje). Samo iz dnevnika se moze zakljuciti kakve su te mirovne misije, svaki dan po 100 mrtvih sto Iracana, sto NATO vojnika. Uostalom, pogledaj taj klip sto sam postovao, pa nastavi da komentarises, samo nemoj u fazonu: