Najnovije ispitivanje javnog mnenja pokazalo da 52 odsto građana Hrvatske podržava ulazak Hrvatske u NATO. Agencija GfK, koja je obavila istraživanje, povoljnije raspoloženje građana Hrvatske prema NATO-u, tumači većim brojem informacija vezanih uz ulazak Hrvatske u Alijansu. Agencija je saopštila da je jedna petina građana Hrvatske i dalje neopredeljena.

Većina građana, oko četiri petine, uvereni su da će Hrvatska biti sigurnija i snažnija država nakon ulaska u NATO, prenose mediji u Zagrebu.

cekaj, pa ne misli neko ovde valjda da ce srbija biti slabija drzava posle ulaska u NATO???
pa to bi tek bilo tragedija...toliko neznanje bi bilo tuzno. i jos kad se doda ovo iz mg potpisa....

Хрватску нико није бомбардовао,нико јој не узима територију!

Ne trudi se...

Elem, Hrvatska nije tema. Drzite se iste. (ne Hrvatske nego teme).

@Kraljevicu Marko

A sta sa tvojim potpisom? Hoces da kazes da su nas seljaci doveli dovde? Pa nisu - doveli su nas kvazi-intelektualci i intelektualci sa "masnim" prstima...

Nego ovo sa susedima mi Danilo nije objasnio dovoljno dobro... Sta treba da radi npr. Ukrajina?

I opet isto pitanje - od koga mi to treba da se branimo pa "moramo" da udjemo u NATO?

e pa vidis eto ideje za novu temu, ceca ili partibrejkersi ???
ja glasam protiv srpske majke 

 samo za kretene koji bi po svaku cenu da Srbija bude u NATO-u.
da vide koliko su stvarno rusili Milosevica i kakve nam "darove" dadose 1999. godine - a sve iz aviona.
====================================================================
Документ садржи координате ГПС по којима је избачено више од 1.000 ових убојних средстава, чијим пројектилима је "заражено" више од 23 километра квадратна територије Србије
Политика - Уторак, 25. септембар 21:00




Представницима Министарства спољних послова јуче су у Бриселу, у седишту НАТО-а, предати подаци о локацијама на територији Србије на којима се налазе касетне бомбе из 1999. године, када је Алијанса бомбардовала територију тадашње СР Југославије. У саопштењу Министарства спољних послова наведено је да ће добијени подаци бити од највећег значаја за реализовање пројеката чишћења локација контаминираних неексплодираном касетном муницијом, чије присуство и после осам година од бомбардовања угрожава безбедност цивилног становништва.

Због велике суме новца неопходне за успешно чишћења локација биће потребно ангажовање заинтересованих земаља донатора и међународних организација, на чему ће се Министарство спољних послова свесрдно ангажовати, каже се у саопштењу.

Достављање података о локацијама заосталих касетних бомби резултат је интензивне и конзистентне дипломатске активности коју је Министарство спољних послова покренуло почетком године. Тиме се на најбољи начин потврђује конкретна сарадња са нашом земљом у оквиру програма Партнерство за мир, наведено је у саопштењу.

Достављање ових података НАТО-а представља важан допринос решавању озбиљног хуманитарног проблема, који последњих година добија све већу пажњу међународне јавности.

Успешном исходу, без сумње, допринела је и позитивна кампања у појединим земљама чланицама НАТО-а, као и у међународним организацијама.

О овим и свим другим питањима с којима се суочавају земље угрожене касетном муницијом, биће више речи на Конференцији држава жртава касетне муниције, која ће бити одржана у Београду 3. и 4. октобра, наведено је у саопштењу.

Подаци важе за читаву територију Србије, укључујући Косово и Метохију, а документ би требало да садржи координате ГПС-а по којима је избачено више од 1.000 касетних бомби.

Према ранијим наводима, касетним бомбама је "заражено" више од 23 километра квадратна територије Републике Србије.

Београд је у фебруару затражио од НАТО-а податке о локацијама на које су бачене бомбе. Касетне бомбе су 1999. године убиле на десетине цивила, током напада на Ниш, али и на другим бројним локацијама у Србији, а нарочито на Косову и Метохији.

Опасност од касетних бомби је у томе што један број не експлодира при првом контакту, већ може да експлодира много година касније. Нарочито су опасне по децу која их сакупљају, мислећи да се ради о играчкама.

Подаци НАТО-а ће послужити да се одреди која места су још угрожена. За пројекат разминирања "заражених" подручја задужена је Норвешка у сарадњи са српским Центром за деминирање.

Директор Центра за разминиравање Србије Петар Михајловић изјавио је јуче да ће подаци НАТО-а о локацијама у Србији које су гађане касетним бомбама 1999. године у великој мери олакшати откривање бомби, али да неће допринети бржем "чишћењу терена".

Михајловић је рекао да је за разминиравање терена, уз прецизно утврђивање локација, "главни кочничар недостатак новца" који, како је навео, очекујемо од међународних донаторских организација.

Представницима Министарства спољних послова Србије раније јуче у седишту НАТО-а у Бриселу предати су подаци о локацијама на територији Србије на којима се налазе касетне бомбе из 1999. године, када је НАТО бомбардовао СР Југославију.

Михајловић је навео да је у контакту са Амбасадом Србије у Бриселу и да очекује да ти подаци буду ускоро достављени Центру за разминиравање.

- Када добијемо податке о локацијама са касетним бомбама упоредићемо их са нашим да бисмо прецизно утврдили где се налазе минско-експлозивна средства - рекао је директор Центра за разминиравање.

Танјуг

Poenta jeste u susedstvu Dulisha. Nama su svi susedi u EU i NATO ili su kandidati za članstvo. Otvorili su međusobno granice, putuju bez viza, bez zaustavljanja na granicama, slobodno trguju, investiraju, sarađuju i privredno i politički i vojno i bezbednosno. Čak su formirali i zajedničku vojnu jedinicu.

Nije smisao u tome da se mi od nekoga branimo, nego da se što više povežemo sa ostalima u regionu. Što smo međusobno bolje povezani region će biti stabilniji i prosperitetniji. Ili misliš da nije tako?

Ukrajina se sa jedne strane graniči sa zemljama koji su u EU i NATO, a sa druge Rusijom i Belorusijom. Odakle onda poređenje Ukrajine i Srbije?
 

Нисам поредио са Србијом, него сам питао тебе - твојом логиком - шта они треба да ураде?

Смисао јесте у повезивању, ту се апсолутно слажемо. Проблем је у следећем - чему та (заједничка) војна јединица ако немамо од кога да се бранимо? 

Iz istog razloga zbog koga su Nemci i Francuzi formirali zajedničku brigadu. Bliska vojna saradnja jača bezbednosno poverenje i povezanost regiona, a leči i traume iz prošlosti kojih u Evropi ima dosta. Nisu Adenauer i De Gol bili blesavi kada su insistirali na vojnom povezivanju dve zemlje.

Ta brigada je danas okosnica Evrokorpusa i koriste je i u okvirima EU i u okvirima NATO-a. Ako te zanima ima detalja na njihovom sajtu: http://www.df-brigade.de/

Ne znam šta bi za Ukrajince bilo dobro. Na istoku Rusija, na severu Belorusija, na zapadu Rumunija, Mađarska, Slovačka i Poljska. Em imaju velike podele u samoj zemlji - unijati sa jedne i pravoslavci sa druge strane Dnjepra, premijer i predsednik sa dijametralno suprotnim spoljnopolitičkim kursom. Čudne su to situacije..Ukrajinci su npr hteli u NATO posle dolaska Oranžista. Plus toga slali su vojnike u Irak zajedno sa Poljacima kako bi se zbližili sa Amerikancima, onda se to izjalovilo kada je ojačao suparnički blok koji je bliži Moskvi.

Situacija u Kirgiziji je još neobičnija - tamo istovremeno imaju i američke i ruske baze jer hoće ljudi hoće da profitiraju od svih.