to je bilo nepravedno banovanje, ali pravda uvek na kraju pobedi!

Чекај, ти сматраш да је ово достојно контра-аргумента? 

ZAŠTO SRBIJA TREBA DA UDJE U NATO

DANAS, Beograd, Srbija, 06. avgust 2009.
 

Praksa pokazuje da je NATO pre svega savez suverenih država i, ne manje važno, da je to savez demokratskih država. Dakle, postoje standardi koje svaka država koja želi da postane članica NATO-a mora da ispuni u pogledu svog unutrašnjeg političkog uređenja, tako da nije moguće da mi uđemo u NATO, a onda da u NATO-u izdaju neka naređenja koja mi moramo da izvršavamo i da naša deca, to je vrlo često korišćen izraz, da naša deca ginu negde po nekakvim granicama, ko zna gde.

Prosto, vi kada uđete u NATO nemate obaveze i to je razlog zbog čega se često, najviše iz Sjedinjenih Američkih Država, čuju primedbe na račun NATO. Da, vi lepo uđete u NATO, uživate sve benefite koje vam NATO omogućuje, a vi onda nemate nikakve obaveze s obzirom na to da svaka obaveza zavisi od vaše suverene odluke.

NATO ima samo zajednički sistem AVAKS i postoji vrlo mali staf koji služi za zajedničke poslove, sve ostalo pripada državama članicama. To je takođe u vezi sa pitanjem koliko NATO košta.

Sve više se postavlja pitanje čemu danas, nakon raspada Varšavskog ugovora, NATO služi. NATO se sve više bavi pitanjima kao što je borba protiv globalnog terorizma, zatim tu je pitanje borbe protiv prirodnih i tehničkih katastrofa, dakle razvijanje onoga što mi ovde nazivamo civilna zaštita. Imali smo skoro primer šumskih požara. Srbija, zajedno sa svim okolnim zemljama, teško da može da kupi jedan od dva kanadera, ne samo da ih kupi, nego da ih i održava, a takvi avioni su nam neophodni za gašenje požara.

NATO je okvir gde mi možemo zajedničkim snagama i kroz zajedničke kontribucije kako bi svima bilo jeftinije, obezbediti ono što nam je neophodno da bismo bili bezbedniji. Zatim, imamo globalnu pandemiju novog gripa koji se približava.

NATO takođe ima i razvija mehanizme kako se suprotstaviti takvim globalnim pandemijama. Imamo primer gusarenja u Somaliji, gde je takođe NATO čije su snage jedine mogle da pošalju brodove i zaštite trgovačku flotu itd. Dakle, NATO je organizacija sa perspektivom. Kod nas se priča kako će se raspasti za godinu dve dana, a imamo primer Francuske koja je bila skoro 40 godina članica isključivo političkog dela NATO-a, da bi se sad skoro vratila u vojnu sturkturu i preuzela punu odgovornost za vojno delovanje tog istog NATO-a, koji samo što se nije raspao na prethodnom samitu.

Gde je tu šansa Srbije? Šansa Srbije je da bude među ajkulama, da bude u najmoćnijem savezu koji postoji. Kroz konsultacije o kojima sam govorio, od vas se traži da prihvatite nekakvu odluku, a vi za uzvrat možete takođe nešto tražiti i promovisati vlastite političke interese.

Mnogi kod nas kažu: mi sad ulazimo u nekakve političke trgovine. Da, onaj ko ne zna da je svet nepravedan i onaj ko ne zna da se svet zasniva na međusobnim odnosima interesa, trebalo bi to pod hitno reći, jer mi imamo ovde neke političare koji se u svojoj šezdesetoj godini zgroze kad čuju da je svet nepravedan i da je sila iznad prava. Sila jeste iznad prava.

Svet je nepravedan, svet je nebezbedan i ako hoćete da promovišete svoje interese, vi to možete uraditi samo ako ste u prilici da to uradite.

Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, svakako naš najbolniji problem, ja uvek postavim pitanje šta bi bilo da je Srbija ’94. godine, odnosno tadašnja SR Jugoslavija, ušla u program Partnerstvo za mir, da li bismo ‘99. godine bili bombardovani?

Ali, sada ja počinjem priču koju najviše mrzim, a to je vraćanje u prošlost. Gledajmo u budućnost. U najmanju ruku, ako uđemo u NATO imaćemo tu korist da nas NATO neće bombardovati. Najmanje toliko. Mi bismo morali doneti odluku da budemo bombardovani, tek onda bi nas NATO bombardovao.

Dakle, imaćemo mogućnost da budemo sa najjačima, imaćemo mogućnost da promovišemo svoje političke i ekonomske interese. NATO nije samo vojni savez i on je u ovom trenutku ponajmanje vojni savez, pošto on u sebe uključuje čitav niz aktivnosti koje se odnose na poboljšanje bezbednosti.

Šta je alternativa NATO-u? Alternativa koja se nama nudi je vojna neutralnost.

Šta je to vojna neutralnost? Vojna neutralnost je pre svega institut koji pripada klasičnom međunarodnom pravu i u XX veku vojno neutralna je postala samo Austrija nakon završetka Drugog svetskog rata, odnosno tamo posle ’55. godine tako što su tadašnje velike sile donele odluku da Austrija postane vojno neutralna, jer nisu znali šta će uraditi sa njom kao sa delom bivšeg Nemačkog rajha.

Današnja Nemačka je bila podeljena na dva dela, a Austrija je ostala kao treći deo, za koji je označeno da treba da bude vojno neutralan.

Vojna neutralnost je i pravni, ali i politički pojam. Meni se čini da u trenutku kada politika više nije znala šta će sa sobom, da je onda izbačena ta nesrećna deklaracija o vojnoj neutralnosti, koja sama po sebi ne znači ništa. Često se čuje da je Srbija vojno neutralna zemlja, a to je prevara.

Srbija nije vojno neutralna zemlja. Nije dovoljno da vi izjavite da ste vojno neutralni i da budete vojno neutralni, neophodno je da ta vojna neutralnost bude priznata međunarodnim ugovorima.

Vojna neutralnost je legitimna opcija, ako je to ono što mi želimo. Međutim, ne kaže se bez razloga „sve što ti je na slobodu nije ti i na korist“. Dakle, mi možemo tražiti da budemo vojno neutralni, ali to znači da mi moramo ponuditi ugovore svima zainteresovanima. Ti ugovori podrazumevaju da se pred nas mogu staviti jako teški zahtevi, recimo pitanje naše vojne industrije.

Naša vojna industrija je ostvarila fantastične izvozne rezultate još za vreme velike Jugoslavije. Ona se sada oporavlja, prošle godine preko 400 miliona dolara je naša vojna industrija izvezla i ja lično mislim da je to naša velika privredna šansa. Vojna neutralnost u klasičnom smislu podrazumeva da ste vi neutralni u odnosu na svaki oružani sukob, a permanentna neutralnost da ste neutralni u odnosu na vojne sukobe koji se mogu dogoditi i u budućnosti.

Šta to drugim rečima znači? To znači da vi ne smete da podržavate bilo čije vojne napore, a u odnosu na našu vojnu industriju to znači da bi se moglo dogoditi da neko kaže, recimo baš naša braća Rusi: vaš „kalašnjikov“ je jeftiniji i kvalitetniji od našeg, ako želite da vam priznamo vojnu neutralnost, vi te „kalašnjikove“ možete da proizvodite isključivo za potrebe vaših oružanih snaga. Sjedinjene Američke Države mogu ispostaviti nekakav drugi uslov, koji se takođe može odnositi recimo, na izvoz naoružanja ili se može odnositi na lečenje, na to koga mi sve možemo lečiti na našoj Vojnomedicinskoj akademiji, na razvoj naših naučnoistraživačkih projekata. Vi u ugovoru nudite da vam priznaju i garantuju vojnu neutralnost i to nikada nije bezuslovno.

Mi se možemo naći u situaciji da nam se postave tako teški uslovi. Na svu sreću, ovi koji su izglasali tu deklaraciju, njima ne pada na pamet da to traže, ali moramo znati kakva je alternativa neutralnost. Neki kažu da ćemo biti bezbedni ako smo vojno neutralni. Vojna neutralnost nam to ne garantuje. Jedina garancija je da nas niko neće braniti ako nas neko napadne.

(Zoran Dragišić)


*naslov FBD

Ne vidim kakve dostojanstvo ima veze sa argumentovanjem neslaganja u vezi neceg. Izrazili ste neslaganje, ali niste ga valjano i argumentovali, osim nacionalistickih i rasistickih ispada pojedinaca.

текст на нивоу умерено ментално ретардиране особе. Нато је Савез суверенихдемократских држава савез за гашење шумских пожара. У ово бре ни мала деца не могу да поверују. Предлажем владе да се ти као појединац или у скупини са својим истомишљеницима учланиш у НАТО и лепо правац Багдад или Кандахар па гаси шумске пожаре колико ти воља.

da li NATO gasi pozare? DA!
da li su zemlje koje su u NATO-u demokratske i suverene? DA!

da li je Srbija demokratska i suverena? NE!
da li ima kanadera? NE!

finito.

Upravo tako, nema sta ko da veruje, to su lako proverljive cinjenice. Tacno postoje pozari koje su gasili, kao i nacin na koji zemlje suvereno i demokratski odlucuju o svom ucescu u aktivnostima NATO-a.

I ovo drugo sto rece je tacno, nazalost.

Изгоре им Калифорнија и више од пола Аустралије

Добар виц


Имамо највеће канадере на свету. Чиме смо иначе ономад угасили пожар на Старој планини

Ovako govore cedini do jucerasnji saradnici! Dovoljno je procitati samo podvuceno!

Čeda je licemer

Branislav Lečić (51) raskrstio je sa Liberalno-demokratskom partijom, ali politike se neće odreći. U ekskluzivnom intervjuu, prvom posle napuštanja LDP, Lečić za Standard otkriva pravu pozadinu razlaza s Čedomirom Jovanovićem

Istinski sam branio i Čedu i pravo Srbije da ima alternativu i da ima liberalnu ideju. Neke stvari možete da činite iz greške ili zablude, ali ne vidim da sam napravio grešku: liberalna ideja je potrebna. Čeda nije LDP, ta ideja je malo šira od jednog Čede. Ne može samo jedan čovek da zastupa ideju. To onda znači da ideje nema, već da ima samo Čede“, kaže Branislav Lečić u ekskluzivnom intervjuu  zaStandard, prvom posle napuštanja Liberalno demokratske partije.
Jeste li izašli iz LDP zato što ste imali problem s Liberalno demokratskom partijom ili s Čedomirom Jovanovićem?
- Sa LDP nikada nisam imao problem.
Da li je onda problem Čedomir Jovanović?
- Problem sam imao s konceptom razmišljanja koji je za mene licemeran. Ne može jedno da se priča, a drugo da se radi. Ne može Od nas zavisi, a samo od njega (Čedomira Jovanovića, prim. aut.) zavisi ili od nekoga kome on da direktive i naloge. Ne može Govorim istinu jer volim Srbiju, a nema istine u LDP. Ne može Afirmacija pojedinca, a u LDP pojedinac ne znači ništa, znači samo ukoliko duva u moju tikvu. Takve stvari ne mogu da progutam.
Film Darka Bajića u kom igrate jednu od glavnih uloga govori o brodu, javnoj kući na Dunavu. Jesmo li dostigli taj nivo tranzicije da nam je već potreban neki sličan brod da se odvojimo od stvarnosti?
- Mi se na različite načine borimo da bar za trenutak zaboravimo stvarnost. Nikome nije lako da na kraju meseca svede svoje račune na nulu ako nije lopov, kriminalac, prevarant. Materijalizam nije regulisan ideologijom kao što je bio komunizam u kojima se svima daje isto, samo nekima mnogo više, a to jedna partija sakriva tako da većina ima iluziju da živi super.
Imamo više partija pa je manja mogućnost da se bilo šta sakrije?
- Da, u prvoj fazi tranzicije akumulacija kapitala je beskrupulozna. Na nivou pljačke, prevare i bez ikakvog stida i srama, da bi nakon toga postao poštovani i uvaženi građanin u sredini u kojoj žive i veliki borac za demokratiju i veliki lopov zajedno.
Da li je to jedan od razloga zašto ste istupili iz LDP i napustili politiku?
- Tvrd sam kamen, malo teži za žvakanje. Bezbolnije je ispljunuti me i ispljuvati nego svariti. Zbog toga je tako. Ne dam se bilo kakvom obliku potkupljivanja duha. Sa mnom nije lako - dugo trajem i vidim. Ne treba mi politika da bih se ostvario. Zato je moj pogled zdraviji od pogleda političara koji su trenutno na sceni.
Konkretno pričate o razlozima raskida s Čedomirom Jovanovićem i LDP?
- Vrlo konkretno. Razlog zbog kog sam izašao iz LDP je izneverenost same suštine razloga zbog kojih je ta partija formirana. A to je izneverenost demokratije i liberalizma, kako u njenom imenu stoji.
Kako su iznevereni demokratija i liberalizam u LDP?
- Niti sam osetio da ima slobode, niti da ima demokratije. Kada sam to shvatio na ličnom primeru, a video sam i pre i posle, uvideo sam da više nema razloga da tu budem. Sve ostalo mogu biti opravdanja na ovaj ili onaj način sročena i tumačena, ali to je suština.
S ove vremenske distance pomislite li da ste nepromišljeno kao umetnički entuzijasta uleteli u politiku?
- Da, ali to je dobro i za umetnost i za politiku. Uvek ima onih koji zadržavaju svoju naivnost.
Vi ste kao jedan od osnivača stranke zadržali naivnost?
- Jesam. Ne može se stvarati ukoliko se ne vraćate u bazu sopstvene nevinosti. Dete je kreativno jer čistog oka vidi stvari koje su nama poznate. Odlika ljudi koji su nešto stvorili je da ono što svi usvajaju kao neminovno vidi nevino kao da je došao iz kosmosa.
Jeste li nevino verovali da se LDP može približiti DS i tako doći do vlasti?
- Nisam imao plan bilo kakvog prilaska DS. Mislio sam da je LDP alternativa već potkupljenom političkom duhu. Zbog toga je ulivala nadu.
Najavljujete li neku grupu građana okupljenih oko vas?
- Samo mislim da je to rešenje, ne najavljujem. A podržaću svaku građansku inicijativu jer kod nas se zbog nedovoljne evolucije demokratskog društva partije pretvaraju u plemena poput onih u Crnoj Gori. Pa onda bude, nemoj da uvrediš Kuče i Vasojeviće jer onda će oni da se dignu...
Mislite li da ima razlike u stavovima kako srediti stanje u srpskoj kulturi između vašeg viđenja kao dojučerašnjeg potpredsednika LDP i viđenja Vojislava Brajovića, ministra iz redova DS?
- Voja je shvatio da je prvo ministarstvo u vladi Zorana Đinđića ostavilo dobre temelje i put koji treba slediti. Ne kažem da zakoni koji su napisani ne treba ponovo da se pregledaju. Treba, naravno, prošlo je vreme. Ne znam da li će Voja izdržati. Nije dovoljna samo volja i želja, stvar je mnogo kompleksnija. On je, povrh svega, u vladi koja je podložna različitim uticajima. Vladin predznak, kako piše, jeste demokratski.
Da li je samo predznak ove vlade demokratski ili ona to zaista jeste?
- Dobrim delom to jeste, ali nije koliko treba jer nisu te partije u tolikoj meri srodne i ne vide promene baš isto. Teško je očekivati od ljudi u ovoj fazi demokratije i kumulacije stvaranja kapitala da shvate da je kultura i povod i cilj svakog društva koje misli da traje i koje hoće da bude demokratsko i ekonomski prosperitetno. Ne mislite valjda da to političari sada znaju? Pojma nemaju. Za većinu je kič i šund kultura. Manji deo vidi kulturu kao jednu vrstu specifičnosti i ekskluziviteta.
Dali ste snažnu podršku ekstremnoj liniji za vreme i posle akcije Sablja. Da li i dalje stojite uz njih ili je došlo do sukoba stavova? Pre svega mislim na Čedomira Jovanovića, Natašu Mićić, Vesnu Pešić.
- Da je Sablja dovršena, ne bismo danas imali recikliranu Miloševićevu političku priču. Kada se dugo borite protiv đavola, i sami dobijete neke njegove osobine. To je moja osnovna zamerka svim borcima protiv Miloševića. O personalnim sukobima između mene i drugih mislim samo da, ako hoćemo promenu u Srbiji, moramo to što mislimo i da kažemo, a to što kažemo i da uradimo. Pa kom’ obojci, kom’ opanci. To Srbiji treba.
Posle istrage i završetka suđenja ubicama Zorana Đinđića smatrate li i dalje da su pojedini mediji i novinari, kao što ste tada izjavljivali, doprineli atmosferi koja je dovela do ubistva premijera?
- Da, svakako. Na to pitanje nemam šta više da dodam. I dan-danas se oseća da postoje mediji koji rade za određene službe ili deo službi. Sasvim je logično da mediji snose deo odgovornosti posle one kampanje prema Đinđiću, satanizaciji, pripremi za ubistvo.
Kako ste se snašli u akciji Sablja, s obzirom na to da ste kao ministar kulture dobili zaduženje da kontrolišete i gasite medije?
- Bio sam ministar za kulturu i medije i bilo je sasvim prirodno da u tome učestvujem pošto je v. d. predsednica (Nataša Mićić, prim. aut.), između ostalog, proglasila i medijsko ponašanje. Logično je da se ta pravila poštuju. Svako ko ih je kršio trpeo je sankcije. Kada se tako ozbiljan zločin desi u jednoj ozbiljnoj državi, normalno je da se svi angažuju. Naročito ako je reč o prvom demokratskom premijeru i da je zatečeno stanje kriminalno i da dobar deo struktura koji takođe predstavljaju demokratski blok imaju kontakt s bivšim režimom, DB i drugim službama. Da je Sablja odradila svoj posao i išla dalje od samog pronalaženja izvršioca zločina, nego i političkih nalogodavaca, bilo bi drugačije.
Ko je sprečio hapšenje političkih nalogodavca Đinđićevog ubistva?
- Mlada demokratska vlast nije bila dovoljno spremna, uporna i hrabra da bi obavila taj posao. Demokratska vlast je zatekla spoj vlasti i kriminala koji je Milošević napravio. Sad što su pojedine delovi DOS ogledaju ili prave svoj politički prostor time što će druge da neutrališu svojom jačom ili intenzivnijom vezom s bezbednosnom službom ili pojedincima u njima radi informacija i političkog pozicioniranja, to je pitanje za njih. Ono za šta mogu da stavim ruku u vatru je da je Zoran Đinđić hteo sređeno, dekriminalizovano društvo koje liči na srednjoevropske zemlje.
Kako gledate sada na iznošenje navoda o sastajanju Zorana Đinđića s kriminalcima i dovođenje u vezu s njima?
- To je smešno. Praktičan političar koji želi da donese dobro svim građanima Srbije logično je da tretira zatečenu situaciju i podelu moći u njoj. Često kažem, bili smo na vlasti, ali nismo imali vlast.
Pa ko je onda vladao umesto vas?
- Vlast je, zna se, bila kod Vojislava Koštunice koji je prigrlio stari način razmišljanja, sačuvao Radeta Markovića, Nebojšu Pavkovića... Time je napravio podelu u novoj demokratskoj vlasti i suprotstavio se Zoranu Đinđiću.

Očekujete li da će prava istina pozadine ubistva premijera Đinđića izaći na videlo?
- Da, ranije ili kasnije. To je vododelnica naše budućnosti.
Zbog čega se po vama još ne pokreće odgovornost pojedinih vladinih službi i obezbeđenja za ubistvo premijera Đinđića?
- Zato što ova država nije promenila svoj karakter. Službe su jače od institucija demokratskog društva.
Da li ste pre ubistva premijera bili upoznati s navodima o povezanosti Vladimira Popovića, odnosno Dušana Mihajlovića s kriminalnim miljeom u Srbiji?
- Prvo, o sukobu Popovića i Mihajlovića ništa ne znam, niti imam bilo kakvu informaciju na tu temu - ni u vreme dok smo bili na vlasti. Ali, znam da jedno stanje kriminalizacije društava nije presečeno. Kada smo došli, ono je bilo zatečeno. Kakva je razlika ukoliko vlada jedan ili drugi kriminalni klan ili više njih povezanih na nov način, s novim imenom? Stari ili novi tajkun? Institucije novog demokratskog društava moraju biti beskompromisne kada je kršenje zakona u pitanju jer to rađa poverenje u državu. Zato ne verujem nijednoj vlasti.
Kako danas gledate na neprestano objavljivanje tekstova vezanih za Vladimira Popovića, Dušana Mihajlovića, Čedomira Jovanovića, zemunski klan - ko je koga posećivao u zatvoru, ko se s kim družio?
- A zašto baš sada? Kada mala grupa entuzijasta oko Specijalnog suda hoće časno da obavi svoj posao, deo institucija pravosuđa shvata važnost slobode i snage pravosudnih organa. Pokretanje ideje o otkrivanju političkih inspiratora ubistva Zorana Đinđića aktiviralo je uspavane. Možda se služba oseća dovoljno sigurno da može da dozvoli taj proces, a možda je i uznemirena. Videćemo.
Znate li da li je Čedomir Jovanović išao kod Dušana Spasojevića u Šilerovu kao što se sve češće navodi?
- Takve optužbe treba dokazati. S obzirom na to da znam ponašanje i ove linije koja je sad na vlasti, znači manipulacija, ne mogu da sudim. Znam da je Čedomir Jovanović u tom periodu radio nešto što je bilo korisno za promenu u Srbiji, a zatečenu situaciju morate tretirati realno. Ne možete komunicirati sa svecima i anđelima, a oko vas su đavoli. Pošto, znate, đavoli se brzo povezuju i nalaze zajedničke interese. Kako da ostvarimo svoja građanska prava ako nismo spremni da prolijemo krv? Srećan sam što krv nije prolivena.

-------
Izvor: standardmagazin.com

nije tacno.da pravda uvek pobedjuje,ti se ne bi vracao stalno.


evo nesto za tebe i tvoje drugare,a posle toga predlazem jedan lepi lock.