Našu doktorku odlikovao Barak Obama

Neurolog Maja Matarić radi na osmišljavanju robota koji pomažu obolelima od srčanog udara, Alchajmerove bolesti i autizma.


Maja Matarić i predsednik Obama

Iz Bele kuće ovih dana je „procurila” ekskluzivna vest. Nagradu za briljantno otkriće i plemenitu ideju našoj naučnici Maji Matarić uručio je lično predsednik Amerike Barak Obama!

Doktorka Matarić je jedna od jedanaestoro naučnika iz SAD kojima je krajem januara u Beloj kući uručena predsednikova nagrada za istaknuti obrazovni i mentorski rad u nauci, matematici i inženjeringu. Maja Matarić je profesor robotike, neurologije i pedijatrije, osnivač i direktor Centra za robotička istraživanja i viši zamenik dekana Viterbi škole za inžinjerstvo Univerziteta Južne Karoline u Los Anđelesu.

– Nagrada se dodeljuje za naučnoistraživački rad ali i za obuku i mentorsku delatnost sa drugim naučnicima kako bi uspeli u sopstvenom istraživačkom radu. Nagrađeni naučnici su bili pozvani da četiri dana provedu u Vašingtonu, kao gosti direktora Američke nacionalne fondacije za nauku, a svaki nagrađeni je mogao dovesti jednoga gosta po sopstvenom izboru – kaže doktorka Maja Matarić za „Politiku”.

Kako objašnjava, naučnicima je priređena tura s vodičem po Beloj kući, sastanci sa osobljem, nekoliko banketa, ceremonija uručenja nagrada, prijem u kompleksu Bele kuće i, najvažnije, susret sa predsednikom SAD u Ovalnoj kancelariji. U nedelji dodele nagrada laureati su se sreli sa direktorom Američke nacionalne fondacije za nauku (vodeća vladina organizacija koja finansira istraživački rad u SAD), direktorom Nacionalnog odbora za nauku, predsednikovim savetnikom za nauku, kao i šefom ofisa za nauku.

S robotom u Belu kuću

Naučnoistraživački i mentorski rad Maje Matarić usmeren je ka postizanju što većeg ličnog potencijala. Cilj joj je da razvije inteligentne, bezopasne, bezbedne, i po ceni pristupačne robote koji mogu pomagati ljudima kojima je pomoć neophodna za bolje snalaženje u spoljnom svetu.

– Moja istraživačka grupa osmislila je robote koji pomažu bolesnicima posle srčanog udara kako bi bili više i bolje motivisani za rehabilitacione vežbe, potom bolesnicima s Alchajmerovom  bolešću da koriste kognitivne igre, kako bi smanjili kognitivni gubitak, kao i deci sa autizmom da nauče društveno ponašanje i da se mogu igrati s drugom decom. Moj rad je u istraživačkoj fazi, pa se nismo još koncentrisali na patentiranje i komercijalizaciju – dodaje naša lekarka.

Ona čvrsto veruje da ćemo u sledećih desetak godina videti rezultate ovog istraživanja i da će hendikepiranim osobama, koje su često zapostavljene u društvu, život biti uveliko olakšan. Ohrabrujuće vesti za sve obolele, pogotovo zato što ovi roboti neće biti skupi (koštaće kao jedan kompjuter), biće jednostavni za upotrebu, pouzdani, bezbedni, i efektivni, većina obolelih moći će sebi da ih priušti, kako bi imali personalizovanu pomoć za sopstvene lične potrebe i za sve ono što ozbiljno nedostaje u njihovom životu.

– Domen mog interesovanja je pribavljanje personalizovane tehnologije koja uključuje odnos žive osobe i robota tako da osoba ima obuku ali i motivaciju da radi sve što je potrebno za oporavak. Te potrebe nisu specifične samo za jedno oštećenje ili oboljenje, pa sam zato svoj rad proširila od fizičkih na kognitivna oštećenja, sa potreba dece na potrebe starijih osoba.Čini mi se da je to oblast gde je pomoć najneophodnija: mnogima je potrebna lična nega više sati u jednom danu, svakoga dana do kraja života. Pošto niko ne dobija dovoljno nege, tehnologija je tu da premosti jaz između potreba i onoga što se za te ljude može učiniti – smatra Maja Matarić.

Otvorena za saradnju

Na pitanje da li sarađuje sa kolegama iz Srbije i da li bi se angažovala da njene kolege budu gostujući lekari u našoj zemlji, naša sagovornica kaže:

– Trenutno ne sarađujem ni sa kim u Srbiji ali sam otvorena za sve predloge i saradnju...

Govoreći nam ponešto i o svom privatnom životu, doktorka Matarić kaže da je u Ameriku otišla kao tinejdžerka. Imala je podršku majke, profesorke beogradskog fakulteta, i oca inženjera, uzor joj je bio deda, revolucionar i advokat, i drugi deda, farmer i salašar.

– Sada se suprug i ja uzajamno podstičemo u naučnoistraživačkom radu. Najviše vremena odlazi nam na naše troje dece i rad. Pre sam se bavila ronjenjem, slikarstvom, svirala na klaviru, dizajnirala i izrađivala nakit, planinarila i trčalamaraton, a sada sam srećna što mogu reći da kao roditelj troje deceimamispunjenesve aspekte života...

Za veoma važnu aktivnost naša sagovornica smatra upravo aktivno učestvovanje udečjem školskom radu, naročito u periodu kada počinju da formiraju važne odluke za buduću životnu karijeru.

– Devojčice reaguju na pritisak društva i uvrežena zastarela shvatanja ih odbijaju od nauke i inženjerstva. Ja želim da budem uzor koji će ih motivisati da se posvete nauci i inženjeringu, pokazujući im koliko su fascinantni i koliko stvarno mogu promeniti svet – toliko u ovom javljanju iz Amerike od naše uspešne doktorke...

Izvor: Politika

Наша...
 

осми секретар ској-а?
или можда верни че геварин пратилац кроз јужну америку?

вероватно је супер осећај кад си цењени научник и истраживач и рукујеш се са особом на чијим је рукама крв десетина и десетина хиљада људи

Moje čestitke idu gospođi Matarić na njenom radu i trudu i svakom budućem uspehu.
Ko joj je na tome čestitao i odlikovao je, za mene je nebtno, važno je da će ona pomoći ljudima kojima je pomoć potrebna.

И Тесла је наш, ваљда 

Да се не зајебавамо,жена ради деценијама за нашеге највећег крвника.
Идеја о примени робота код особа са хендикепом настала је још пре 40 (четрдесет) година у Институту Пупин када су направљени први роботи.

А да ли је Тесла био Србин?

Није на одмет мало читања:
 ,,За славу и све богатство света не дајем ништа. Тако сам створен, задовољство налазим у раду''
  „У мени има нешто што може бити и обмана, као што често бива код младих и одушевљених људи. Али, ако будем срећан да остварим само неке од својих идеја, биће то доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једног Србина…”.

Док о дотичној ''докторки'' знамо само да је добила орден од обаме и да јој је деда клао Србе.

Cestitke doktorki. Sto rece Brana potpuno je nebitno ko  je odlikovao bitno je to da ona "ratuje" protiv opakih bolesti i trazi lek za unesrecene ljude i njihove porodice.

Батали то, па колико има наших гастарбајтера који раде за наше анјвеће крвнике - швабе, па онда сви они људи који летују код наших највећих крвника - турака... Жена је отишла тамо као и многи наши људи, постигла је нешто и сад јој тамо неки председник одаје признање, њени циљеви су племенити и треба је подржати у њеном раду.

Kakva razmišljanja budi Bog s nama.
Pa ne radi ona za krvnika već za čitavo čovečanstvo i sopstveno ostvarenje.
Što je ona kriva jer u Srbiji nije mogla da radi i napreduje?
Nije nego.