Nastavak kontinuiteta diskontinuiteta

Prenosim temu jer po mom mišljenju tera na promišljanje

Izvesni agent Institucionalne Grupe za Odbranu Republike saopšti Mi da sam član SRS. Ima pravo da bolje poznaje moj privatni lični angažman od mene samog. Ali pošto me članovi SRS na nekim drugim forumima proglasiše članom DSS-a ili SPO-a pa tek sada ne znam kome da verujem.
Zbog svega odlučih i da razmislim da se učlanim u SRS. Rekoše mi da u SRS ne primaju svakakav ološ, te da bih dokazao bar malčice da nisam skroz čovek ološa šaljem ovaj svoj komentar a članovi SRS nek mi jave da li mogu biti član njihove stranke. Molim ih da samo prvo jave meni a ne gore pomenutoj Grupi.
Kontinuitet (stalan, neprekidan) diskontinuiteta (prekid, neprodužnost) razvoja društva srpskog naroda traje preko 20 godina i na žalost nastavlja se i dalje.
Osnovni razlog toga: Revolucionari socijalistče republike nisu bili sposobni da priznaju da se društvo nalazi u diskontinuitetu. Kozmetičke popravke pokušavaju ustavnim amandmanima i ustavom iz 1974. što je stvorilo uslove da ovaj diskontinuitet dobije u svom kontinuitetu. Revolucionari su onda lutali sa nekim reformama u školstvu (usmereno obrazovanje) pa sa delegatskim sistemom da bi na kraju posle 25 godina prihvatili izjednačavanje svih oblika svojina. Nailaze dobro znani događaji, stasava nova generacija koja je bila idealna podloga za instaliranje ideologije globalizma. Poraženi revolucionari se povlače na njihova mesta dolaze novi stranački revolucionari. A nisu bili potrebni revolucionari umesto revolucionara, već pametni i svesno opredeljeni za realizaciju nacionalnih interesa srpskog naroda umesto pomenutih bivših revolucionara. Tako sada imamo situaciju da se revolucionari međusobno prepucavaju, biflaju naučene parole, do poslednjeg atoma snage brane reč i delo svog idola-večitog predsednika stranke ili partije, pa makar to bila i vrsta sekte.
Demokratija: Mnogo se priča o demokratiji. Reč kao izmišljenja da se upotrebljava za sve prilike i argumente. Za napad ali i odbranu svog dela. A kada je društvo u kontinualnom diskontinuitetu prva i osnovna stvar je uspostaviti ustavnost iz koje tek mogu proisteći obavezujeće strategije za izlazak društva iz te krize. A kako društvo izlazi iz sveukupne krize smanjuju se i nedemokratske pojave i sadržaje. Tako gakanje kako smo sada demokratsko društvo je samo skrivanje neuspešnosti izlaska iz krize i skrivanje još dubljeg propadanja.
Demokratija ne može da izvire i nalazi svoj sadržaj u društvu gde se osnovni, temeljni dokumenti donose na nedemokratski način, odnosno na temelju partokratije jedne ili grupe stranaka. Ovo se odnosi na nepostojanje Ustava i rad u nekakvoj tajnosti na njegovom donošenju, a posebno što boli je da se sada pominje da se taj dokument mora izraditi jer to traži neko iz inostranstva.
Nedostatak legitimiteta i ličnog integriteta ljudi na vlasti: Da li društvo iz ovako duboke i sveobuhvatne krize mogu izvesti nestručni ljudi, ljudi bez razumevanja značaja atributa kao što su: potrebna nezavisnost i samostalnost u odlučivanju, osnovni nacionalni interesi, opšti pristanak većine da učestvuju u bolnom oporavku, značaj socijalne politike u tin teškim vremenima, redosled koraka koji se preduzimaju, energičnost pravne države bez izuzetaka po sve aktere društva, potpuno jedinstven stav svih državnih organa i institucija prema susedima i šire prema ostalim državama i zajednicama, i posebno javnosti svih preduzetih mera i trošenja sredstava. Pokušajmo da kroz ove pobrojane elemente skeniramo naše ljude koji odlučuju o putu i sudbini svih nas, jer kraće mogao sam reći da sagledamo podobnost profesionalnu i stručnu ali bi me proglasili ’’komunjarom’’ što me posebno žesti jer sam čovek socijalizma, društva najširih participacija kako se popularnije definiše takva orijentacija. Pa kratko konstantujmo:
Predsednik Srbije gospodin Tadić. Skoro da ne poseduje ni jedan od gore pomenutih a potrebnih atributa. Prihvatio je da bude MO a da o tom segmentu zna koliko i vojnik koji je samo odslužio vojsku pre nekih 20 godina. Tu nestručnost dokazuje dovođenjem za glavnog savetnika čoveka koji ni vojsku nije služio. Deli narod na dva dela, proglašava više od 50% građana nedemokratama a i oni su potrebni za taj životni konsenzus. Ovo samo dokazuje da On i ne računa na konsenzus već želi da vodi društvo uz pomoć par savetnika i spiska preporuka nekoga iz inostranstva. Voli da je uvek obučen i opeglan kao da je maneken a sada je potrebno da obuče radno odelo, zasuče rukave i svakog dana se znoji a da i njemu po nekada nedostane sapun da se opere. Nije vreme ni za vile na Dedinju. Nije vreme ni za trošenje novca na nekakve nezakonski uspostavljene kancelarije. Nije mu vreme ni za davanje neusklađenih izjava, rešenja itd. Nije vreme ni da duže traje, uz komplikovaniju proceduru, organizovanje sastanka sa predsednikom vlade nego šetkanje svakodnevno po inostranstvu. Večiti predsednik stranke-verovatno.
Predsednik Vlade gospodin Koštunica: Gubi značajan deo svog inegriteta kada je prihvatio da bude pobednik izbora za koje nije dokazano da ih je dobio. Nema nigde zvaničnog izveštaja svih potrebnih organa u službenom glasniku o rezultatima tih izbora. Sigurno da bi u drugom krugu dobio još značajniju podršku i da je bilo tog drugog kruga danas bi posedovao 300% više inegriteta. Koliko je to ubistveno po njega pokazaće odlučujući trenutak koji se neumitno približava. Tako će članstvo DSS i simpatizeri ove stranke doživeti nokaut kao što ga je doživeo Slobodan i SPS. Premijer ne poseduje ni potrebnu dozu hrabrosti i ako hoćemo i hazaderstva, idem da reskiram pa ili ću brzo da se povučem ili ću još brže da povučem celu državu ka svetlu na kraju tunela. Znači nedostatak te hrabrosti i nesamostalnosti (ovo možda više ali zato opasnije i nepoželjnije) da ispoštuje volju većine glasača i formira vladu sa SRS-om doveli su ga u situaciju apsurda. Sama Srbija ima konfederalnu vladu, odluke se donose glasanjem kao da se radi o OUN, i stalnim trgovinama i pogodbama donosi se odluka o redosledu usvajanja zakona, o sadržaju tih zakona, o aspektima sadržaja aktivnosti za rešavanje bilo kog značajnijeg problema, a hvala Bogu ima ih na pretek. Kao da smo na pijaci. Večiti predsednik stranke.
Vuk Drašković: Analizirajte njegove izjave, delovanje i shvatićete da je čovek pun unutrašnjih ličnih konflikata i čovek bez ijednog gore pomenutog a potrebnog atributa. On  neprekidno podržava i osporava vladu, stalno izražava neku sumnju u zvanične državne organe, hoće na silu da mu supruga ne bude ono što treba nego ni manje ni više da bude šef  BIA, pa ako to ne može onda bar instituta. Ucenjuje kao malo dete, pa možda promislimo o mogućnosti da to i jeste a ovoj državi sada trebaju odrasli i zreli ljudi. Večiti predsednik stranke.
Ministar unutrašnjih poslova :Kao mlad ali zreo čovek napravio je gaf. Imajući u vidu na čelu kog ministarstva je došao taj gaf je nedozvoljiv. Zato bi svoju iskrenu opredeljenost da ovo društvo krene iz ove stravične krize najbolje dokazao da nije uzeo ovo ministarsko mesto. Postavlja se i pitanje slučajnosti da izuzetno visoki  službenik MUP-a dobija šut kartu čim je novi ministar seo u fotelju. Ne bi bilo ništa čudno da taj policajac nije bio komandir stanice milicije i kao takav potpisao prijavu za učinjeni gaf od strane ministra.
Ministar finansija: Verovatno ličnost sa najviše drskosti, nipodštavanja običnog građanina, globalista najvišeg nivoa, a na prvu funkciju došao sa kalašnjikovima i okupacijom NBS. Sam taj čin ne dozvoljava da odlučuje o jednom jedinom dinaru a kamoli o svim finasijama ove države. Pored svega ostalog on je i portparol vlade kada su u pitanju hapšenja, buduća hapšenja, tvorac mnogih afera, tako da je to poražavajuće za ovu državu.
Potpredsednik vlade: Najogoljeniji pripadnik revolucionar neoliberalizma odnosno globalizma. Sve je rečeno, ne treba pominjati šećer, štofaru, vode, stipendije itd.
Ministar pravde: Lično ga smatram jedinim koji pored premijera poseduje najviše potrebnih atributa, odnosno usuđujem se da kažem i više od samog premijera. Kamo sreće da nam je sva vlada sačinjena od ljudi ovolike skromnosti, narodnosti, jednostavnosti i jasnosti. Mnoge kolege iz vlade ga kritikuju a onda odmah pokušavaju da svaki uspešan potez pravosuđa oduzmu ovom napadanom ministru. Tako čovek kriv za sve slabosti i ne zaslužan za bilo koji uspeh.
Ovako bi moglo da se ide dalje a komentar bi bio sve pogubniji po narod.
Znači ljudi opterećeni nedostatkom potrebnih atributa ne mogu izvesti zemlju iz krize već je vode u dublji kalj. Nije važno da li su svesni toga kada je u pitanju njihova malenkost ali je tragično po interes građana.
O kadru SRS izveštaj kada budu vladali pa na osnovu rezultata rada. Obećavam biće pošten komentar. Sada već 6 godina ne odlučuju o ničemu već samo vode borbu u stilu Don Kihota.
Redosled poteza: Glavno izvorište produbljivanja krize. Nema Ustava. Nema konsenzusa naroda. Nema nacionalne strategije. Nema potrebne postupnosti u uvođenju reformi i potpuni izostanak  javnih radova. Ne mislim na velike radove, ne daj bože izgradnju autoputeva, već na akcije korisnih sadržaja. Samo jedan primer. Zašto nema akcije pošumljavanja, zašto je Goran ’’komunistička’’ aktivnost. Pa korisnije bi bilo da je iz budzeta izdvojeno desetine miliona za angažovanje mladih na pošumljavanju nego što taj novac potrošiše raznorazne birokratske agencije i kancelarije. Ovakve akcije stvaraju stepen potrebnog entuzijazma, zajedništva i odgovornosti svakog pojedinca prema izgradnji zemlje.
Vladajuća struktura, ovde pobrojano, priznaje jako otvoreno i jasno ali sa neshvatljivom dozom bezobraznosti i arogantnosti. Umesto nedostajuće strategije proklamuju nekakvu vladinu strategiju za ulazak u EU. Sada iz te strategije svakodnevno nam saopštavaju nekakve niže strategije. Građani moraju da daju samo jedan mali doprinos, ne smeju ništa da kritikuju, moraju sve da prihvate kao najispravnije i moraju da budu strpljivi pa makar i umirali od izlečivih bolesti i gladi.
Naravoučenije ove basne: Građani ove države u što većem broju moraju da se što pre oslobode dve pogubne stvari: jedna je da prestanu da bojkotuju izbore i druga da prestanu da budu revolucionari bilo koje stranke ili partije. Da nekako prihvate demokratski princip, većina je u pravu i osnovno pravilo da ni jedan pojedinac koji odlučuje o našoj sudbini ni jednog trenutka ne sme biti izvan kontrole a posebno da se uspostave aparati lake smene i odgovornosti.
Da se manemo da budemo guske i nasedamo naručenim tekstovima po ovim našim mučnim i jajarskim medijima, i jasnim stavom odmah sasečemo sve partijske revolucionare. Povučemo ih malo za uši, kažemo im no, no i povedemo da rade društveno korisne stvari a ne da brane nečija lična nepoštenja ili nesposobnosti, narcizam, malograđanštinu itd.
Ova država je pred strašno odlučujućom preprekom. Po svoj prilici kako sada stvari stoje zakačićemo prepreku a kada konj padne sa njim se povređuje i pada sam jahač. Gledaoci (narod) gube dah i nastaje opšta konfuzija na kladionici. U tom slučaju svi gubimo izuzev vlasnika kladionice a on je negde van ove zemlje, ne glasa kod nas, nema naše državljanstvo, ne govori srpski, jer on je globalista-svetski čovek koji je namenio nama balkanskim narodima da umesto sadašnje pripadnosti dobijemo novu zajedničku-nekakvu regionalnu.

Selim u politiku...