Naslućivanje nesreće

Desilo vam se nešto loše, a onda vas je još više uplašilo saznanje da ste slutili da će se nešto loše desiti - i, eto, desilo se! Možda ste sanjali da će se nešto desiti, na primer, da će vaše dete pasti s bicikla - i zaista, to se i desilo. Počinjete da se pitate ima li nečeg u pričama o vidovitosti, naslućivanju, predviđanju... Teško je odbiti da verujete u takve stvari kada ih same iskusite, zar ne?

Zapravo, nije nimalo neobično da se nečije loše slutnje ispune, kao što nije neobično ni da se poneki san ispuni. Za to postoje savršeno racionalna objašnjenja, za koja nije neophodno nikakvo posezanje za "nepoznatim" i "nesaznatljivim".

Sanjali ste neku nezgodu i ona se obistinila? Svako ljudsko biće sanja nekoliko puta u toku noći - nešto od toga može i da se ispuni, a, po pravilu, "proročanskog sna" se setite tek kad se ispuni; pre toga ga otpišete kao samo još jedan san ako ga već i ne zaboravite čim se probudite. Međutim, sanjale ste da je vaš sin pao s bicikla i baš to se desilo! Šta s tim? Kao majka, normalno je da ste zabrinute za bezbednost svog deteta i da se ta zabrinutost odrazi i na vaše snove, a svako dete bar ponekad padne s bicikla.

Što se "crnih slutnji" tiče, pa, nezgode se dešavaju. Koliko god se vi pažljivo ili nepažljivo ponašali, nezgode se dešavaju. Ako stalno slutite da će se nešto loše desiti, ponekad ćete neizbežno biti u pravu i imaćete "znala sam!" osećaj kada se vaše slutnje obistine. Ne radi se ni o kakvoj sposobnosti predviđanja, nego samo o tome da živite u strahu. Na sličan način, ako biste stalno predviđale da će neko iz špila izvući damu herc, to bi se sigurno nekom prilikom i obistinilo.

Ukratko: to što se može učiniti da ste predvideli nesreću nema nikakve veze s predviđanjem, već sa statistikom. Iznenadi vas kada se nešto potrefi, osetite se čudno, možda i uznemireno, ali nema tu stvarno ničeg ni čudnog ni neobičnog - samo sivilo statistike. Čuda, izgleda, ipak treba potražiti na nekom drugom mestu.

Gavranisanje - to je kod nasih zena deo karaktera i vaspitanja, cak i kod onih koje su obrazovane i emancipovane.
Moguce je da je mazohizam nama u genima, opstajali su i davali porod samo oni koji su trpeli tiraniju.
Prosto smo zahvalni svome tiraninu, i ne osecamo se dobro kad tiranije nema.
Hu, hu, hu tirjanine zasto nas zapostavljas kad smo zeljni tiranije.

Pevac je nikakav, ali barem kljuje, pa je koka zadovoljna.