pa nije svako sposoban.pa da bi neki levat dobio peticu mora da nauci te gluposti iako se fizicko i likovno ne bi trebali ocjenjivati.

sjecam se u 5om osnovne vjezbali mi gimnastiku.dosao nastavnik i popizdio sto slabo ko moze da uradi dobar i pravilan stoj na rukama.
"ajde zar je tesko uradit ovo (pa se on baci na ruke i hoda rukama po sali), nece vam nista bit"

skace Mirza i lomi ruku 

or=Mile Rent-a bubreg link=topic=640661.msg11950850#msg11950850 date=1442095657]
Pa ne uče teoriju nego uče prave termine,isto kao u fudbalu,košarci...Ne uče istoriju atletike,a i da uče,ne bi im ništa hvalilo.

Ako već postoje termini zašto smišljati nove i baš me interesuje kakav bi termin smislio ako hoćeš da se zanjišeš,ili kad hoćeš da skočiš sa sprave,to je saskok,sasvim logično.

Nije to ništa nelogično ni nenormalno,nego kad nabrajaš tako zvuči kao neke ko zna čije reči.

Ne znam ni ja šta sve to znači,ali sigurno nisu budalaštine koje je smišljao neki pisac knjige.



system_v_r5

Jel znaš šta je kozlić,ili karike,razboj,greda.


Kozlić, razboj , greda, razboj, naravno, gimnastičke sprave. Ipak treba imenovati spravu koju koristiš. Bezveze je nekog terati da uči teoretski opis kako se izvodi neka vežba, sa sve stručnom terminologijom, na tim spravama. Pogotovo ne u trećem razredu

Nemoj mi reći da si bubao saskoke i slično.

Mi smo jedino znali naziv neke vežbe, kolut napred i nazad, stav na šake, zvezda, nazive sprava i to je od prilike sve što je potrebno da znaš. Kako se šta radi učiš posmatrajući i vežbajući.
Smisao fizičkog je da se deca razgibaju, razvijaju motoriku, nauče pravilno da rade neke vežbe, osnove nekih sportova i naravno da se malo zabave i rasterete, ne da bubaju termine.

Na razboju sam umalo polomio obe ruke. Profesor je precenio moje mogucnosti

Nisam znao kako se kaze pravilno al mogao sam da se okrenem na razboju dok sam u punom njihu. Fizicko je fizicko teoriju nek uci onaj na DIF-u.

Knjiga iz fizičkog - još jedno uzimanje para iz džepova roditelja. Da li ste vi ikada imali knjigu iz fizičkog u osnovnoj?

Makros_Crni

Nisam ja ništa bubao,termine ne treba da bubaš,ako u fudbalu lopta ode van terena,znaš termin kako se to zove,a zašto onda ne bi znao šta si uradio na kozilću,ako se neko od dece zainteresuje za atletiku,to će ga sigurno interesovati.

Kad u karateu,ili bilo kojem drugom borilačkom sportu uradiš potez,svaki taj potez ima svoje ime,i to isto ne treba da se buba,nego se uči uz vežbu.A i većina koja nikada nije ništa trenirala zna bar dva tri naziva tih udaraca.


Osnovne stvari,da je sreće da se više dece zainteresuje za atletiku i druge spotrove,a ne da se lože na mrtvi fudbal.

Meni se čini da je ovaj udžbenik napisan i uveden (mislim u osnovne škole) čisto formalnosti radi, odnosno da bi se ozvaničile aktivnosti koje treba da se rade na tom predmetu.

Jer u mnogim školama danas nastavnici puštaju decu na časovima fizičkog da rade šta hoće. A tome u prilog ide i to što nema jasno definisan program, ili se ne sprovodi. I da ne bi bilo takvih situacija, kao i onoga ''a što moj sin ima 4ku iz fizičkog? Na osnovu čega vi ocenjujete? A vidim da nemate ni program rada, deca samo igraju fudbal...'' i sličnih rasprava, uvedeno je ovo da se barem malo formuliše kako treba da izgleda čas fizičkog. Mislim tako meni deluje.

Mislim da iz fizičkog i danas mora da postoji program časova,jebeš časove ako ih puste da se igraju loptom i ajde zdravo,a devojčice ni ne rade ništa.

Nekada na fizičkom se prvo trčalo,radile vežbe,a onda po programu.Vežbe na spravama,razni sportovi sa loptom,nekada su i časovi plivanja bili deo fizičkog,pa se kolektivno išlo na bazen.Postojali su testovi brzine,postojale su i kros trke u prirodi...

Mislim da su bila i takmičenja na opštinskom i gradskom nivou u atletici.To se onda dešavalo na nekom stadionu.

Oprema za fizičko se podrazumevala.Takodje se i merila visina,težina,koliko je ko skočio u dalj,koliko je daleko bacana medicinka...,mislim da je nastavnik čak imao i podatke tipa,ko ima krivu kičmu,ravne tabane,alergije itd.,za ovo nisam skroz siguran.

Prelistavoa sam neku knjigu o vežbanju i fizičkom vaspitanju sa početka osamdesetih,to nije bila knjiga iz koje se uči,nego više upustvo kako se pravilno izvode vežbe,koje vežbe su za koju grupu mišića...

Ovo govorim o periodu iz SFRJ.

Kad sam bo klinac kod mene u odeljenju je bio lik koji je trčao 3.4 ili 3.5 sekunde na trideset metara,naravno to niko nije prepoznao kao potencijal,boleo ih kurac,a bio kao metak,bez ikakvog treninga,klinac osnovac.Živo me interesuje šta bi bilo da je imao desetogodišnji profesionalni trening,koliko bi istrčao 100 metara.Nažalost tada ej atletika već bila umrla,da je bilo osamdesetih,ili sedamdesetih verovatno bi ga neko prepoznao kao talenat.

Meni to opet liči na način da autori i štamparije zarade na gluposti. Sva nastava treba da bude interaktivna, fizičko se uči na času, a ne kući iz knjige (to je čak opasno), likovno bi trebal oda ima u planu obilazak muzeja, kao i istorija, a muzičko odlaske na koncerte i u pozorište. A ne da profani klince smaraju podacima o Mendelsonu, Bahu i Mikelanđelu, a da im ni nepuste tu muziku ili pokažu sliku. Isto tako i na fizičkom, profesor da pokaže. Mada realno te predmete za talente nije realno ocenjivati na osnovu mogućnosti dece, neka mogu da urade stav na šakama, a neka polome ruku što reče godfaker. Profesori fizičkog bi možda trebali više da budu uključeni u iskorenjivanje gojazne dece, neplivača, krive kičme i poremećaja u stavu i hodu kojih sve više ima u doba kada deca igraju fudbal na soniju umesto napolju.