Neki govore da je nasilja uvek bilo, samo se o njemu nije toliko govorilo. Sada smo postali humaniji i netolerantniji na nasilnička ponašanja pa o tome više pričamo. Drugi govore da nikada nije bilo toliko nasilja kao danas.

Činjenica je da otkad postoji čovek postoji i nasilje. U vremenima kad je čovekova svest bila usmerena na borbu za opstanak, agresivno ponašanje je bilo korisno u odbrani i napadu jer su preživljavali oni borbeniji i jači. Ponekad je nasilje bilo posledica straha od različitosti, nerazumevanja tuđeg pogleda na svet ili kulture. Na globalnom planu, tokom cele istorije čovečanstva nije bilo vremena kad se nije vodio neki rat i kad nasiljem nije nastojala da se stekne neka korist. Zaista, uvek je bilo nasilja proizašlog iz pogrešnih uverenja, osećaja ugroženosti, pohlepe za tuđim.

No, ono što naše vreme čini drugačijim i što zastrašuje jeste eskalacija nasilja u kome svako može postati žrtva bezumnog, besmislenog nasilja koje je samo sebi postalo svrha.

Još pre samo nekoliko desetina godina mogli smo mirno da šetamo gradovima bez straha da će nas neko osakatiti ili ubiti samo zato što mu je dosadno. I tada je postojala dosada, ali nikome nije padalo na pamet da je lek za dosadu šutiranje slučajnog prolaznika. Nije bilo potrebe da se škole uočljivim tablama označavaju kao mesta nulte tolerancije na nasilje. Podrazumevalo se da takve tolerancije nema, a oni koji bi prekršili to nepisano pravilo bili bi obeleženi kao loši i problematični, odbačeni od nenasilne većine. Odlazilo se na fudbalske stadione i strastveno navijalo za svoj klub, ali nije bilo potrebe da se donosi zakon o navijačima kako bi se od nasilne rulje zaštitili stvarni ljubitelji fudbala ili inventar stadiona. Nekada je čak i u tučama uličnih bandi bilo nekog kodeksa ponašanja i osećaja časti, pa je npr. bilo kukavički da se tuče slabiji od sebe ili neko ko leži na podu. Cenila se hrabrost, ali ne okrutnost.

Pre samo nekoliko decenija bilo je nezamislivo da neki adolescent dođe u školu i puca po učenicima i profesorima s namerom da ubije.

Danas svega toga ima. Psiholozi, psihijatri, sociolozi iznose svoja stručna mišljenja i pokušavaju da objasne razloge, no čini se da su i oni zatečeni eskalacijom besmislene okrutnosti. Činjenica da je neki mladi čovek razvio ličnost koja je potpuno neosetljiva na tuđu patnju i koja užitak ili olakšanje pronalazi u premlaćivanju i ubijanju drugih ljudi, ništa ne objašnjava. Pitanje nije kakav je taj mladi nasilnik, nego zašto je takav postao? Zašto je sve više mladih ljudi kojima vladaju destruktivne emocije, koji se zanose nasilnim ideologijama, koji svoje samopoštovanje i osećaj vrednosti pronalaze u sirovoj fizičkoj sili?

 

PONAŠANJE MLADIH ODRAZ JE KULTURE U KOJOJ ŽIVE

Početkom prošlog veka Margaret Mid (Mead), poznati etnolog i psiholog, proučavajući ponašanje mladih u tri polinezijska plemena, utvrdila je da se adolescentska kriza ne javlja u kulturama u kojima, u formi inicijacijskog obreda, postoji jasan prelaz iz detinjstva u odraslo doba. Svakom mladom čoveku bilo je jasno šta se od njega očekuje, koje osobine mora da izrazi i kako treba da se ponaša da bi bio prihvaćen u svet odraslih. Sve dok to nije mogao, zajednica ga je smatrala detetom i tako se prema njemu ponašala. U uređenom društvu, koliko god ono bilo prema našim merilima primitivno, ukoliko postoji jasan sistem vrednosti i svako ima svoje mesto i ulogu, mladi čovek bez većih kriza ulazi u svet odraslih.

Ponašanje mladih odraz je kulture u kojoj se razvijaju. Adolescentska kriza, čije su karakteristike buntovništvo, otpor prema autoritetu i vladajućim vrednostima, karakteristika je savremene civilizacije. Mladi više nisu sigurni u vrednosti odraslih jer ih i odrasli samo deklarativno zastupaju. Tumačiti nekome da treba da pomaže drugima, da bude pošten ili da trudom i naporom postiže uspeh, dok svakodnevno posmatra svet u kome se ništa od toga stvarno ne ceni, nije samo licemerno, nego i uzaludno. Ako se mladima ne nude nedvosmisleni kriterijumi vrednosti, ako im se ne postavljaju jasni ciljevi koje moraju da postignu kako bi ih društvo poštovalo, ako im odrasli nisu uzori u ostvarenju tih ciljeva i življenju tih vrednosti, onda se javlja kriza, lutanje, praznina.

Ali, nasilje našeg vremena nije više posledica samo adolescentske krize kroz koju se preispituju vrednosti sveta odraslih. Ono je posledica potpunog izostanka istinski vrednih ciljeva. Naša kultura je postala kultura primitivizma i gubitka ljudskog dostojanstva u kojoj je za novac sve moguće prodati i kupiti, kultura u kojoj se podilazi strastima i nagonima, i ne nalaze argumenti zašto to nije dobro. Sadržaji koji odgajaju i oplemenjuju ljude postali su toliko retki, da je prosečan čovek izgubio sposobnost njihovog primanja, pa su mu nezanimljivi i nerazumljivi. I tada, pod izgovorom “ljudi to traže”, iz novina, časopisa, televizije zapljuskuju nas sadržaji koji podilaze najnižim ljudskim nagonima. Zar očekujemo od mladog čoveka da se snađe u takvoj kulturi, ugasi televiziju, skrene pogled s časopisa, otrgne se od banalnosti, vulgarnosti, surovosti i u sebi pronađe putokaze prema plemenitosti, saosećanju, ljudskoj vrlini?

Izvor

Čvrsto verujem da je gladnom čoveku najmanje stalo do kulturnog uzdizanja...

E sjajna tema 

Poteze se ono staro pitanje sa "Politike" da li je u nasoj zemlji bezbedno? Cinjenica je da je u Srbiji na ulicama u 3 ujutru bezbednije nego u bilo kom evropskom gradu posle 10 uvece  Toliko o jadnoj Srbijici na buretu baruta 


Ja taj strah u svojoj zemlji nemam, iako ga imam u svakoj drugoj zemlji u kojoj sam zivela ili je posetila. Bez obzira na to sta huligani rade na protestima, bez obzira na to kakva slika o nama ide u svet. Ja se u svojoj zemlji osecam bezbedno. Medju tim istim huliganima koji sutiraju, lome i kradu.


Odraz zapadne kulture u ogledalu nekulture na kojoj pociva cela zapadna kultura. Kvazidemokratija je dovela do toga da se rase mrze vise nego ikada, cak vise nego u robovlasnicko vreme, jer tada rob nije imao nikakva prava, a sada crni/zuti/crveni covek predstavlja realnu pretnju, jer ga stiti zakon, a to je sjajan povod za eskalaciju mrznje. Uzivam sto nisam deo zapadne demokratije, iako njeni pipci sasvim solidno dovde dosezu .. na zalost sve vise.

Poenta je da su svima data uglavnom (ne)odgovarajuca prava - ljudima, zivotinjama, devijantnima, grupama, pokretima, manjinama. Sa toliko sirokom lepezom prava, u situaciji gde drzava samo fiktivno stoji iza prava pojedinca, pojedincu je potrebna beskrajna kolicina tolerancije, da bi mogao da funkcionise u okviru tih prava, i svojih i tudjih. Obzirom da je pojedinac ljudsko bice a ne masina koja je programirana da ispravno razmislja i postupa, odatle imamo i eskalaciju reakcija koje se ne uklapaju u konvencionalna moralna i pravna nacela. Prosto kao pasulj... sto te vise drzava tlaci, to se vise to projektuje na pojedince. Pa redom prvo stradaju oni manje prilagodjeni pojedinci, preko onih koji nisu sigurni u svoje stavove, do onih koji su uspeli da izbalansiraju svoju toleranciju do "nivoa poslusne mase".

Krizne situacije, materijalna ugroženost, ekonomska zavisnost, opšte nezadovoljstvo i nesigurnost, promene moralnih i društvenih vrednosti, nedosledno ponašanje države koja se jednom rukom bori protiv nasilja a drugom ga sama podstiče, iskonski instikti...
Sve to utiče na pojavu i porast nasilja.
Neki razlozi leže u društvu, drugi u nama. Međutim među njima postoji jaka veza i međusobna uslovljenost.

vreme u kojem zivimo , trka za vnovcem , zelja da dostignemo neke ciljeve u srbiji , prosto , da prehranimo porodicu rezultiralo je time da sve manje i manje vremena provodimo vaspitajuci nasu decu , provodeci sa njima vreme . stoga ta ista deca postaju sve vise i vise agresivna jer ih je ulica vaspitala . cinjenica je da imamo sve manje i manje zajednickih tacaka sa nasom decom . da smo nervozni , umorni , nemamo volju da sa njima razgovaramo . mi smo , kao roditelji sami to iskusili od nasih roditelja tako se , sa jos manje paznje , odnosimo prema nasoj deci .
nasi komentari i nase price deca usvajaju i misle da je to model po kojem se treba ponasati . dakle , za sve sto se dogadja nasoj deci krivi smo mi roditelji a mi smo onemoguceni ili prosto nemamo ni snage ni volje .
da bi jedan prosecan covek odgojio normalnog coveka potrebno je mnogo truda i rada . velika vecina smatra da su oni ispali sasvim ok pa tako odgajaju svoju decu .,
deca rastu uz racunare , uz slike nasilja i ne mogu da ispadnu drugacija . nemojte kriviti decu . krivite roditelje . mi smo ti koji smo odgovjili "huligana" . mi smo ti koji smo se priklonili nekim standardima koji su osmisljeni samo zato da bi se ovakva deca radjala i odgajala . potpuno poremecen sistem vrednovanja i postovanja .
lakse je reci da se sa detetom ne moze komunicirati , prepustiti ga pedagogu ili psihologu a ne potruditi se ni malo .
sve sto danas gledamo na ulicama je odraz jednog kucnog vaspitanja . ili jos bolje kucnog nevaspitanja .
nista novo , nista cudno bas ono sto su hteli da postignu svojim zakonima i propagandama . jedna masa puna mrznje , zavisti i agresije . masa koju je , kao takvu , lako kontrolisati kroz medije i kroz postojece zakone .
destruktivni i za sebe i za okolinu .

Svako ko je pogledao Majkl Murov "Bowling for Columbine" ce znati o cemu pricam

Okruzeni smo nasiljem u medijima. Svaki put kada se nesto lose desi o tome se pisu kilometarski naslovi i ne skida se ta vest sa medija po nedelju dana. Kada se takve stvari predstave kao da je to nesto sto se stalno desava naravno i da ce ljudi to prihvatati kao cinjenicu. Zbog toga se i desava da je npr zakljucavanje kapije na kuci danas normalna pojava dok je npr pre 20-tak godina to bila misaona imenica i skoro nikome to nije padalo na pamet. To je za strah ljudi, e sad:

Kada se ljudi sazive sa tim nasiljem desavace se i da postanu sukceptabilni na isto tj da ga prihvataju pa ce tako slobodnije izrazavati svoju agresiju tj izrazavace ga nasiljem. U takvoj situaciji i ne cudi me da se desava ono sto se desava kod nas tj pretnje, prebijanja, silovanja, samoubistva, ubistva... Kada pogledamo samo Skupstinu znacemo u cemu je problem. Ako se predstavnici gradjana ove zemlje ponasaju kao neandertalci i pljuju se, gadjaju vodom i cipelama, pickaraju se itd i to sve ide u udarnom terminu na TV-u sta ocekivati od ostalih gradjana

Tako da... Ja krivim medije

Da, ali taj medij je zakonom obligovan da prenosi tu istu sednicu.

Ja krivim državu, pre svega pravosuđe. Sa sposobnim pravosudnim aparatom, koji bi brzo i efikasno rešavao sve delikte ovakvog tipa i kažnjavao ih drakonskim kaznama, nasilje bi rapidno opalo.

Uzrok možda jeste nezadovoljstvo, potlačenost, nizak standard, propaganda, mafijaši sa beogradskog asfalta kurac palac... ali pravosuđe to mora da saseče odmah.

Nisam mislio na to vec na ceo sou kao primer ponasanja ljudi

Mediji su krivi upravo za ono sto sam i rekao, a to je celo "okruzivanje nasiljem"

Pravosudje moze da bude jedno od resenja ali verujem da bi nasilje opet bilo na slicnom nivou upravo iz onoga sto sam rekao

brate, da je sreće, pa da recimo pohapse jedno hiljadu onih govana od navijača i da se po kratkom postupku bez prava na žalbu osude na po 5 godina i onda svakog sledećeg koji pokuša isto, mi bi sa huliganima u roku od godinu dve, završili posao... možda oni jesu ludi, ali nisu svi glupi da reskiraju svoje dupe 5 godina u ćuzi zarad kurčenja, naročito jer su to većinom klinci. Svi su oni pičkice individualno, jaki su samo kad su u masi.

nema sanse da ih pohapse , oni su vazan deo drzavnog aparata