Zima je... Od same pomisli da treba da izadjem i svoje telo stavim na mucenje zvano -8 stepeni celzijusove skale i da svoju kosu prepustim milovanju hladnog vetra... nekako mi je ipak priajtnije da posmatram svet iz tople sobe...i da sanjam....
...priznacete, bilo je to nadasve cudno prolece. U modi su bili raskidi, na precac, bez razloga i smisla. Pocele su da se nose tanje majce, poneko je vec smelo otkrivao pupak. U modi su bili i tek napravljene baste... oni malo zapadniji od nas kazu fensi... da bilo je fensi sedeti u "Cafe"-u konobar vas nije morao ni pitati nista, vec je donosio produzeni sa mlekom i kiselu u flasici. Nije zbog kafe, prica, tracaraja, bilo je u modi biti vidjen i videti...onaj raskid me je sludeo, kafe su me opcinile i nisam ni primetila da je leto vec doslo...tog leta u modi su opet bile kratke majcice, nosili su se karneri, sto sarenije to bolje, papuce su bile nezaobilazne... hodali smo ponosito, hrabro, puni sebe, smelo smo otkrivali preplanula ramena, suknjice su nam bile kratke, uske providne, noge bose sa savrsenim papucama... u modu su dosle tog leta i baste diskoteke... kafu smo samo zamenili sa duplim...naravno, ulaz nam je bio svuda dostupan, znali su nas svi konobari, mesta su nam ustupali... nekako neprimetno u modu su tad dosle i veze za jednu noc... ja sam ih prozvala kres-seme... uporno sam se tog leta branila od mojih 'pacenika'... ne, da ne pomislite da ih vredjam... ali stvarno su bili takvi... ipak sam ja igrac na duze staze, a ozenjeni, vereni, sponzori, tzv latinski ljubacnici, ne, moja cena je ipak mnogo mnogo visa... toplota k je vladala tog leta i  nisam ni priimetila da su u modu vec polako ulazile kratke jaknice, sportske cipele i duge romanticne setnje... leto me je umorlio, bez volje sam pocela i da izlazim... jedne takve veceri srela sam njega, bivsi, onaj sto me je ostavio zato sto je to bilo u modi... nezno me je drzao oko struka i saputao da su se u modu vratila pomirenja, njegov miris me je opijao, ili je to bilo zbog crnog koje je takodje uslo u modu... poljubio me je, i za cudo, nisam osetila nista, ustvari jesam, to nije bilo to, neki drugi mi je bio u glavi, u mislila, tada sam ljubila nekog drugog... ne, ne , ne,... sedeli smo za tu jesen poslednji put u basti, prosao je pored mene kao da se pre nedelju dana nista nije desilo...da, to mi je i trebalo...'izlecila' sam se od njega... viknuh dupli...jos jedan, i jos jedan, jos jedan.... te veceri sam resila da se vratim peske do kuce... iako su me upozoravali da ce kisa ja nisam marila, jedan moj svet se rusio, i trebalo je sagraditi drugi... bila sam vec u mojoj ulici kad sam pogledala prema nebu, videla sam da je  posuto sa milion zvezda, zastala sam... i tog trenutka je poceo da se gradi moj novi svet.... setila sam se sta mi zvezde znace, i koliko mi znace, pokazale su mi te veceri pravi put, put kojim treba da idem......'' hajde da se trampimo: ja tebi svoje srce- ti meni poljupce! Ja tebi svoje oci- tio meni lude noci. Ja tebi dusu moju- ti meni svu ljubav svoju!Hoces li?...zbunila sam ga, kao i sebe...
...te zime u modi su bile antilop cizmice sa resama, nosili su se dzemperi i somot pantalone, izlazilo se po klubovima na promocije pelinkovca, Heinkena, Lucky strike, koktela, igrali smo uz promoteam devojaka, i bili smo zaljubljeni...
...i jedne veceri te zime dok sam lezala na njegovom ramenu priznao mi je da me je tog leta posmatrao... prolazila si, sedeo sam u 'cafe'-u , imala si majcicu bez ledja, ramena su ti bila gola, kako sam te zeleo tada...pogledala sam ga cudno, pitanje mi je bilo u ocima... kad je to bilo?nisam te videla?... i odjednom... zagrljena stojim i ljubim bivseg, u mislima se ljubim sa njim!...htela sam da se otrgnem, i da ljubim njega,ne nisam mogla, samo sam nesto lupala o ljubavi i nazdravljala, zelela sam ga... zasto ga nisam uzela... i onog popodneva, dok smo trazili lila-ljubicastu boju... dodir njegove ruke, blaga nervoza u stomaku, i ne!, ne mogu...zar je moguce da sam se po prvi ptu u zivotu uplasila??!od ljubavi?!... i nase cudesno popodne...passage, produzeni, lomila sam kasikicu slusajuci o novom poslu, novom zivotu, tamo u glavnom gradu... izgubila sam se u njegovim recima... nisam ga slusala... u mislima sam ga ljubila...i odjednom...'Hoces da idemo na "svadbu"?".... i onda setnja glavnom ulicom, sedeli smo na klupicama slusajuci trubace, gledali smo mladence, usne su mi bile sa ukusom visnje, setnja do moje vile, vracamo se drugim putem, cokoladica, i neka slika...znas ti sta sam htela da uradim...ali nisam... oept sam poklekla, uplasila sam se opet ljubavi, tebe....
... i onaj sumorni grozni petak... tog petka je sve poslo nagore... glupi fakultet, svadja mojih, moja nervoza, tvoj dolazak, ugledala sam te jos kod medicinske, cekao si me strpljivo, leptirici su poludeli u mom stomaku, pravili su zurku:) ...i zagrljaj, poljubac... smirio si me...
...hej... vraca me tvoj glas u stvarnost...govorim ti tvoja sam sada ... mala lucidna, bleskasta, devojcica, zvezdica koja je zalutala na ovu planetu u potrazi za drugom polovinom... ko bi rekao da ima nastavka Momine price... SAnja je opet pronasla Vanju... ovog puta Vanja zna sta ne sme nikako da radi... zvezde jesu moji prijatelji ali meni je mnogo bolje pored tebe...
...SAnja je pronasla Vanju... ili je Vanja pronasao SAnju....

P.S. Uzaludni su bili moji pokusaju da pronadjem ko je koga pronasao, podaci su izbrisani... misterija, nema sta... privlacna sila... koja se iznenada pojavljuje.. i resava stvar....