Pošta više neće biti javno preduzeće već akcionarsko društvo. Šta promena pravne forme znači građanima Srbije, može li uticati na smanjenje javašluka i nedomaćinsko poslovanje javnih preduzeća koja u Srbiji najčešće služe kao moneta za potkusurivanje partijskih interesa i čuvar socijalnog mira preko netržišnih cena?

Ministarstva finansija je naumilo da do marta sledeće godine izvede takozvanu korporativizaciju Javnog preduzeća Pošta Srbije, odnosno da ga iz javnog preduzeća pretvori u akcionarsko društvo. Ministarstvo je pozvalo konsultantske kuće da svoje predloge dostave do 18. jula, a čitav posao treba da bude završen sledeće godine.

V.d. generalnog direktora Pošte Srbija Goran Ćirić kaže da je prvi razlog za odluku o korporativizaciji potpuna evidencija imovine.

"Kao i sva ostala javna preduzeća prema Zakonu o sredstvima u svojini Republike, mi smo samo korisnici, ali ne i vlasnici imovine. Zahvaljujući korporativizaciji upisaćemo sav kapital i znaće se vrednost imovine koju posedujemo. Imamo 1.500 jedinica poštanske mreže sa različitim statusom, imovinsko-pravnim odnosima i to će sada biti rešeno“, objašnjava u razgovoru za Novi magazin Ćirić.

Drugo, možda i važnije je - efikasnije upravljanje. Sva javna preduzeća, pa i Pošta, moraju da dobiju saglasnost Vlade na svaku značajniju odluku o poslovanju preduzeća (gde i koliko investirati, cena usluge...). Ako bi Pošta Srbije, na primer, u skladu sa zahtevima tržišta htela da uvede novu uslugu, odnosno investira, mora da čeka odobrenje Vlade. A to ume da potraje.

„Za promenu godišnjeg plana koji je prethodno odobrila Vlada moramo da dobijemo saglasnost, što se ponekad čeka i po šest meseci ili godinu dana. Jasno je koliko to usporava rad i uopšte slabi poziciju na tržištu koje zahteva brze odgovore i promenu poslovne strategije“, navodi Ćirić.

U svakom, pa i budućem akcionarskom društvu Pošta ove odluke donosi Skupština akcionara. Nju će činiti isključivo Vladini ljudi, jer će Pošta biti zatvoreno akcionarsko društvo sa 100-odstotnim vlasništvom države, pa se postavlja pitanje šta će se to onda suštinski promeniti?

„Moglo bi da se promeni mnogo toga. Brzina odluka, pre svega, ali ne samo to. Prihvatiti principe korporativnog upravljanja znači biti mnogo otvoreniji prema javnosti. Te firme moraju na tri meseca da objavljuju izveštaje o poslovanju i ako se privatizuju moraće da štite prava manjinskih akcionara. Međutim, imamo mi korporatizovanih javnih preduzeća koja to, iako moraju, ne rade. Tako da sve zavisi od toga da li će i ova korporativizacija biti samo deklarativna“, objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grup.

Pojednostavljeno rečeno, korporativno upravljanje je najsličnije rukovođenju privatne firme. To podrazumeva rad sa profitom, detaljne analize tržišta, konstantno unapređenje poslovanja u skladu sa zahtevima tržišta i konkurencije.

Moguće je da se Pošta Srbije (u zavisnosti od opredeljenja Vlade) zaista i pozicionira kao svako drugo tržišno profilisano preduzeće jer se uporedo sa korporativizacijom radi i reorganizacija.

Iako generalni direktor Pošte insistira na tome da pretvaranje preduzeća u akcionarsko društvo nije privatizacija, činjenica je da je time investitorima otvoren put da ulože novac i dođu do dela kapitala. U tom slučaju reč je o delimičnoj privatizaciji ili dokapitalizaciji, čije dobre strane ne spori ni generalni direktor.

„Ulazak svežeg kapitala u Poštu jedna je od ključnih prednosti koju osvajamo postajući akcionarsko društvo. Uz dokapitalizaciju privatnog vlasnika ili nekog državnog investitora mogli bismo komotnije da ulažemo u tehnološki razvoj i osvajamo pre svega regionalna tržišta“, ističe Ćirić, navodeći primer Francuske pošte u koju je posle korporativizacije ušlo dve milijarde evra svežeg kapitala.

Novimagazin

Trebao bih da budem zabrinut ali imajuću u vidu kako rade, pogotovo u mom kraju, i nisam previše.

Ja znam samo jedno:
Kapitalizam će nas kraju toliko satanizovati da će i ovde mrtvi i umirući da se preskaču na ulici.