Погледајмо како би разноразне психопате пролазиле да се не ослањамо искључиво на полицију у страху од једног човека и сл.
 Сећате ли се деведесетих? Један баја ћелав и луд ишао би улицом у којој га се сви живи плаше, наплаћивао рекет и тако то. Замислите како је то јадно:
 Уместо да се удруже и покидају лика чиме год стигну-они су жртве. Пример је цео булевар револуције који су држали неки ћелавци и свим радњама узимали рекет крајем осамдесетих -почетком деведесетих.
 Или:
 Један лик, онако, има га поприлично-малтретира целу зграду музиком сваку ноћ и нико му не сме ништа или нека мангупарија дечја се дерња ноћу а сви ћуте уместо да комплет изађу и *ебу им матер и све по списку.
  Има x примера неслоге и страха од мешања када неко чини неправду и криминал...

 Ево како то раде на неким другим местима..
Доминиканска Република:
 -Лик прилично напуцан, избо жену преко 25 пута. Мурија је позвана али га је пре исте дохватио комшилук.
  Бејбол палицама..
   http://www.bestgore.com/torture/alleged-wife-killer-brutal-lynching-baseball-bat-dominican-republic/

Nema nista od toga Tax, narod ce da cuti kao sto je cutao pod Turcima, samo mislim da smo nazalost i pod Turcima prosli bolje.  Tada su bar Srbi znali ko je neprijatelj i protiv koga se treba boriti, i naravno vecina invazija biva i prodje (osim par primera).  Danas su Srbi sami sebi najveci neprijatelji, sto nije ni cudno jer uvek stitimo pogresne, kopamo stare grobove vracajuci se u proslost ne gledajuci napred, a kada gledamo napred, povuce nas struja u pogrsnom smeru i onda dodjavola.

Sto je vise tvoj, vise ga se boj, i jeste tako.

Доминиканска Република Vol. 2:

 Лик опљачкао банку. Бесни грађани га саватали, бацили са балкона...
http://www.bestgore.com/murder/dominican-republic-bank-robber-throw-from-balcony-shot-dead-mob/

 Кина. Моториста свлачи жени ташну у покрету а онда не успева да побегне тј. цео комшилук се сурва на њега(то је посао!). Батине је добио чиме год су стигли да га поткаче.
Са CCTV cam


http://www.bestgore.com/road-accidents/china-people-beat-bag-snatchers-furniture-cctv/

Следећи случај народне правде је из Мексика, Oaxaca.

- Баја је упао у гајбу једне учитељице и није успео да јој запуши уста на дуже те је у једном моменту вриснула док је силовао а онда су сви живи истрчали у селу и дохватили лика. Набили су му целу флашу у дупе, окренули га наопачке и ударали ко је чиме стигао. На љегову срећу полиција га је извукла малтене пред смрт(као и овог што је заклао жену у Д. Републици).






 

Iako bih mogao da se slozim da je nas narod postao nekako previse pasivan i da odlazi u neku sebicnost gde ga je bas briga sve dok odredjena situacija ne pogodi njega licno, linc nije resenje problema. Neko bi cak rekao da tim lincom postajemo upravo onaj koga zelimo lincovati.

     E, OVO JE PRAVDA !
    Ne verujete ? A kako bi isti slučajevi izgledali u Srbiji ?
    Došla bi policija svesna da javnost, NVO, znači Kurta i Murta prate svaki njihov pokret, sećali bi se kolega iz Interventne koji su pre par godina radili sve po pravilima pa dobiili nekoliko godina robije...dakle sve bi morali raditi u rukavicama , odveli bi džukelu u stanicu pa bi mu tužioc (mooožda) odredio meru policijskog zadržavanja od 48 sati ! Ovaj "stvor" bi posle toga mogao da se brani sa slobode.
    Slučaj bi, zatim, došao pred srpsko sudstvo, tj. najprljaviji, najkorumpiraniji, najnesposobniji organ vlasti Republike Srbije (a ko misli da preterujem neka samo potraži broj oborenih slučajeva "naših" sudova pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, sumu koju Vlada treba isplatiti oštećenima, obrazloženja kojim taj isti sudski šljam opravdava zašto se  višestruki prestupnici osuđuju na smešno male kazne i sl.) pa bi zatim ti zaštićeni "beli medvedi", (pošto je  zaboga, sudstvo nezavisno pa niko ne sme komentarisati njegove odluke) otegli proces na jedno pet-šest godina, a podrazumeva se da oštećena strana to DEBELO plaća, da bi, na kraju, ovo đubre dobilo, u najgorem slučaju, 2-3 godine zatvora.

    A, ovako... kako beše onaj pravni termin: Kazna je odgovarajuća učinjenom (ne)delu ! Prevedeno na srpski: džukela a i njemu slični će DEBELO razmisliti pre nego što tako nešto ponovo pokušaju !

Linc nije nikakva pravda.... ni narodna, ni bilo kakva druga...
Linc je dokaz da je Covek najkrvolocnija zivotinja.
Lince je i skroviste za kukavice. Svako je hrabar u gomili.

[/[

    U ovim slučakevima pravda je zadovoljena, žrtva je osvećena a džukela kažnjena, ostale majmunčine su dobile upozorenje da ne mogu nekažnjeno raditi šta hoće. A što se tiče kritika linča tj. "narodne volje"... zar stvarno misliš da prosečan, dakle normalan čovek (bilo gde) može naći i jednu reč sažaljenja  na postupak prema ovim zverima ?

Полиција или милиција(што је назив за војну формацију) оваква скројена служи само одржавању поретка!
Тако је у САД, РФ, НР Кини, СР Немачкој, СФР/СРЈ.
Некад се деси, да она промени номиналног владара, али поредак остаје! Пример: ''5.октобар'' или ''египатско пролеће''.
Када је држава слаба, а свака заснована на демонокрацији је слаба, ДУЖНОСТ сваког појединца је да презме ПРАВДУ у своје руке!
Муж је бранич жене и ђетета,
народ бранич цркве и племена;
чест је слава, светиња народња!  (Ловћенски геније)

Примери ти нису добри.
То је Азија,а азијати никад не цене човека.
Нема правде, само иживљавање и сакаћење. Слика Азијиског духа.

Како су то радили Срби из сведочења Војводе Марка Миљанова:

Томо Петров Поповић

Томо Петров Поповић, с Медуна, кад су се Кучи побили међу собом на Роге, удеси Груја Лукина, који му уби брата. Томо обрне пушку да убије Груја и освети брата Рака, који мртав код њега и Груја лежаше. Но Томо виђе и два Грујина брата ђе леже мртва, па је размишља је ли боље убит и Груја трећега и осветит брата, или оставит Груја жива, а брата неосвећена. Уто му дружина рече, корећи га: „Удри, Томо, Груја Лукина, е ти је убио Рака!" Томо: „Погинули су му два брата, Нешо и Радуље, па не бијем и овога трећега, да оставим Луку Мијатова без ниједнога сина!" И тако не гледа што га браћа коре е остави Груја живога, а брата неосвећеног!

Ево још један примјер Јовице Шутанова.
У један бој турски и пјешивачки погибе брат Јовичин, Мирко Шутанов. Турци јурише да га посијеку, но Пјешивци не дадну, јурише и они и одбране Мирка и уфате једнога Турчина жива, али га не посјекоше, но га свезаше код Мирка мртвога, да га посијече Јовица кад дође, јер је био на другу страну боја. Јовица, кад виђе Мирка мртвога, запита: „А што је та Турчин код њега?" Рекоше му: „Уфатили смо га кад су Турци јуришали Мирка да посијеку, па смо га оставили да га ти посијечеш и осветиш брата, дâко ти коликогођ жалосноме срцу олакша". Јовица одговори: „Друге ћу ја Турке тражит да осветим брата и учиним себе олакшицу, а овога пуштите дома нека иде, пошто га нијесте пријед посјекли но сам ја доша!" И тако пуштише Турчина, и ојде здраво дома!

Кад је погинуо делибаша с војском на Морачу, Турци од његове војске који су утекли и дошли дома чуше да је погинуо и Мркоје Сердар из Пјешиваца, који је одио Морачанима у помоћ. Турци, кад чуше да су таквога јунака српскога убили, овеселише се кâ да су битку добили. Уто поиташе да кажу своме старешини Осману Мушовићу, капетану града никшићкога, да од њега бакшиш и аферим приме. Но Осман капетан, кад чу за погибију Мркојеву, рече: „А није погинуо сердар Мркоје, ни-дâ-бог". Онда Турци: „Јест, богу шућур, сад смо весели, ка да нијесмо онолико брата оставили на Морачу!" Осман капетан: „Јазук је добога изгубит онаквога чојка и комшију!" Турци: „Изгубили смо крвника, те смо браћу осветили!" Капетан: „Истина, био је крвник турски, али је био свијетли образ себе и нама. Од онаквога комшије могло је бити Турцима штете, а никад срамоте, која је гора! Сјутра кад дође вакат да се миримо, коме ћете послат грађане да ви на станак дође, с ким ћете мир чињет и народне послове свршават? Све ће ви бити танко и мршаво без Мркоја сердара. Тако и рат кад бидне, онаквијема треба прво објавит, са онаквијем се мили бит, мирит!" Турцима је најпријед тешко било на капетана што жали сердара, али пошто је капетан изговорио и Мркоја жалио, Турци рекоше: „Ти говориш, капетане, што пристаје тебе, добри доброга да жалиш, но ми други не можемо тако, но кад кукамо ми Турци, богу шућур е кукају и Пјешивци!" Тако и остаде свак при своме; не мога капетан Турке ожалостит, а они њега још мање обеселит с поги-бијом Мркоја сердара!

Tvoja definicija normalnog i moja se razlikuju.

Ja bih pitala - koji normalan covek moze ovo da uradi drugom coveku... bilo gde..