За последњих 15 година у саобраћајним несрећама погинуло око 18.000 људи, а повређено више од 250.000

У стравичној саобраћајној несрећи која се прошлог викенда, на Ускрс, догодила на Авалском путу код Пиносаве, новопечени возач Милан Трајковић (19) својим аутомобилом је усмртио три особе. Према речима очевидаца, Трајковић је, возећи брзином већом од 100 километара на сат, изгубио контролу над возилом и најпре закачио неколико паркираних возила, а потом покосио групу младих и на лицу места усмртио Дејана Јанковића (26), Данила Петровића (34) и Сашу Матића (26). Дан после несреће, Трајковић се правдао да је „вожњу положио пре два месеца” и да до кобног дана „није било никаквих проблема”.

– Тај младић ће одговарати због ове тешке несреће. Ипак, није само он одговоран. Ко му је дозволио да вози? Научили су га само да управља возилом, а то може свако. У школи га нису научили да, пре свега, буде безбедан и да мисли на сигурнист других учесника у саобраћају – каже професор Милан Вујанић, шеф катедре за безбедност саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду и руководилац тима који је начинио предлог новог закона о безбедности саобраћаја.

Фатална брза вожња

У последњих 15 година у саобраћајним несрећама на путевима у Србији погинуло је око 18.000 људи, а повређено више од 250.000. У најчешће узроке несрећа убрајају се неприлагођена брзина, непрописно претицање, непоштовање црвеног светла и конзумирање алкохола. Највећи број узрочника саобраћајних незгода на путевима Србије чине управо млади возачи, са једном до три године искуства у вожњи.

– Да би се проблем безбедности учесника у саобраћају решио, или бар број саобраћајних незгода смањио, неопходно је боље образовање возача. Не можемо се истим средствима борити у промењеним околностима, а механизам какав имамо очигледно не даје резултате – сматра Вујанић и наглашава да је предлогом новог закона предвиђена потпуна измена начина стицања возачких дозвола, као и континуирано праћење понашања младих возача на друмовима.

У Србији данас послује око 900 ауто-школа. Садашњи закон о основама безбедности саобраћаја на путевима као минимум услова за оснивање ауто-школе прописује два инструктора, два возила и простор. Тако либерални услови изазвали су праву поплаву ауто-школа у Србији, у којима се дозволе добијају на разне начине – неко на знање, неко искористи „помоћ пријатеља”, а неко возачку дозволу и „поштено плати”…

Јавна је тајна да се копије званичних тестова продају у скоро свим ауто-школама. На бахатост неискусних возача посебно „мотивишуће” утиче и однос полиције и правосуђа према виновницима најтежих саобраћајних несрећа, који се „извлаче” са благим казнама.

У априлу 15 страдалих

Само у априлу, у саобраћајним несрећама у Београду погинуло је 15 особа. За стручњаке у области саобраћаја ова бројка није изненађење, јер су април, а нарочито мај, месеци у којима се највише страда на друмовима.

Вујанић истиче да „степеновани” начин стицања возачке дозволе полази од основне претпоставке да је „мања вероватноћа да ће возачи са више стеченог искуства бити укључени у сударе”.

– У великом броју развијених земаља постоји неколико фаза стицања возачких дозволе: ученичка дозвола, прелазна или привремена дозвола, и тек тада званична дозвола. У време коришћења ученичких дозвола, млади возачи морају возити под надзором одрасле особе, а ту су и забрана вожње ноћу, потпуна апстиненција од алкохола и обавеза вожње без прекршаја и казни у одређеном периоду – објашњава Вујанић и додаје да постоји пракса да аутомобили возача који су тек положили испит и немају трајну возачку дозволу буду обележени посебним налепницама.

Према његовим речима, постоји могућност да нови закон о безбедности саобраћаја, који ће многе ствари у овој области коначно поставити на своје место, буде усвојен на мајском заседању Народне скупштине Србије.


Izvor: Politika / Марко Албуновић