Naprednjaci sve više liče na demokrate :: Politicki ~ Geopoliticki forum

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: ZAŠTO JE TOMA BOLJI OD BORISA, BEZ SOPSTVENIH ZASLUGA U TOME
petak, 12 novembar 2010 22:18

U kakvoj su vezi vladavina naprednjaka i suštinske promene u Srbiji. U vrlo posrednoj i ključnoj
aBar jednu od tri stvari Boris Tadić mora da uradi ili će dogodine u ovo doba premijer Srbije biti Toma Nikolić. Dakle, mora da: pod jedan, Srbiju do leta uvede u EU; dva, da iz zemljotresa u Kraljevu i utrobe zemlje iscedi nafte za sebe i celu Evropu; i, tri, da tvrdo ubedi Srbiju kako je glasati protiv žutih zakonski kažnjiv govor mržnje. A to će reći da Borisov opstanak kao izazov prevazilazi genij njegovih spin majstora i da bi u toj stvari mogao da mu pomogne jedino Hari Poter na mestu petog žutog potpredsednika.

Dakle, sledeći premijer je Toma. Da li je to dobro ili loše? Hajde da vidimo šta o tome misle Borisovi spin majstori.

TRI SPINA PROTIV TOME Oni kao da su digli ruke od toga da žute i dalje predstavljaju kao društvene mahere i likove koji rešavaju probleme, kadre da Srbiju direktno iz blata u koje su je gurnuli ubace u Evropu. Sada se druge pesme pevaju: reč je o smišljenim izgovorima. Prvo je, dok je to držalo vodu, za sve bio kriv Voja Koštinica; posle su Borisa naterali da kaže kako je privreda decenijama uništavana i kako čak ni on ne može da je oporavi za dve godine; kad je i to bilo malo, onda je malo zakačio i Tita, čije kredite je Borisu zapalo da vraća. Elem, svi Borisovi problemi su nasleđeni, čak i on sam, tako da se još samo čeka da u izgovorima dobaci do Kosovske bitke i optuži Cara Lazara što Bajazitu nije rekao kako Srbija nikad više neće ratovati, izvinio mu se za oca Murata i poslao Obilića u Haški tribunal.

Za drugu grupu izgovora, još sofistikovaniju, mora se imati i neka škola, ili zanat polit-analitičarski, ili bar da su vas Borisovi proglasili za opinionmakera, pa da se ne skidate sa televizija i iz novina, gde ćete izraziti otmenu civilizacijsku zgroženost nad tom Tominom putujućom seljanom, nad tim likovima sa bradicama portorikanskih žigola kojima tako nepristojno curi slina dok na tadićevcima gledaju najnovije modela satova. I tu se, naravno, našim polit-analitičarima okreće rođeni pradeda u grobu na Kajmakčalanu naveštavajući kako Toma i Vučić dogovaraju sa strancima da im besplatno predaju Srbiju, dok su čukununuci u trenucima krize skloniji prodajama, kojima pribegavaju kad god ne mogu da se uzajme.

Treća grupa izgovora, kako je pokazao sam Boris u intervjuu „Večernjim novostima", svedoči o Tomi koji se ne izjašnjava ni o čemu: ni o Borisovom vukovarskom viteštvu, ni o hrabroj odbrani Kosova u UN, ni o plemenitom hapšenju Mladića, ni o gej-paradi, sve samim podvizima Borisove ekipe pred čijom monumentalnošću srce silazi u pete. Pazite sad: Boris Tomi nabija na nos zašto ćuti pred Vukovarom, ali ne i zašto ćuti pred tim što danas svako od nas, ako nije žuti i gejovac, zna za poneku porodicu koja nema za hranu; on ga proziva da ćuti o Mladiću, ali ne i što ćuti o Telekomu. Šta to znači? Znači da Boris ne diskredituje Tomu pred Srbijom, nego pred strancima delegirajući mu teme o kojima ambasadori radije slušaju nego da li je neki nesrećnik na selu umro od gladi jer mu se nije dalo da pojede svoju majku.

ČOVEK KOGA GLEDAJU Naravno, Tomu i Borisa beznadežno ujedinjuje taj momenat: obojica tvrdo veruju kako se u Srbiji ne može vladati ako za to niste dobili befel od stranaca, dok će se Srba nekako uvek nahvatati dovoljno da ih prevarite. Razlika je samo u tome što se Boris sa tim znanjem izgleda rodio, dok ga je Toma sticao decenijama po večernjim školama, na društvenim marginama i na sopstvenoj koži gubeći, baš zbog tih stranaca, svaki put kad je bio u prilici da izgubi.

Danas je Toma čovek koji vodi prozapadnu stranku, na čijim skupovima kliču ruskom ambasadoru; on je tip koji nema nikakav socijalni plan, a sirotinja ga voli kao da ima za svakog poseban; ispunio bi sve što treba da ne razočara Zapad, a pola njegovih birača sakrilo bi Mladića pod krevet, bar pre ovih deset miliona; pred 30 hiljada ljudi pravi dil sa Bogoljubom, i svih tih 30 hiljada će se zakleti da pod Tomom neće biti ovog lopovluka kao pod Borisom. Ako ne mislite da je to ozbiljan fenomen, pokušajte da uđete u kafić i oterate sve u vražju mater, uvereni kako će vam svi zvati turu jer će gledati u vaše čestito lice, nezainteresovani za ono što govorite.

Nažalost, veći deo stvari koje o Tomi govore Tadićevci i njihovi analitički komornici, uglavnom je tačno. Nije, međutim, tačno ono glavno: da takav Toma pored živog Borisa ne zaslužuje da uzme vlast jer bi Srbiji od toga bilo gore. I to je najvažnije.

ŠTA STRANCI NE ZNAJU Toma je sa svojim naprednjacima nastao kao zajednički projekat stranaca i vlasti, uz sasluženje nekoliko tajkuna, od kojih jedan danas nudi kauciju da bi se vratio u zemlju. Njegov zadatak sastojao se u tome da Srbija sa svojom političkom scenom zauvek postane prozapadna. Sa one strane rampe ostali su Šešeljevi radikali i Voja Koštunica, kome će, kad god se pomeri prema gore, uvek da nađu kako je ubio Đinđića, palio ambasade, krio Mladića i pisao za Obraz. Problem stranih projektanata, međutim, bio je u njihovoj lakomislenosti. Zašto?

OK, skoro sve stranke su postale prozapadne, malo su pretili, malo platili, i na kraju završili posao. I sada su valjda jako začuđeni kad vide da Srbija nije pošla za svojim strankama, da nije prešla na tu stranu, a nije prešla jer su njoj samo pretili, otimali joj privredu, razbijali vojsku, gušili identitet, siromašili je, i sada je baš neočekivano i nezahvalno da Srbin kome strana kompanija daje 150 evra mesečno nije otišao zajedno sa svojim strankama; kako to da bi Toma uhapsio Mladića, da oni jednako kliču Tomi i više od njega bi verovatno klicali jedino Mladiću kad bi ga videli umesto Tome. Ja se sa takvim narodom ne bih zajebavao, jer on je sve samo ne glup.

Ali vratimo se Tomi, za čiji je uspon mnogo zaslužniji Boris, nego iko drugi, nego Toma sam. Dakle, kada god se pokaže da Boris ne ume da zameni sudije bez skandala, Toma strancima kaže kako bi on to oposlio; kad god stranci vide da ovi Borisovi toliko kradu da se samo po tome pokazuje da ne razmišljaju ni o kakvoj EU, Toma im kaže da bi on krao drugačije; kada Boris počne da se inati sa Zapadom oko kosovske rezolucije i kada se svi iznerviraju jer sad moraju da ga lome, Toma im kaže da bi on to rešio bez nerviranja. Kada, na drugoj strani, Boris za sva vremena izgori kod Rusa, Toma putuje tamo i potpisuje ugovor sa Putinovom strankom; kada god Boris napravi neku veliku rupu u svojoj politici, eto ti Tome koji tu rupu zapuši; kada god se pokaže da Toma nema politiku - a nema je realno - odmah se pokaže da je Boris ima još manje.

Mislite da grešim? Ako stvarno verujete da se Boris opredelio za Evropu, odakle onda raste Čeda? Od sveta kome je dosta Borisovog zamajavanja sa Evropom! Ako verujete da ipak nije priznao Kosovo, odakle raste Koštunica? Od sveta koji kaže da je Voja ipak bio u pravu! Odakle je toliko narastao Toma? Pa od toga što nije imao nikakvu politiku i što je, i takav, imao više politike od Borisa! Kraj!

OSAM TOMINIH RAZLOGA Naravno, da se mi razumemo, nikakve suštinske promene u Srbiji Toma ne može da napravi. Zašto? Zato što, otkako pamtim, nije bilo nikoga ko je pre nego što je došao na vlast napravio toliko dugova, i to baš kod onog sveta - od stranaca do sivo-crne zone - kome, kad počneš da vraćaš dugove, ne možeš normalno da vladaš i ne možeš ništa da menjaš, pa da si sam Cezar. Zato što je Toma pod stare dane počeo da razmišlja u okviru sistema koji ga danas nagrađuje svojom naklonošću. Ali problem je što je iz tog istog sistema Boris isisao poslednju kap života i biće ponovo pravo dete sreće ako mu se sve to ne sruši na glavu, nego da se sruši Tomi. Dakle, ovi što nemaju lepu reč za Borisa, ali bi voleli da ostane na vlasti, i koji to argmentuju slikajući Tomu, pogodili su u svemu osim u najvažnijem.

Zašto je, dakle, Toma Bolji od Borisa?

Prvo, zato što je Borisova vlada ušla u fazu kada ne razmišlja o Srbiji, nego o sebi, i zato što istorija ne pamti vladu koja se vratila iz te trke za sopstvenim repom, ko god da joj je protivnik.

Drugo, zato što Boris vlada kao sasvim poražen i slomljen čovek i što u njegovoj vladavini posle kosovske rezolucije nema nikakve političke logike, već samo psihološke. Toma će, za razliku od njega, tek da bude slomljen, a dok se to ne dogodi, njegova prednost je očigledna.

Treće, kad dođe na vlast i ako je ne bude delio sa Borisom, Toma će najpre morati da demontira Borisove barone, inače će im samo biti zaklon da se recikliraju i vrate na vlast. I baš me briga da li će to biti Tomina ideja o boljoj Srbiji ili o svom opstanku, ta demontaža neophodna je da bi se u Srbiji promene dogodile?

Četvrto, čak i ako bude bespogovorno igrao na EU, Toma to neće umeti da radi na ovaj način po kome sve što nije za EU kakvu zamišlja Boža Đelić jeste skrivena vojska Obraza.

Peto, zato što će Toma, ako ne odluči da bude premijer tek onoliko koliko je bio predsednik parlamenta kod Voje, morati da razbije ovaj odvratni medijski monopol i da pusti malo svežeg vetra u društvo. I zato što, ako bude hteo da pravi svoj medijski monopol, neće u tome uspeti, za tu vrstu sranja žuti su ipak tate.

Šesto, zato što će pred sobom imati tragediju Borisa, koji je između stranaca i svojih građana, birao ove prve i propao. I zato što će tako Toma dobiti priliku da prvi put uči na greškama koje nisu njegove.

Sedmo, zato što je Srbima ostalo još samo da probaju Tomu da bi shvatili da niko ne valja. Ili da su valjali svi, samo što nije valjalo nešto što je bilo iznad njih. Razumemo se?

I osmo, zato što mogu da mislim i da je Toma potpuni idiot i da je potpuni genije, on ne može da bude vladar koji će promeniti Srbiju jer se obavezao da ne izađe iz pravila igre za koju mu je Boris na svoje gluposti potrošio sve resurse kojima bi mogao da je menja. I zato što su ovi Tomini birači, koji danas gledaju njegovu sliku i isključuju ton, veoma potrebni Srbiji kao kritična masa za suštinske promene. I zato što će taj svet, tek kad Toma dođe na vlast, uključiti ton, pre toga neće ni u ludilu.

Šta to znači? Toma Nikolić nije čovek koji Srbiji donosi promene, ali je skoro pa neophodno da dođe na vlast da bi se promene dogodile. Elem, Toma je poslednje pretsoblje na putu do promena. Zar to nije dovoljno da mu poželim da dođe na vlast iako od te vlasti ne očekujem ništa više nego da bude i prođe?