Србија: припрема се удар на „Јужни Ток“
 
ГЛАВНА ТЕМА | Ана Филимонова | 10.02.2011 | 20:00

пројекат Јужни ток Русија Србиjа
 

„Србија је 2008. године потписала неповољан споразум (*), а рећи то отворено не значи бити против Русије и сарадње са том земљом, али ствари треба назвати својим именима“ – изјавила је Зорана Михајловић – Милановић, експерт за енергетику и члан Прадседништва у Николићевој странци (Српска напредна странка – СНС).

Дакле, на нишану је руско-српски споразум о „Јужном току“. Напад је кренуо читавим фронтом. Лоше је, по мишљењу госпође Михајловић – Милановић све: то што је Србија на 25 година продала права на експлоатацију нафте и гаса; то што „за увоз нафте ми трошимо милијарде евра, а могли би смо уштедети 250 милиона“; то, што ће „Русија за мање од пет година (не за 35 нити за 30) исцрпети сву нафту, тако да ћемо ми кроз три деценије остети без енергоресурса“, то што смо нафтну компанију НИС „продали за 400 милиона долара, а српске резерве нафте износе 250 милиона евра годишње – нико здравог разума не може подржати такву одлуку државе“; то што је власт „учинила поклон Русији“; „прошло је много времена, минимум десет година, а гасовода „Јужни ток“ још увек нема, ми смо изгубили могућност да постанемо земља која располаже централним складиштима гаса у Банатском Двору“, „од руског обећања да ће гас стићи до 2015. године није остало ништа“; то што је „због енергетског споразума са Русијом Србија изгубила предузеће од јавног значаја, каквим је могао бити „Србијагас“; то „што смо уместо тога добили посредника у испорукама гаса, друго предузеће је постало власником магистралног дела гасовода; ми смо добили високе цене за гас и озбиљну нејасност у вези питања о томе, како ће се гасификовати Србија и градити гасовод у правцу Косова и Албаније“ (1).

Подсетимо да је контролни пакет НИС предат „Гаспромњефти“ (кћерки предузећа „Гаспром“ фебруара 2009. године, након што је руска страна у целости исплатила 400 милиона евра (која се такође обавезала да ће уложити 550 милиона у модернизацију производње до 2012. године). Модернизација је почела, и у 2010. години у рафинерију у Панчеву је руска страна уложила 120 милиона евра. У будућности, до друге половине 2012. године, претпоставља се окончање њене модернизације, а до 2014. године обим руских инвестиција у НИС требало би да изнесе милијарду евра (2).

„Проблем НИС“ партија СНС промовише у први план у условима када у економији Србије не постоји буквално ни једна позитивна тенденција: незапосленост је, према званичним подацима, достигла 250 хиљада људи (према незваничним подацима – премашила је милионску границу), око два милиона људи живи на ивици беде, а по подацима Светске банке, само је у пет држава света спољни дуг већи него Србије (3). Од 2001. године приватизовано је око 2 хиљаде 400 српских државних пртедузећа, али до данас је отприлике четвртина уговора раскинуто због несловентности нових власника. Западним купцима српска предузећа су распродавана по багателним ценама. На пример, српски металуршки концерн – гигант „Сартид“ продат је «U.S. STEEL» у тродневном року за 23 милиона долара (3-4 процента од његове реалне тржишне цене) – буквално се ни мастило на уговору није осушило, а у Београд је долетео тадашњи државни секретар САД Колин Пауел, који је похвалио Србе за демократију и реформе; алуминијумски гигант «Нисал» «отишао» је за невероватно ниску цену од 325 хиљада евра; напредна српска компанија Мобтел се због неразумне аргументације продаје норвешкој државној компанији Теленор , велика фармацеутска компанија «Хемофарм» - немачкој компанији «Штада» за 475,4 милиона евра – списак тих распродаја толико је упечатљив да је Савез економиста Србије у марту 2010 године већ усвојио резолуцију, којом се осуђују преступи против економије и грађана (4). И можемо бити сигурни да се ствар неће ограничити само на резолуције.

***

Неколико речи о предисторији «антируског демарша» Српске напредне странке (СНС). Сама странка настала је крајем 2008. године након иступања из Српске радикалне странке (СРС), председник – Војислав Шешељ), заменика председника странке Т.Николића и генералног секретара А.Вучића, који су са групом својих присталица основали сопствену странку. Нова странка је у потпуности одустала од идеологије радикала и прогласила својим спољнополитичким приоритетом укључивање Србије у Европску унију. На унутрашњем плану изразита карактеристика СНС је непостојање политичког прграма, који је замењен сетом парола, које су по свачијем политичком укусу.

Прилично брзо постало је јасно да није реч једноставно о разликама у погледима са Војиславом Шешељем, или о «умору» Т.Николића од улоге «вечитог заменика».

Изненађује и страмљење, са којим се СНС латила посла афирмисања на политичкој сцени. У очи одмах пада неколико ствари.

Као прво, српски медији (које углавном контролишу Немачка и САД), који су се раније се истицали по клеветању радикала, нашироко су и добродушно почели осветљавати делатност странке Николића и Вучића, које су раније ти исти медији квалификовали никако другачије до као «чудовишта» код којих у поноћ израстају рогови и они приређују лов на децу» (5)

Друго, аналитичари су одмах започели причу о томе, да СНС, без обзира на демонстративну критику власти, не одузимеју гласове ни од кога осим радикала В.Шешеља (6) Страначки римејк групе Николић-Вучић прикочио је напредовање Српске радикалне странке.

Треће, избори 2008. године показали су да СНС има кудикамо шире циљеве од освајања одређеног дела власти. Ти циљеви били су слични онима којима је тежила Демократска опозиција Србије (ДОС (*), која је дошла на власт октобра 2000. године. Тада је у резултату државног удара ДОС ликвидирао политички курс С.Милошавића. СНС данас следи циљ истискивања са политичке позорнице национално-патриотске опозиције и за сваки случај – Демократске странке Б.Тадића (уколико последњи ризикује да не пристане на неке захтеве Запада).

Принципијална „иновација“ твораца „пројекта „Николић – Вучић“ јесте непостојање јасног програма, што даје широк простор за политичко маневрисање. Оно што је презентовано као програм, исказало је прекомерну генерализацију, уопштеност.

***

У октобру 2009. године господин А.Вучић је посетио САД, а потом су његове посете Вашингтону постале редовне. Он је обзнанио да Србима без подршке САД «није могуће да постигну иоле значајније спољнополитичке циљеве, нити економски напредак» (7).

Изјава Вучића променила је однос политичкиох снага у земљи: испоставило се да се СНС бори за «патронат» САД и претварање у «заменика Демократске странке». Од тога тренутка А.Вучић и други представници СНС су постали чести гости у амбасадама САД и Велике Британије у Београду. Декларација СНС «и Косово, и Европа, ослонац на Европу с једне стране и на Русију – с друге стране, добри односи са Кином и изједначавање односа са новом америчком администрацијом» показала се испразном, чистим блефом.

Стратешки циљ нових амероичких стављеника јесте формирање у Србији двопартијског система, у коме ће власт мењати ДС и СНС, дублирајући једна другу и осигуравајући Сједињеним Државама задржавање позиција у земљи и на Балкану у целини. Српске странке и организације патриотског определења из те политичке конструкције треба да буду избачене.

Група Николића – Вучића, која је створила Српску напредну странку, апсолутно је нова појава у политичком животу Србије, која је изразито антируске природе. Антируски мотиви чули су се од Т.Николића одмах након трансформисања „групе“ у странку: после парламентарних избора у Србији маја 2008. године он је торпедовао стварање владине коалиције, оријентисане на Русију, и сам је касније прокоментарисао то овако: „..таква влада засигурно би била тесно везана са Руском Федерацијом, и у старту би имала проблем са ЕУ, јер би била против било какве сарадње са ЕУ по питању Косова...“ (. Николић је иступио и против тога да Русија одобри Сртбији кредит од једне милијарде долара: „Ја подржавам, - изјавио је он , - узимење кредита, али само за изградњу фабрика и унапређење пољопривреде. Не подржавам узимање кредита за исплату буџетских обавеза“ (9) Подсетимо да је већи део руског кредита – 800 милиона долара – усмерено у инфраструктурне пројекте.

***

Које конкретно интересе САД у Србији опслужује група Николића – Вучића? Пре свега, то су две америчке војне базе на територији Косова и Метохије («Бондстил» и «Мали Бондстил», прецизнији подаци о бројности и саставу наоружања тешко су доступни); даље, «независност» Косова, јачање институција «албанске власти» у покрајини са перспективом асимилације српског становништва; давање «крова» албанским организованим криминалмим групама, које преко «сиве нарко-зоне» Тирана – Приштина – Скопје врши испоруке до 80 процента хероина и кокаина у Европу и Русију; «препрофилкирање» руског пројекта «Јужни ток» у пројекат «Набуко».

Три споразума са Сједињеним Државама, које је ратификовала Народна скупштина Републике Србије 2009. године, омогућавају Американцима да решавају све те задатке, које су у виду ултимативних захтева стављени пред Савезну Рапублику Југославију још у Рамбујеу, недуго до почетка бомбардовања.

Први од та три документа јесте потврда Споразума између владе Србије и Црне Горе и владе САД о сарадњи у области неширења оружја за масовно уништавање и развој одбрамбених и војних односа, који је потписан у Београду још 5. априла 2006. године. Члан 7 овог Споразума ослобађа војнике и други персонал САД од кривичне одговорности у случају «смрти или повреде било кога на територији Србије и Црне Горе». Члан 10 Споразума предвиђе, да опремање, резерве, материјали и друга средства владе САД и његових партнера у споразуму (поред осталог приватних војних компанија), који се увозе и извозе, неће бити подвргнути царинској или било којој другој контроли од стране српских власти. Армија САД и приватне компаније, које она ангажује за сарадњу, могу слободно увозити у Србију све што сматра потребним, укључујући различите врсте наоружања, опасне материјале итд, без било каквих провера. Члан 11 наведеног Споразума даје право Американцима да граде објекте на територији Србије у складу са правилима САД (10).

Други документ је Споразум о снабдевању и узајамним услугама између министарства одбране Републике Србије и министарства одбране САД, који је потписан у Београду 8. новембра 2006. године, Тим споразумом Србија се обавезује да ће пружати подршку САД у логистици, резервама и сервисирању» (11).

Трећи документ је Споразум између владе Републике Србије и владе САД о заштити статуса, доступа и коришћења војне структуре у Републици Србији (такозвани СОФА – уговор) (12) (*) Према том документу, Србија је дужна да обезбеди Сјдињеним Државама доступ и коришћење оних објеката, који ће бити неопходни за реализацију Програма међудржавног партнерства и других акција, о којима се стране договоре, укључујући, поред осталог, објекте који су везани за транспорт, складиштење и обуку, и то «баз накнаде», наводи се у члану 2. Споразума. Члан 4 каже да персонал САД може долазити и напуштати територију Републике Србије (Косово и Метохију Вашингтон не третира као територију Србије) само са личним документима, издатим од стране САД. У члану 7 се каже, да «Оружане снаге и персонал Сједињених Држава могу увозити, извозити и користити у Републици Србији предмете за личну употребу, опрему, средства, материјал, технологије, опрему за обуку и опслуживање у оквиру реализације датог споразума. Увоз, извоз и коришћење ће бити ослобођени од провере, издавања дозвола и других ограничења, уплате царинских дажбина и других врста пореза, који се примењују у Републици Србији». Статус неприкосновености Американаца проистиче из параграфа 2 тачке 7: «Авијација, транспортна средства и бродови САД ослобађају се од контролисања». Чак штавише, члан 9 СОФА-уговора гласи: «уговорне стране одричу се права да једна другој исказује претанзије у погледу било каквих компанзација за штету, губитак или уништење имовине, поврду или смрт персонала било које од стране, који би се догодили у току извршавања њихових званичних обавеза према уговору СОФА».

На тај начин, армија САД и приватне војне компаније које сарађују са њом у Србији уживају право «правне екстериторијалности». Као у окупираној земљи.

Поседујући тако широке војне интересе у Србији, САД, природно, теже да овде не допусте ни сенку руског утицаја. Судећи по последњој информацији, тај задатак за Вашингтон постаје све насушнији, са атрибутима ванредности. Како су саопштили балкански медији, 7 – 9 фебруара у Стејт департменту САД одржано је незабележено у историји таквих консултација саветовање 260 америчких амбасадора, конзула и дипломатских представника који раде у 180 земаља света. Из крајње оскудног званичног саопштења може се докучити, да је то прво саветовање сличне врсте. О његовим циљевима и дневном реду немају поуздане информације чак ни амерички новинари (13). Највероватније се ради о процесу израде нове стратегије и тактике са циљем да Сједињене Државе задрже свој утицај у различитим регионима света.

У том контексту у Србији се органски уклапају „унутрашње структуре, које подржавају политику Сједињених Држава (двопартијски систем) – Демократска странка и Српска напредна странка, које имитирају жестоку борбу једна против друге, а у суштини су стране једне медаље – америчког пројекта политичког система Србије у савременој етапи. Почетком 2011. године отпочео је процес консолидације водећих снага у земљи. На пример, 4. фебруара 2011. године, према подацима српског листа „Курир“, „Б.Тадић и Николић су уз посредовање иностраних дипломата постигли договор о кључним моментима заједничког руковођења након одржавања избора“. Међу параграфима договора су поспешивање процеса „евроинтеграције“ и „лакше усвајање многих економских одлука“ (14).

На тај начин, прозападно оријентисани фактори Србије, појчавши своје редове, осим унутарполитичког правца, ушли су у фазу активне спољнополитичке офанзиве. Марионетске структуре, које су себи за циљ поставиле освајање власти у својој земљи по сваку цену и покровитељство САД (и ЕУ), отпочеле су офанзиву на руско-српско економско партнерство, прецизније речено, на руски „Јужни ток“. Слична спрега интереса владајуће и опозиционе странке и Стејт департмента САД представља не само историјски феномен, него у себи носи и евидентну опасност по руске позиције и геостратешке интересе.

Делегација ЕУ у посети Српској напредној странци

Томислав Николић: Даме и господо новинари, данас је у посети Српској напредној странци била делегација ЕУ коју је предводио господин Санино, заменик генералног директора Дирекције за проширење ЕУ. Разговарали смо о ономе што Србију чека не само до октобра, него и после октобра ове године кад се очекује, када је скоро извесно да Србија добије статус кандидата, можда чак и да отпочне преговоре са ЕУ око прикључења. Разговарали смо о томе како да све учинимо да уколико дође до избора до тада и да дође до промене власти као што сви то знамо да ће бити да нам се однос према ЕУ и однос ЕУ према Србији не промени, да ми само наставимо да радимо боље, брже, ефикасније, да стандарде за једну нормалну, развијену, уређену државу испунимо што пре, да ЕУ препоручи да инвестирају у Србију, да инвестирају у државу где нема мита, корупције и криминала, у држави која је стабилна, која има свој циљ, која има свој пут.


Ми ћемо у марту месецу бити у Бриселу да наставимо ове разговоре. Очигледно је да представници ЕУ знају врло добро да ако желе да грађани Србије у већој мери подрже настојање Србије да буде у ЕУ морају да разговарају са представницама свих релевантних политичких странака. СНС сматра да је економско- социјални развој државе једини услов који Србија треба да испуни, а то је да стекне и уреди тако државу да може да стекне статус кандидата који преговара, па чак и да у бржем року будемо члан ЕУ. Мислим да те турбуленције које су у српском политичком животу изазвале СНС нису угрозиле пут Србије ка ЕУ већ олакшале, пошто је сада сасвим јасно да и у случају промене власти први пут после избора однос Србије према прикључењу, према уласку у ЕУ неће бити промењен.

Vise im se isplati da se njakaju sa Ukrajinom nego da prave novi naftovod. Ujedno, najvise nafte i kod najredovnijih platisa ide na severu, ovo nesto sto bi koristila Bugarska, Srbija i jos par zemalja nije nesto naspram severa. Ima Rus racunicu, nije glup, zna da iskoristi kako treba 

Не могу да верујем!!!

Ni jedan seljak neće dati vola za pile, pa je tako i Rusima mnogo bitnija EU od Srbije.
Tako i prenaduvanoj priči o Južnom Toku treba dati gasnu odušku.

A i dalje stoji da je racionalno gasovod od Madjarske do Paraćina sastaviti sa gasovodom od Crnog Mora do Sofije, značilo bi i nama i Bugarima kao sigurnije snabdevanje gasom sa dva različita smera.

Ideja o povezivanju naftovoda Krk-Pančevo sa Trstom i sa druge strane rumunskim naftovodima sve do Konstance može biti profitabilna za Srbiju. Prolazak gomile tankera kroz Bosfor je sve gušći, i sve je teže uklopiti prolazne rute, pa bi naftovod Konstanca-Trst dobrodošao.

A što se ovi mrsomudi ne bave svojim poslaničkim poslom zakonodavaca. Da su to radili tokom 20 godina koliko cepaju fotelje u skupštini g Nikolić i slični već bi imali zakone koji omogućavaju proizvodnju i prodaju struje iz vetrogeneratora, fermentacije biološkog otpada. Umesto toga oni promovišu stiropor

Mozda jeste racionalno al koliko je isplativo Rusima. Inace, nisu svemu Rusi krivi nit sve zavisi od Rusa. Slovenci rade pametno, uzimaju gas iz razlicitih izvora, pa kad jedan zavrne slavinu ko onomad, uzimaju vise od drugog, to je sigurnije snabdevanje. Da je pameti, tako bi mogla i Srbija a kad Rusi jednog dana ikada naprave taj juzni tok, dobro je, ako ne, opet dobro.




Pa uvideli su ko daje pare. Da kojim slucajem dodju na vlast i odhebu EU, bankrot za po godine, nisu budale. Nego, kad bi dobili izbore, opet bi bilo presipanje iz supljeg u prazno, obecavanja i nadanja u EU i naravno izgovor: "Za sve je kriv Tadic i predhodnici"... Pa se tako ima fore da se malko nakrade za jedan-dva mandata.  


Pa na tim "alternativnim" nema marze ko na nafti 

Rusima oduzeti NIS u slucaju da Juzni tok ne potece 2015. Naravno odrediti dan koji bi u najboljoj verziji oznacio pocetak izgradnje i zavrsetak za 2015. Cao, zdravo...

podrzavam.

da se ne lazemo-umeju oni da zezaju.ne bi bio prvi put.te ako opet  bude tako-oduzimanje,smena,i trazenje novog posla.

ljudi, oprostite mi na iskrenosti, ali ja imam ogromnu zelju da ako ikada taj juzni tok bude izgradjen i bude prosao kroz srbiju, odem do tih cevi, probusim ih i tako se slatko ispisam! onako osvetnicki!