Плакати

Град је пун плаката
ЕУ кандидата
ал' студенти по граду
буде нову наду

Свуд су демонстрације
а немам инспирације
да у свом' маниру
напишем сатиру

Тад паде ми идеја
да одем до музеја
ту навиру сузе
моје верне музе

Животне су ироније
понављања историје
па стадох код плаката
другог светског рата

Кратки смо са памећу
скоро век нам намећу
друкчије симболе
ал' исте пароле

Васкрс

 

Васкрс је поново већ
за столом се мирно седи
и наравно уводна реч
сваки пут припада деди

Он беседу своју држи
увек са истим жаром
а бака уштипке пржи
на врелом шпорету старом

Радосно играју сене
од црквених свећа сјаја
док весела деца и жене
маштом шарају јаја

Погача, печено прасе
и бакини уштипци врући
слатке мирисе зна се
шире свуда по кући

После су сви се стисли
у молитви срдашца чиста
и упрли своје су мисли
ка жртви Исуса Христа

Пролази Васкрс полако
клизи ка новом дану
и једно по једно свако
поћи ће своме стану

Грана


Често се служи том варком
кад је у свађи са светом
прошета њиховим парком
срце си испуни сетом

Обиђе драга си места
име јој тихо изусти
оде до њиховог бреста
и покоју сузу пусти

Ту срце снажније лупа
јер ту је њихова грана
и под њом њихова клупа
временом исхабана

Понекад сузе нахрупе
ко поток очаја мали
на грани, ту изнад клупе
бледе им иницијали

Врана


Ти мистична црна птицо
што мртвима очи вадиш
горке смрти злослутницо
шта на моме окну радиш

Што не летиш своме јату
што на моме окну бдијеш
у аветном овом сату
какву ли то тајну кријеш

Као да су омамљене
само тебе очи виде
из постеље усамљене
само теби поглед иде

А ти птицо да л' пакосно
смрт си имаш на видику
или можда самилосно
друштво правиш самртнику

Годзила


Мочвара је некад била
пуна страшних крокодила
највећег од тих рептила
прозвали смо ми Годзила

Сејао је свуда страву
имао је крупну главу
зао поглед, снажан реп
на лево око беше слеп

Зубата му беше њушка
пресуди му једна пушка
па је тај крокодил страшни
скончао на некој ташни

Да не дужим, шта се може
побисмо их све због коже
много прија кад сви блеје
док ми шетамо трофеје

Руке


Кад би твоје руке миле
место да су на тач-скрину
једног јутра одлучиле
распламсати постељину

И кад би ти рука хтела
место претраге по нету
у претрагу мога тела
обнаженог у кревету

Да те руке веште, младе
окану се инстаграма
па да мени свашта раде
без лажнога неког срама

Ни ја не бих тада глед'о
друге како лопту јуре
него бих се с тобом пред'о
у те слатке авантуре

Прело



Долетела два голуба бела
до једнога сеоскога прела
а на прелу преле су девојке
и гледале испод ока момке

Чак је и те анђеоске птице
очарало једно лепо лице
као круна на прелепом телу
понајлепше девојке на прелу

Та девојка беше лепа Мара
јединица сеоског млекара
пркосећи у грудима болу
гледала је сеоскога лолу

Посматраше два голуба лепа
како Рајко девојкама тепа
како Мара све то тужно гледа
како сузи паст' из ока не да

Голубови нису тада знали
да се Рајко то са Маром шали
на прелима често тако бива
ко се воли да се изазива

Вино


Некад смо били заједно
сад ти све живо смета
некада били смо једно
сад смо два супротна света

Пред нашом кућом у башти
пили смо слатка вина
препуштасмо се машти
смишљасмо име за сина

До тога беше нам стало
нас двоје, кућа и башта
ал' ти је постало мало
поче ти фалити свашта

Од силне љубави наше
остаде кармина траг
на врху винске чаше
све друго однесе враг

 

Ружа


На ледноме крају света
сред белих зимских сметова
где никад ништа не цвета
никао је цвет цветова

Свуда блештавило снежно
колико се поглед пружа
што застане неизбежно
ту где је никнула ружа

Како ли је ту доспела
ко јој је донео семе
како је ничи успела
није јој место ни време

Ту изван градских смогова
урбане вреве и цике
можда је она дар богова
за ретке пролазнике

Јање са златним руном


Мршава овца крај једног жбуна
донесе јање златнога руна
о какво чудо невероватно
прво јој јање па одмах златно

Сва занесена сети се тада
једнога мита одвајкада
у ком је једна чаробна овца
помогла газди доћи до новца

Али то јутро било је блатно
и муљ је прекрио руно златно
па кад је газда видео јање
поче га одмах спремат' за клање

Блејање овце не хте' да чује
зар да му се у кући гладује
овца му може донети млека
ал' јање чека судбина прека

Овца се јада суседном стаду
да је посве изгубила наду
видевши оштар колац на ражњу
кад јој јак прасак привуче пажњу

Удари гром из ведра неба
помисли ново чудо јој треба
поново у њој буди се нада
јер поче снажно киша да пада

Пљусак је с руна сапрао блато
засија јање ко чисто злато
то газда гледа с неверицом
заједно са својом породицом

Сад живе срећно од златне вуне
залихе хране увек су пуне
и јако захвални за то стање
негују овцу и њено јање