Da, disanje u kesu, mislim da to praktikuje. ALi joj treba strasno mnogo vremena da se vrati u normalu. Tipa i po 12 sati posle toga ne moze da spava, potpuno je izlomljena i uplasena. Bas mi bude zao kad mi kaze da joj se opet desilo, a jos teze mi pada sto ne mogu da joj utvrde zasto se desava, za to bi trebalo da posecuje psihijatra redovno, a za tako nesto nije u mogucnosti a iskreno mislim i da ne bi pristala na te seanse.

Ako ima devijaciju i nizak pritisak to je uzrok. Ona se prvo guši zbog nedostatka kiseonika, onda u snu počinje da se luči adrenalin, srce počinje da pumpa 120, dah se ubrzava i ona se budi okupana u hladnom znoju napada panike koji je totalno zamaskirao apneu.

Inače kad god dođe do izlučivanja adrena u velikim količinama to izaziva višesatni osećaj iscrpljenosti kao posle maratona. Neka se postara da drži pritisak na višem nivou i da operiše tu devijaciju. Spavanje na uzdignutom takođe može da koristi ako je gojazna pa joj utroba pritisne pluća kad se opusti dijafragma i još više smanji zapreminu udaha.

Reci cu joj da procita temu, to je najbolje. Nisam sigurna za devijaciju, ali znam da ne moze bas lepo da dise na nos tokom zimskih meseci. 

Sto se mene licno tice, ja sam imala napade anksioznosti pre jedno desetak godina, trajalo je nekoliko godina, uz nekoliko napada godisnje. Svi su bili posledica niskog pritiska i svi su bili onaj klasican osecaj pred padanje u nesvest. Zujanje u usima, pritisak u usima, slabost, vrtoglavica i "propadanje". I onda popijem jedno dve velike case slane vode i nabudzim pritisak i momentalno mi bude bolje. Problem je bio kad sam bila negde napolju, pa uletim u pekaru i trazim slanu vodu,a oni me gledaju kao dzankozu .. proklete predrasude... bas neprijatne situacije sam dozivela... jedna zena u Herceg Novom nije htela da mi da vode, rekla mi je nesto u smislu "prvo se bodete, pa posle placete, idi kod mame neka ti da soli i vode" ..   

Pa vidis, predpostavio sam da ces tako nesto reci. Iako ne sa stopostotnom sigurnoscu. Cesto se pokaze da je panika ustvari samo reakcija organizma, jedan od dva primarna instikta. Onog za samoodrzanjem. U bilo kom obliku da preti, nesto da zaista narusi stabilnost sistema organizma, moze se pokrenuti, kao odbrambena reakcija.
Jednostavno, da organizam stiti sebe od necega za sta uvidja kako ne odgovara, a to se uporno potencira i radi. Nekome se desi da ima napad panike, nekome se pojavi alergija u obliku neurodermatita, neko se ne uspanici vec se senzornost vidnog polja skupi kao da fiksira. Kao kobra, drzi nesto u samom centru vidnog polja. I ne postoji nista drugo sa strane.

U sustini, podsvest tera na put zivljenja, koji nece narusiti stabilnost organizma, pa bilo to i nasilno odradjeno iz podsvesti i mehanizma za samoodrzanjem. Mora se povinovati onda svom bicu, svom ja iz dubine. Jer sve ili vecina stvari koje su radjene, su se ili kosile ili nisu dozvoljavale ispunjavanje sopstvenog jastva.

Napadi panike su začarani krug.

 Anksioznost raste dok ne nastupi panični napad koji je obavezno praćen depresijom.

 Nikakvi svesni pokušaji da se napadi panike spreče ne pomažu nažalost. Nikakvo pojanje, molitva, nikakva religiozna matra i sl. neće zaustaviti napad panike. Toliko o budalaštima Bele Zmije. 

 Ni najveći materijalisti u svoj svojoj mudrosti i svestnosti da se to samo naš mozak surovo igra sa nama i pumpa nam ogromne količine adrenalina u bloodstream. Vegetativni nervni sistem i simpatikus nam je poludeo, i mi smo toga svesni i duhovni, i religiozni , i materijalisti, i ateisti, i budale i pametni, ali to je nažalost sve što možemo da uradimo po tom pitanju. Da li se moj "duhovni" napad panike razlikuje od napada panike negog ateiste. Ne , ni on ni ja ne možemo da uradimo ništa povodom toga.   


Kada napad panike počne treba ga prepoznati i to će mu oduzeti na intenzitetu.

@ Lighsoft
Slažem se.U ovom slučaju je bila neka vrsta borbe za samoodržanjem...u istom momentu suočen da se izbori sa dve situacije...u jednoj da uradi nešto što mora, a savest mu ne dozvoljava, a u drugoj da uradi ono što srce ište i sebi zakomplikuje život.ii da zadovolji druge, a bude nesrećan.Teško je to breme...znam ja.

Narkomunka  

Ljudi su stvarno čudni, čak i da si džankoza zar zato ne treba da ti pomogne.

Mog prijatelja koji je još kao dete bio šećeraš sto puta su prijavljivali muriji kako se bode u školi. I to uglavnom dušebrižni roditelji koji nisu ni pokušali da saznaju šta on to radi.

Klasicno.  
Breme ljudi sami stvaraju svojom neodlucnoscu i premisljanjem. I sto je najgore, ne zele to sebi priznati. A "sud" podsvesti je nemoguce izbeci tek tako. Svesno se ne priznaje, ali u podsvesti nema lazi. Nema igre skrivanja. Ljudi pokusavaju pobeci ko zna gde po belome svetu. Mogu bezati koliko hoce, ali od sebe ne mogu pobeci.  

Nego, uzivajte u temi. 

 Tema baš i nije za uživanje , naročito za nekog ko pati od napada panike. Slažem se Light-om , od sebe se ne može pobeći, svaki problem koji guramo pod tebih nije nestao. Sve što nam se desilo prijatno ili neprijatno , nije zaboravljeno, i pada u naše nesvesno.

Po Jungu nesvesno je okean u kojem pluta naše svesno biće. Nesvesna i svesna psiha, uz kolektivno nesvesno čine sopstvo.

Sva razočaranja, neuspesi čini pogodno tle za nastanak prvo anksioznosti koja ako se ne leči može izazvati napad panike. Uz napade panike obavezno ide depresija. 

EditX2:

Nikakvi svesni pokušaji da se napadi panike spreče ne pomažu nažalost. Nikakvo pojanje, molitva, nikakva religiozna mantra i sl. neće zaustaviti napad panike. Toliko o budalaštima Bele Zmije. 

Ni najveći materijalisti u svoj svojoj mudrosti i svestnosti da se to samo naš mozak surovo igra sa nama i pumpa nam ogromne količine adrenalina u bloodstream. Vegetativni nervni sistem i simpatikus nam je poludeo, i mi smo toga svesni i duhovni, i religiozni , i materijalisti, i ateisti, i budale i pametni, ali to je nažalost sve što možemo da uradimo po tom pitanju. Da li se moj "duhovni" napad panike razlikuje od napada panike negog ateiste. Ne , ni on ni ja ne možemo da uradimo ništa povodom toga.

Ali da ne idemo dalje, na "filozofiji" smo već dosadili jedni drugima.

Ono što možemo je da otkrijemo šta to u nama izaziva napade panike, naravno ako se ti napadi ponavljaju. Kad otkrijemo odakle potiče ta ogromna nagomilana tenzija koja u jednom momentu eskalira možemo da učinimo mnogo da se tenzije oslobodimo.