Mislite da vam srce preskače? Onda pomislite da ćete poludeti? Onda da će neko umreti? Ili, da ćete vi, možda, umreti? Duboko dišete, ali ne prestaje? Srce lupa, a kada proverite puls – sve je skroz normalno? Dragi i drage moje, verovatno “samo” proživljavate napade panike.



Reč panika, naime, dolazi od grčkog termina panikon deima, a koji je označavao efekte iznenadne buke koju je proizvodio bog Pan na usamljene putnike.

Koreni današnjeg shvatanja paničnog poremećaja nalaze se još kod Westphala (1872) i u konceptu iritabilnog srca koji je uveo Da Costa na osnovi zapažanja kod obolelih u Američkom građanskom ratu. Freud je bio prvi koji je uočio relaciju između napada panike i agorafobije.

Napad panike je iznenadni osećaj jakog straha i uplašenosti. Osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma (ubrzano lupanje srca ,preskakanje srca, osećaj kao da gubite razum, podrhtavanje celog tela, misli uperene ka najgorem mogućem ishodu situacije, velika nelagodnost, treperenje, podrhtavanje stomaka, osećaj nerealnosti – derealizacija i depersonalizacija).

Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da će joj se nešto strašno dogoditi,čak je uverena da će se istog trena srušiti ili da će umreti na licu mesta, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će poludeti i/ili neće znati šta da radi. Napad panike možeda traje u rasponu od 5 minuta do pola sata.

Kod paničnog napada osoba misli da je fizički ugrožena ili da joj preti nekakva opasnost. Taj strah je nerealan, ali ga osoba doživljava jako realno. Za osobu koja doživljava napad panike to je zaista zastrašujući događaj (posebno prvi panični napad), pa nije ni čudo da osoba misli da će joj se nešto strašno dogoditi.

Posle napada panike osoba je veoma izmorena, zbunjena, a često i veoma icrpljena, zato što je napad panike sam po sebi veoma iscrpljujuć po organizam.

Šta se zapravo dešava kod napada panike?

Kod napada panike se veoma lako aktivira autonomni (vegetativni) nervni sistem sa svojim "fight or flight" (bori se ili beži) mehanizmom koji nam je priroda podarila. Nešto slično kao kada se npr. - karikiram - nađete u džungli i ispred vas iskoči tigar, istog momenta bi se aktivirao "fight or flight" mehanizam, vi biste počeli da bežite (ili da se borite - ali to je manje verovatno).

Isto se dešava kod paničnog napada, samo što vas ne juri tigar i ne postoji nikakva realna opasnost. Najčešći uzrok napada jeste stres koji se javlja u mnogo oblika. Zato čovek treba da menja životnu filozofiju i da izbegava stresne situacije ili da se drugačije ophodi prema njima nego ranije.

Kako se rešiti napada?

U razlikovanju paničnog napada od drugih poremećaja važno je uzeti u obzir kontekst u kome se panični napadi javljaju.

Tako postoje 3 karakteristična tipa paničnih napada s različitim odnosima između početka napada i prisutnosti ili odsutnosti situacijskih okidača: neočekivani (bez povoda) panični napadi, u kojima početak napada nije praćen situacijskim okidačem, situacijski ograničeni (s povodom) panični napadi, u kojima se panični napad skoro bez varijacija pojavljuje neposredno nakon izlaganja određenoj situaciji ili okidaču (npr. osoba ugleda zmiju i to je uvek okidač za trenutni panični napad) i situacijski predisponirani panični napadi, koji se češće javljaju nakon izlaganja osobe određenoj situaciji ili okidaču, ali nisu nepromenjivo vezani za situaciju i ne javljaju se obavezno po izlaganju osobe situaciji.

Da bi se dijagnostifikovao panični poremećaj panični napadi se, barem u početku razvoja poremećaja, moraju javljati neočekivano. U SAD većina istraživača veruje da se agorafobija gotovo uvek razvija kao komplikacija kod obolelih od paničnog poremećaja.

Termin agorafobija skovan je 1871. godine, a dolazi od grčke reči agora koja označava javno mesto i phobos koja označava strah. Najvažnije obeležje agorafobije je anksioznost koja se javlja na mestima i u situacijama s kojih bi beg mogao biti težak ili u kojima pomoć ne bi mogla biti dostupna u slučaju situacijski predisponiranog paničnog napada.

Izbegavaju se situacije koje su izvan zone sigurnosti koju obično predstavlja bolesnikova kuća..

Sve metode opuštanja tela (osim opijata) su svakako dobre u procesu razrešavanja poteškoća koje napadi panike donesu, a odabir zavisi o svakom individualno. Od dugih šetnji, joge, vožnje biciklom, plivanja, pravilnog disanja, meditacije, a sve to u kombinaciji sa zdravom ili barem zdravijom prehranom, smanjenjem ili totalnim prestankom konzumiranja alkohola, cigareta, kofeina u svim oblicima.

Psihoterapija kod dobrog terapeuta nikako neće odmoći. Razmislite, odaberite i krenite u borbu!



Izvor: B92

Haotičan život u kombinaciji sa stresovima ima svoje posledice.
I te posledice su jedan od načina na koji vas vaš organizam podseća da morate da se smirite. Naravno, bilo bi lepše da vam ostavi neku mirišljavu poruku pred očima sa font 32 "chill jebote"... ali jebiga... niko vas neće zajebati tako kao sopstveni mozak iz sopstvene zabave. Pizda.
Anyway.
Ja sam doživeo napad panike. Al' onaj pravi... i može se reći da nije nimalo naivno kao što se čini na prvi pogled.
Kažem pravi jer svi se mi ispaničimo zbog nekih stvari, ali obično znamo uzrok i svesni smo cele radnje, i to nije ta mera itd itd... ali ovaj "pravi" je vrlo iracionalan i vrlo... snažan.

Školski rečeno - napad panike se može opisati kao osećaj ekstremne neudobnosti i uznemirenosti propraćen jednom vrstom iracionalnog straha. Ostatak možete pročitati u uvodnom post-u.

Uličarski (ili koji bi već bio dostojan antonim od "školski") rečeno - hmm...
... silom prilike, nisam spavao više od 35 sati, ne znam koliko tačno ali sigurno je bilo više od 35... san se još uvek pomno proučava i nije još sve otkriveno, ali zamislite metaforički vaš mozak kao internet browser, e pa san ima funkciju da separatiše bookmark's (zabeleške) koje skupite tokom dana i koje stalno beležite, i da ih raspoređuje na prava mesta... nakon dugog nespavanja stvarate haos u glavi i postavljate veoma plodno tlo za iracionalne strahove... (primetićete verovatno da ću mnogo puta upotrebiti reč iracionalno - verujte mi, sa razlogom ) ... nedostak sna ima svoje stadijume, one koje ste svi zapazili je otežavanje kognitivnih procesa poput odlučivanja dalje osećate smanjenu motoriku itd itd da ne dužim... ali važno je napomenuti da je jedan od stadijuma i halucinacije.
... nakon sređivanja određenog problema zbog kojeg nisam mogao da spavam toliko dugo, počastio sam se sa dve čaše votke... time sam dao sebi gorivo za paranoju i dodatno sam zađubrio pesticidima već pomenuto plodno tlo za iracionalne strahove.
Neću vam reći šta je tačno bio okidač jer mi je previše smešno (sad  ), ali recimo da se radi o jednoj psihodeličnoj animaciji propraćenoj psihodeličnom muzikom koja mi je u tom trenutku delovala veoma uznemirujuće. Polako je počeo da raste osećaj anksioznosti i strepnje... primetio sam da su mi nakostrešile sve dlake... i konstantni osećaj da mi neki neoblikovani entitet u blizini "iza leđa" preti i ugrožava egzistenciju (verovatno ste svi nekad kad ste sami doživeli osećaj da vas neko posmatra - to je instiktivno jer su naši daleki preci bili u konstantnoj opasnosti od divljih životinja i orgaznizam je milenijumima razvijao taj osećaj kao predostrožnost), u ovim uslovima taj osećaj je daleko ozibljniji. Kako se povećava panika istovremeno donosi za sobom niz psihosomatskih simptoma (imali smo temu o tome ko se seća - ko ne, ukratko ... kad psihičko oboljenje utiče na fizičko oboljenje) i počinje jako da udara srce, aritmija, podrhtavanje, znojenje... što kao vrzino kolo doprinosi još većoj panici.. i inače ljudi koji koji su doživeli napad panike imaju strah da će doživeti ili infarkt ili nervni slom ili oboje. Razlog za drugo je što polako gubite razum jer je sve iracionalno.
Ja naravno, već teorijski upućen znam šta mi se dešava... i shvatam da se mozak poigrava sa mnom ... ali teško je boriti se protiv sopstvenog mozga (  ) tako da osećaj nerealnosti preovladava i sprečava racionalno razmišljanje dok oko vas stvara iluziono i nerealno ali vrlo ubedljivo okruženje.

Dok to traje, mislim se u sebi... blago vernicima... njima je do jaja... sad bi verovatno razbili staklo "u slučaju opasnosti" izvukli iz njega neku knjižicu i pročitali pesmicu duboko uvereni da se demoni poigravaju s njima i da je samo potrebno da izrecituju par stvari i da se zaštite, boli ih kurac... ja sad ovde moram da se prisetim kako mozak funkcioniše i šta se stvarno odvija umesto da sada recitujem i blagoteleći zurim u nebo, plafon sobe zapravo... dok pokušavam sebe da zabavim i time smanjim efekat celog ovog sranja u pozadini imam osećaj da mi se odvija nešto (stvarno je teško opisati rečima) poput ovoga...   (inače vrlo subjektivno)



... nemojte to shvatiti bukvalno... nema to veze s bukvalnim što ste videli... već je to moj način da opišem 1000 nepovezanih misli koje nasumično smenjuju...
... to se zapravo ne razlikuje previše od mog uobičajenog stanja  ... dosta sam puta bio arogantan ovde, na forumu, ali dozvolićete mi nadam se još jednu arogantnu izjavu... u mladosti, bilo mi je potrebno neko vreme da se adaptiram na ovaj svet jer sam za razliku od drugih ljudi posmatrao svet jednim drugim očima i iz jednog drugačijeg ugla (znam znam, ubeđen sam da sad mislite kako se proseravam zato neću opisivati na koji način sam posmatrao jer će biti još gore)... i inače sam petosmislen  samo što su mi sve te misli koje jure povezane ... za razliku od sada kad je sve nešto besmisleno...
... e do kurca, konačno sam počeo da gubim razum... znao sam da će to biti kad tad, ali što baš ovako rano  - mislim se u sebi ... nekako me strah od ludila najviše plašio ali u tom trenutku bi me i radovalo da znam da sam skrenuo jer bi i to bilo neko objašnjenje što mi je bilo najvažnije u tom trenutku... posebno što imam šizofreničara u rodoslovu me je navodilo da sam otišao u kurac, mada previše rano...
... da se vratim na osećaj nerealnosti i depersonalizaciju... upotrebiću "školski opis" ovog osećaja...
Derealizacija je osećaj da ste vi sami i sve oko vas nestvarni, poput sna, kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter. Ovi simptomi mogu biti vrlo uznemirijući.
Depersonalizacija je osećaj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla. Primićeno je da u paničnim napadima ljudi doživljavaju i depersonalizaciju i derealizaciju. Neki najpre dožive depersonalizaciju koja onda izazove paniku i derealizaciju.
... kao i prethodno, vrlo je teško ovo opisati rečima i dočarati... ali, recimo ko je gledao Matrix, zamislite da je on istinit.. i da vam je zaista navučena "maska" preko očiju koja vas postavlja u svet iluzija u kojem ste odrasli i na koji ste navikli... i da ste svesni da postoji i onaj drugi svet... to je osećaj kao da stojite negde na sredini između ta dva sveta, čardak ni na nebu ni na zemlji i uporno pokušavate da iskočite iz sopstvene kože....  i vrlooo je uznemirujuće...
Dalje... agorafobija... osećaj odnosno svest da se nalazite u nekom beskonačnom prostoru je vrlo zbunjujuća i strašna i dovodi do agorafobije...
... fobije kao fobije umeju da budu izuzetno komične i neshvatljive... posebno ako ste videli bilo stvarno bilo na filmu osobu koja ima strah od otovrenog prostora... teško je to shvatiti i saosećati se tom osobom... meni prvom je teško koji sam to na relativno kratko doživeo... meni prvom je teško da se povežem sa takvom osobom i tim osećajem upravo dok sad kuckam ovo... ali znajte... da nije ni malo naivno kao što se čini.

U celoj toj panici i iracionalnom ludilu koje traje već 20 minut a imam osećaj ko da traje godinama onako preznojen dok se tresem sa bolom u grudima, sa srcem koje hoće da iskoči ... pokušavam da se vratim u realnost i smanjim ceo taj osećaj... što je vrlo teško iz razloga što: morate iskulirati i misliti o nečem drugom (ili najbolje na ne mislite ni o čemu) da ne biste mislili o onom očiglednom što vam se dešava... i u nekom trenutku ćete se zapitati a zašto ja pokušavam skrenem misli... a da! .. onda se prisetite i ode mast u propast i sve jovo nanovo u celoj toj agoniji.
To je kao da "padne" (obraćam se muškarcima ) u krevetu... ili kad kreće da pada...
... nalazite se u krevetu sa ženom, ona vodi ljubav sa vama dok se vi jebete i u nekom trenutku se događa nešto najgore što se može desiti na za vreme seksa i nešto najglulje što možete uraditi... počnete da mislite  ... dok mislite i budite mozak znate i sami da nemate dovoljno krvi da napajate i mozak i vršnjaka... jedan od vas mora popustiti... počnete da planirate da se opustite (suludo i praktično nemoguće)... to kao kad vam neko kad popizdite kaže "nemoj da se nerviraš" a nema ništa iritantnije od rečenice "nemoj da se nerviraš" ...  i eto vas u krevetu i krenete da paničite i da se igrate sa njenim grudima misleći da će vas to podići tamo 'de treba...
prvo krenete stiskate... pa onda se zapitate... a možda previše stiskam levu... možda je desna nezadovoljna... a možda bi trebalo da vučem... ili makar da tražim stanicu na bradavicama... tražić... NEE... neću tražiti... ona to ne voli... (panika sve više raste - a proporcinalno tome, ortak sve više pada u depresiju)... kako sekunde prolaze pomislite "Zašto me dođavola ovo ne pali, zašto se ne opšutam, zašto se jebeno ne opuštam?!!!"... a onda dolazi ono najgore...  ... skapirate da će ona uskoro osetiti da nešto nije u redu i da se vaša dika i ponos pretvara gumene bombone... i onda onako uspaničeni uradite nagoru moguću stvar za vreme seksa... u svojoj glasi povičete očajnički zadnji krik "Molim te Bože da mi ne padne! MOLIM TE!" ... 
zuuuum - sletanje.
E pa isto se događa kad pokušavate da najurite napad panike... samo mnogo zajebanije i neugodnije. 
Ja sam se vratio sa muzikom. 







Ok, većina vas ovo neće ni čitati... oni koji budu čitali, najverovatnije barem pola stvari neće skapirati na pravi način jer tako nešto se mora doživeti...
... a ja se nadam, za vaše dobro... da nikad u životu nećete shvatiti ovaj post.

Ja te razumem, neko meni jako blizak je imao napade panike pa sam imala prilike i da vidim i da to s njim proživim.Menij e bilo traumatično iskustvo, a mogu misliti kako je njemu.

Primetio sam da si napisala ovo u množini.
Ja sam to jednom doživeo u životu i znam razlog zašto se desilo.

Ali ako se stvar ponavlja, radi se o nečem ozbiljnijem... možeš li nam reći kako je izašao/izašla na kraj s time?


Žao mi je.   
Verujem da je i tebi bilo teško.

Pa ti napadi su bili posledica određene neprijatne situacije, pa smo mnogo razgovarali i pokušavali da utvrdimo zašto ga to toliko uznemiruje.Srećom pa sam svaki put ja bila u blizini, konsultovala sam se sa psihijatrom (majkom moje prijateljice) kako treba da se ponašam da bih mu pomogla i upalilo je.
Kada smo, bar donekle, razrešili konflikt...napadi su se proredili i bili slabijeg intenziteta, ali bojim se da bi opet tako reagovao kada bi se našao u sličnoj stresnoj situaciji.

A znachi derealizacija je ono shto chesto osetim kad sam pospan ... cheers mate. 

MOja drugarica ima panicne napade koji su se u pocetku ispoljavali na javnim mestima gde je guzva ili zagusljivo pa je imala gubitke svesti i hladan znoj... klasika. Kasnije je to preraslo u budjenje iz sna i osecaj da ce se ugusiti i da ce srce da joj iskoci iz grudi koliko brzo kuca. Strah da ponovo zaspi jer ce da umre. Haos u glavi i strah od smrti.

I dalje joj se desavaju povremeno, Ima periode i po nekoliko meseci da je sve okej i onda odjednom neka noc i panicni napad. Treba joj nekoliko sati da se smiri, sve je to trauma. Uglavnom ispitivali su je i nisu dosli do konkretnog razloga i sta je okidac. Ona nema traumatican zivot i stresne situacije. Blagoslovena je u svakom smislu, njeni napadi desavaju se skroz random i bez konkretnog razloga...

Не разумијем зашто ми се бришу постови. Ако једна особа каже да се неко најбоље упозна кроз секс, то је у реду, а кад се ја згрозим свим својим бићем на такве малоумне изјаве - то није у реду. Није то праведно. Осим тога, танка је граница између философије и психологије.

Тема је напад панике.
Сматрам да су све болести, као и напади панике узроковани неким гријехом! Из великог страха од смрти се рађају и разна девијантна понашања. Параноја, паника, фобије... То су све ствари које произилазе из страха од смрти.
Савршено религиозан и духован човјек нема такве страхове. Схвата да смрт није крај. Превише би било једноставно да је крај.
И самим тим психолози имају мање посла. Духовна особа је психички стабилнија од осталих.

Da li je za tebe religiozan isto sto i duhovan?   ommmm 

Inace, delim misljenje sa tobom da stabilnost licnosti zavisi od duhovnosti. 

Samo da dodam, da je panika u stvari nemoc i strah i mislim da se samo suocavanjem sa istim mozes donekle osloboditi tako nekih trica.

Iz razloga što tvoji postovi uglavnom deluju kao jedna vrsta napada panike i teheranske histerije nakon koje se ne može vratiti na redovan tok teme i nakon 5 strana. I tako da mi je lakše obrisati jedan tvoj post teranja u pakao svih živih i smlavljivanja nego brisanje 5 strana nakon tebe. I lakše mi je tebe naučiti da se držiš teme, nego njih 10 da se ne obaziru na tvoje skretanje s teme.
Sem toga, tvoj odvoror na sve je greh. (što si upravo sad i sam rekao)
Ti uvek imaš odgovor.
Strahovi, fobije, nedostatak devojke-dečka, problem sa seksom, perutanje kose... sve je kod tebe odgovor - greh.
Ni to nije pravedno, ni to nije fer.
Jednostavno mi nije u redu da za sve imaš spreman odgovor... to mi je varanje
I to je previše jednostavno.
Dalje
Ja nemam strah od smrti... pa opet sam imao napad panike... i ako si čitao gornji tekst, znaćeš i zašto i kako.
Ali se svakako slažem da je strah glavni razlog za prihvatanje religije.
Dalje... moderna nauka, po imenu neuroteologija se ne bi složila s tvojom tvrdnjom Духовна особа је психички стабилнија од осталих. iz razloga što je nakon niza pomnog skeniranja magnetnom rezonancom utvđeno da maltene svaka religiozna osoba koja često kao argument upotrebljava "6.čulo" ^{transcendentalna, spiritualna, paranormalna iskustva,} koje se navodno mora doživeti i time završava diskusiju... zapravo ima jedan neurološki poremećaj. 
Duhovna osoba je sve samo ne psihički stabilna osoba.