A kako je Kosmet dobio autonomiju, na demokratski nacin?

Jel to znaci da Z. Puhovski radi ispravnu stvar? 

Čisto radi pojašnjenja...

Vojvodina svoju prvu autonomiju stiče 1848 godine.

Izvinjavam se za dva uzastopna posta.

Ma ta zena je tesko djubre. Nikad za Srbe nije nista uradila. Placaju ju je sa strane da prikazuje svoju drzavu kao skup divljaka. JOs nisam video da neko toliko pljuje svoj narod. Nisam jos cuo da je jednu lepu rec rekla za Srbe ili optuzila i druge narode za zlocin. Po njoj devedesetih su jedino Srbi bili zlocinci.

Dragi Stevkec,

Da li postoji ijedan konkretan slucaj na kome je radila Natasa za koji se ispostavilo da je izmisljen? Iznesi neki argument, a ne  stereotipne i izandjale price/etikete o `stranim placenicama`. Na sajtu fonda za humanitarno pravo ima lepo citav spisak slucajeva na kojima je fond radio i na kojima radi - od policijskih tortura, maltetiranja i sikaniranja Roma, do ratnih zlocina i montiranih sudskih procesa kosovskim Srbima.

Tvrdis da imas neke svoje pouzdane izvore o mladima ciji je zadatak da navodno pronalaze nekakve isfabrikovane slucajeve. Sve dok nemas konkretnu i preciznu argumentaciju takvih tvrdnji to je samo jos jedan`rekla-kazala-pricam-ti-pricu`trac.

Ko ovde lose prica o svom narodu? Svako normalan voli svoj narod - ali biti patriota ne znaci samo da treba ceniti i voleti ono sto je dobro i lepo vec i ne biti slep i gluv kada se desavaju naopake ili rdjave stvari. Kao i u ljubavi i pravom prijateljstvu - nije poenta da uvek govorimo u superlativu i da laskamo, vec kada treba i da otvoreno razgovaramo i kriticki se postavimo

Znam za incident koji se dogodio na Trgu Republike - ali verujem da nisi upoznat sa svezijim podacima. Pokusaj prvo da procitas, pa onda da sudis..:



Porodice nestalih na Kosovu traže pomoć od Fonda za humanitarno pravo
Beograd - Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić primila je 20. septembra 2005. godine predstavnike Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu, koji su zatražili pomoć u rešavanju pitanja sudbine otetih i nestalih. Prema podacima Udruženja, od 1998. godine na Kosovu je ubijeno 1.247 Srba. Predstavnici Udruženja ovom prilikom su predali spisak imena 1.500 kidnapovanih osoba - Srba, Goranaca, Roma i pojedinih Albanaca, od kojih je oko 800 osoba srpske nacionalnosti, zajedno sa popisom imena tri stotine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova za koje oni tvrde da su učestvovala u otmicama.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Simo Spasić zatražio je od Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo da se posveti njihovim problemima i posreduju kod Albanaca da oslobode Srbe koji su eventualno još uvek živi, i zahtevao da advokati FHP podnesu tužbe protiv kidnapera.

Nataša Kandić upozorila je porodice da moraju biti svesne da su kidnapovani najverovatnije ubijeni, jer je zbog prisustva međunarodnih organizacija nemoguće prikrivati mesto na kojem bi se oteti možda nalazili, i da se mora prihvatiti ono što je možda i najteže porodicama žrtava: “Ja ne verujem da ima mesta u Srbiji ili na Kosovu gde postoje neki koji su kidnapovani, oteti, i da se drže radi određenih ciljeva, jer ne vidim nijedan cilj zbog koga bi neko bio držan u životu šest godina. Na Kosovu ima jako mnogo međunarodnih institucija, nemoguće je da postoji jedno mesto gde mogu da se drže oteti ljudi, a da takva vest ne izađe nigde u javnost. Traganje za posmrtnim ostacima je nešto najteže i ujedno najveće poniženje za porodce žrtava, ali se mora vršiti stalni pritisak da bi se saznalo šta se dogodilo sa kidnapovanima, jer u slučaju nestalih nije reč samo o kršenju osnovnih ljudskih prava žrtava, već i članova njihovih porodica.”

Nataša Kandić je ocenila da je obaveza države da učini sve da se sazna istina o nestalima, primećujući da “još uvek nigde nisu pokrenuti postupci protiv kidnapera” i da je šet godina nakon kraja sukoba na Kosovu “došlo vreme da se promeni pristup”. “Trebalo bi da prestanemo pričati o drugima i da počnemo da se bavimo svojim problemima da bi došlo do toga da odgovorni za zločine odgovaraju”, naglasila je ona: “Imate svoj lični bol i patnju, pričajte o tome, to je ono zbog čega ste ovde. Nema smisla da razgovaramo o tome da li međunarodne organizacija treba da ostanu na Kosovu ili ne, jer mi na to ne utičemo. Najvažnije da neko hoće da zna, da čuje ono što se dogodilo vama ili vašim roditeljima.”

Navodeći da je neophodno napraviti neki dokument koji će ostati u istorijskom sećanju, Nataša Kandić je najavila da će FHP dokumentovati podatke o žrtvama oružanih sukoba od 1991. do 2000. godine u vidu knjige "Gubici stanovništva". Taj dokument, koji će biti završen za tri godine, predstavljaće nešto što neće moći da se porekne.

Odlican tekst i pokaziva da Se Natasa Kandic i o Srbima brine,samo Danilo u Srbiji takvi ljudi nisu potrebni jer nesluze vecoj sili. Ona se na Medijma samo prikazuje kao neki zlikovac koji trazi da optuzi Srbe a sto ona eto kao to oko Kosova radi to najmanje ljudi znaju i nece da znaju jer kao prvo nije u smislu da se ona predstavlja kao Zena za Srpski narod i za pomir na ovim prostorima.....Svatko tko nezna sto ona uopce cini i sa cim se oni bave najlakse vam je posto imate INTERNET odete na njenu stranicu i pogledate za sta se ona zalaze....samo cisto sumnjam u volju vasu da uopce saznate sta ona zapravo radi jer nije u smislu patriota laznih....

I kako Danilo kaze vec recite jednu stvar samo jednu gdje je ona nesto slagala gdje je se sluzila stvarima koja se nisu desila,gdje je ona lagala i izmisljala neke stvari!!! Necete naci !

Slucaj Agima cekua i Ramusa Haradinaja i njihovo pustanje na slobodu i dozvola da se bave politikom
okarakterisala je kao dobar potez Haga
Mi se nismo razumeli, ja nisam jedan od onih koji velicaju i slave zlocin i deru se o srpskim herojima
ja znam da ga je bilo na sve tri strane i prihvatio sam da ga je bilo na srpskoj,ali zelim da zlocini svi moraju biti otkriveni a ucinioci kaznjeni.A Natasa po mojoj licnoj proceni ne cini sve da se i drugi zlocini otkriju i zato je ona licemer.Ali je profesionalac placen da obavlja svoj posao i pretpostavljam da ga obavlja dobro.I zato necemo se zavaravati i zamarati pricama i dokazima o moralnoj strani njenog posla.
Post sa prethodne strane ti najbolje govori

A molim te reci mi samo jeli ona ista slagala kada je sve ove stvari odkrila,i ti mi sada kazes ti kao srbin si prihvatio da je bilo zlocina na sve tri strane i da je bilo i na Srpskoj,razlika je u kojoj velicini i zbog cega kod drugih i kako.Uvijek je bilo zlocina u svakome ratu,samo se treba dobro zapitati zasto i kako.Natasa Kandic kako je ljepo naveo Danilo radi za istinu a ne za neke placenike svijetske,covjece kada ce te vise prestati da mislite o drugima i kako vas nitko nevoli.

ja ne mislim o drugima ali ne misli ni ona o tome se radi.Traga za istinom?Zasto ne traga za istinom na svakoj strani.Kad odnese traku sa gnusnim zlocinom Skorpiona na sve svetske stanice da nas ceo svet gleda kao kasape.Jel to istina?Naravno zlocin je odvratan ali zasto nije odnela kasetu gde se igra fudbal sa srpskim glavama i druge slicne.Jebem ti ja tu istinu

Štitila dečaka Roma, pa osuđena

Beograd, Požarevac -- Okružni sud u Beogradu potvrdio presudu Nataliji Lazić, za klevetu iznetu u emisiji Ključ.

Tužbu je podneo Miodrag Radović, za klevetu u emisiji RTS-a. Natalija Lazić je u maju 2003. govorila o učešću Radovića u seksualnom zlostavljanju desetogodišnjeg Roma. Događaj o kom je reč odigrao se u noći između 15. i 16. novembra 2002. Prema navodima maloletnog Roma i izjava svedoka datih FHP-u, osobe koje je poznavao od ranije prinudile su ga da ih u nekoliko navrata oralno zadovoljava, da bi mu potom mokrile u usta.

Majka maloletnog dečaka je SUP-u Požarevac prijavila slučaj. Na osnovu primljenih i proverenih podataka, SUP je podneo krivičnu prijavu protiv Miodraga Radovića i Vladimira Petraškovića, osumnjičenih da su seksulano zlostavljali maloletnog Roma. Fond za humanitarno pravo je, na inicijativu romskog udruženja iz Velikog Gradišta, u januaru 2003. pokrenuo svoju istragu, i na osnovu prikupljenih podataka u martu iste godine podneo krivičnu prijavu protiv Vojislava Brajkovića, Maksima Petrovića i Aleksandra Jankovića, koje su svedoci i žrtva identifikovali, pored Radovića i Petraškovića, kao učesnika u zlostavljanju.

Budući da su roditelji odlukom Opštinskog suda u Velikom Gradištu izgubili starateljstvo nad detetom, sud je za zakonskog zastupnika dečaka odredio Centar za socijalni rad. FHP navodi da je tokom istrage Centar za socijalni rad, bez objašnjenja, dva puta oduzimao i vraćao toj organizaciji punomoćje. Pošto joj je treći put oduzeo punomoćje, postupak je nastavljen bez punomoćnika žrtve, u prisustvu radnika Centra za socijalni rad.

U novembru 2003. Centar za socijalni rad, kao zakonski zastupnik dečaka, doneo je odluku da u interesu mentalnog zdravlja dečaka obustavi dalje gonjenje osumnjičenih. Na osnovu toga, sud je obustavio istragu i postupak je prekinut.

U međuvremenu, Miodrag Radović je podneo tužbu protiv Natalije Lazić, koja je pred istražnim sudijom govorila o tome šta joj je dečak rekao odmah posle događaja i opisala povrede koje je videla na njegovom licu. Postupak protiv Natalije Lazić pred II opštinskim sudom okončan je u julu 2006, presudom da je kriva za krivično delo klevete, zbog čega je kažnjena s 50.000 dinara, a obavezna je da plati i sudske troškove, 5.000 dinara, i troškove tužioca, 25.000 dinara.

Prvostepena presuda u postupku protiv Natalije Lazić doneta je posle jednog održanog pretresa, dok je sud odbio da sasluša svedoke koje je predlagao advokat FHP-a, koji su imali neposredna saznanja o zlostavljanju dečaka.

Veće Okružnog suda u Beogradu, koje je odbilo žalbu FHP-a i potvrdilo presudu Drugog opštinskog suda, činile su sudije Savka Gogić, Života Đoinčević i Duško Milenković.

Života Đoinčević je uhapšen 27. marta 2003. tokom akcije Sablja. U tadašnjim saopštenjima Vlade navođeno da je uhapšen zbog veza sa Zemunskim klanom, neovlašćenog ukidanja pritvora i primanja mita. Policija je tada u njegovom stanu, pored pištolja, našla i 70.000 evra, za koje se kasnije ispostavilo da potiču od prodaje nasleđene nekretnine. Vrhovni sud je početkom jula 2005. potvrdio presudu Okružnog suda u Novom Sadu kojom je Đoinčević oslobođen optužbi da je u svom i stanu svoje majke nedozvoljeno držao oružje. Presuda je doneta na ponovljenom suđenju koje je naložio Vrhovni sud pošto je ukinuo raniju presudu na tri meseca zatvora.

Izvor: B92