Desilo se mnogima; desi se nekad deci, nekad tinejdžerima, nekad odraslima... Situacija je takva da bi trebalo biti ozbiljan, bar u nekoj meri. Ili, nije obavezno biti ozbiljan, ali nema ni nekog određenog povoda za smejanje. A vama baš tada nešto blesavo padne na pamet, i počnete da se kikoćete, i ne možete da prestanete. To ume da bude prilično nezgodno.

Ima i drugačijih situacija kada ne prestajete da se smejete. Recimo, s društvom ste, neko "odvali" nešto, svi se nasmejete, neko nešto doda, to vam bude još smešnije i nastavljate sa smehom, i tako se nastavlja dok vam suze ne pođu na oči i stomak vas ne zaboli od smejanja. To je super iskustvo, i najčešće tu ničeg lošeg nema (samo nemojte da poverujete u ono sujeverje da, ako se sad tako smejete, kasnije ćete isto toliko plakati). Međutim, ne govorimo o takvim super situacijama, već o onim kada je stvarno nezgodno smejati se.

Dešava se nešto ozbiljno ili čak i loše. A vama, ko zna zašto, nešto šašavo padne na pamet - možda vas je nešto iz trenutne situacije asociralo na to, možda ste sasvim slučajno pomislili na tu šašavu stvar. I osećate veoma jaku potrebu da se zakikoćete, a situacija je takva da je stvar pristojnosti ponašati se ozbiljno, bilo bi krajnje neprikladno da se smejete. I vi pokušavate sebe da naterate da ostanete ozbiljni, ljudi već počinju čudno da vas gledaju jer vam se lice grči u svakakvim grimasama, nekad vam uspe da se suzdržite, ali nekad i ne, nekada se "smejete kô lud na brašno" i ne možete da prestanete, iako je i vas same blam zbog toga, iako znate da biste kasnije zbog tog napada smejanja mogli da imate ozbiljne probleme.

Šta u takvoj situaciji? Ne vredi misliti na to kako ne bi trebalo da se smejete, jer tako i dalje razmišljate o smejanju i nastavljate s tim. Umesto toga, setite se nečega što vas redovno rastuži, nečega lošeg što se desilo vama ili nekom ko vam je drag, ili nečega što vam je jednostavno tužno. Od takvih misli ćete se vrlo brzo "uozbiljiti", i neće vam više biti do smejanja (što je, samo po sebi, tužno, jer je baš lepo smejati se, ali je nekada ipak neophodno delovati ozbiljno). Ukoliko ste se, pre pomišljanja na tužne stvari, kikotali pred svima, izvinite se zbog toga i recite da je to zbog nervoze - ljudi na različite načine reaguju na stresne situacije, pa će vaše objašnjenje najverovatnije biti primljeno s razumevanjem i neće vam zameriti zbog toga.



Izvor: Krstarica

jbt, ovo se meni desava 

meni se dešava da ne mogu da se zaustavim a isto tako se mom dragom dešava da ni najsmešnija situacija ne najsmeje ni najmanje

ni najmanje?  e to je tek cudno... 

to je baš čudno ali veruj moguće , čak sam uhvatila sebe da mi je taj neki fazon koji je inače smešan ,a on ne reaguje još smešniji jer moj mrgud ne zna šta je osmeh

treba ga poslati na prevaspitavanje... ili bar mu priustiti seansu golicanja 
dosta off-a

bez upešno nije golicljiv sve sam probala

ja sam jednom morala da izadjem sa opere koliko sam se smejala ... ustvari opera je bila zanimljiva, ali je meni bila smesna zena koja je ispred mene sedela ... sa nekom cudnom frizurom ... koja je pokusavala da glumi kako pazljivo slusa a svakih 10 min je gledala na sat ....


nekih smesnih situacija kad se setim i sad se smejem isto kao i tad ... 

ma ja se smijem i u primjerenim i neprimjerenim situacijama... bila sam par puta u situaciji da se smijem na ispitima, profesoru u facu, mada nista i nije bilo smijesno - osim njegove face 
valjda je to neki nacin prevazilazenja treme, sta li 

Secam se da me je uhvatio napad smejanja na sahrani moje tetke ,Boze kakva grozota,nadam se da mi se nece nikada to vise desiti. Mi (porodica) smo stajali u crkvi i ljudi su prilazili da nam izjave saucesce.U trenutku kada je prisao jedan dalji rodjak (uvek nam je bio smesan jer je bio crven ko paprika i nikad nije mogao da zapamti koja je starija od nas dve,a imao je manu da tepa i uvek kad je u gostima pitao -A koja je tarija?...nas dve smo trcale iz dnevne u nasu sobu da bi se tamo zacenjivale od smeha i unosile jedna drugoj u lice sa pitanjem koja je tarija )mi smo se samo pogledale i ja sam stegla usne da se ne vidi da cu da crknem od smeha,sreca moja pa sam plakala i lice je pravilo grimase,sreca moja inace bih nas se tata odrekao ...
A na casovima da ne pricam...