Namirnice najjeftinije u regionu

15. decembar 2009. | 18:44 | Izvor: Danas, Novosti, SEEbiz

Beograd -- Korpa sa osnovnim životnim namirnicima najjeftinija je u Beogradu, a najskuplja u Ljubljani. Međutim, prosečna zarada u Srbiji je 334 €, a u Sloveniji 930 €.

Pregled cena u hipermarketima u zemljama regiona pokazuje da se one razlikuju u proseku oko 25 odsto, dok je korpa sa osnovnim životnim namirnicama domaće proizvodnje najjeftinija u Beogradu. Hrana je najskuplja u Ljubljani i Zagrebu, dok su nam po cenama najbliži Budimpešta i Sarajevo.

I dok je beli hleb na rafovima naših maloprodaja najjeftiniji, košta od 30 do 40 dinara, u Podgorici je, primera radi, dvostruko skuplji. Hrvatski potrošači za „običnu” veknu izdvajaju gotovo šest kuna, odnosno oko 80 dinara, a slično je i sa drugim namirnicama.

U centrali „Merkatora” u Ljubljani objašnjavaju da njihovi kupci mesečno za hranu izdvajaju od 350 do 400 evra. Razlog tome je što kilogram brašna plaćaju 1,1 evro, što prevedeno na našu valutu iznosi više od 105 dinara, a limenku „laškog” piva oko 95 dinara.

Slično je i u Zagrebu. U hipermarketima najvećeg hrvatskog trgovinskog lanca „Konzum”, kilogram jabuka skuplji je četiri puta nego u Beogradu, a za litar zejtina hrvatski potrošači izdvajaju i do 50 dinara više.

Prema tvrdnjama čelnika supermarketa u regionu, potrošači su uglavnom okrenuti domaćim proizvodima. To je i rezultat trenda koji je prisutan poslednjih godina da gotovo svi marketi na različite načine podstiču kupce da pazare domaću robu.

„U našim prodavnicama je 70 odsto domaćih proizvoda i kupci se uglavnom opredeljuju za robu sa ovih prostora“, kaže direktor Maksija za Srbiju Rajko Mandić.

Slično je i u hipermarketima u Sloveniji, dok je u malim prodavnicama Merkatora, na primer, učešće domaće robe i do 80 odsto.

"Slovenački kupac radije se opredeljuje za domaću robu i presudan u odluci je kvalitet. Cena je nekada bila manje važna, ali se sada gleda i na nju. Mislim da se naši potrošači prilagođavaju uslovima krize", rekla je pomoćnica direktora Merkatora Barbara Pastor Baša.

Korpa sastavljena od robe prvenstveno domaće proizvodnje, kupljena u „Tempo“ hipermarketu u Beogradu, najjeftinija je u regionu, i za nju bi trebalo izdvojiti 15,8 evra, pokazalo je istraživanje udruženja „Moja Srbija“. Za korpu, koja obuhvata 20 prvenstveno domaćih namirnica, najskuplje plaćaju građani Slovenije, čak 29,2 evra. Hrvati za istu količinu robe izdvajaju 26,9 evra, dok približno isto novca plaćaju stanovnici Bosne i Hercegovine i Crne Gore, dvadesetak evra.

U odnosu na Srbiju, u Sloveniji je skuplje brašno, krompir, ulje, pirinač, ali su voda, sok i čokolada jeftiniji. Najmanje para u odnosu na ostale zemlje, izdvajamo za pivo, hleb, makarone i ulje. Ono što je donekle iznenađujuće jeste da su troškovi te „skraćene“ potrošačke korpe u Hrvatskoj veći nego u Sloveniji. Sir, voda i pivo skuplji su u hrvatskom Konzumu nego u slovenačkom Merkatoru. Naše zapadne komšije su ove godine imale pad potrošnje prehrambenih proizvoda od pet odsto, ali se poslednjih meseci, kaže direktor logistike lanca Konzum Ivan Gadže, oseća blagi porast.

Potrošačka korpa vs. prosečna plata

Iako se može učiniti da je prosečnom srpskom kupcu najlakše da napuni potrošačku korpu, to nije tačno. Takvo poređenje cena ne daje potpunu sliku o tržištima zemalja regiona. Kako bi se uvidelo koliko realno vredi potrošačka korpa, cene bi valjalo „ukrstiti” sa prosečnom zaradom.

U Srbiji ona iznosi 334 evra, a u Hrvatskoj 750. Prosečan Slovenac mesečno zaradi 930 evra, dok se za one koji imaju platu 600 evra smatra da žive na granici siromaštva.

Sarajlije su nam najbliže po visini prosečne plate, jer mesečno u proseku zarade oko 390 evra, pa su i cene slične.

Izvor

mi ćemo kao u Evropu , a ne možemo u korak sa jednom Hrvatskom......Ispade da smo mi duplo gora država....

Нешто сумњам у резултате овог истраживања.

Ovo je Miskovo maslo 

колико се ја добро сећам...пре пар месеци радници словеначког гиганта горење су штрајковали због малих плата....њихова плата је 400 евра а тражили су повећање за 10%...ако су га и добили сада је њихова плата 440 евра....а горење је пола словеначке привреде са све кооперантима и осталом булументом...баш ме интересује где извлаче ову просечну плату....можда и код њих политичари поправљају просек зарада

i opet - ministar mudri:

   
Milosavljević: Slede sniženja 2010.

16. decembar 2009. | 09:57 | Izvor: Blic
Beograd -- Sledeće godine cene proizvoda i usluga bitnih za građane biće znatno niže, osim struje koja će poskupti, kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević.

Pomeranje kursa za sada nije imalo uticaja, a građani, kaže ministar, mogu da očekuju jeftiniji gas i gorivo, pad cena hrane za jedan do dva odsto, dok će zbog obaranja carina nameštaj, automobili, tekstil, obuća, računari, bela tehnika i kućni aparati biti jeftiniji za 10 do 15 odsto. Jedino što će poskupeti, kaže on, jeste struja.

"Godina za nama može se smatrati više uspešnom nego neuspešnom. Pad BDP umesto projektovanih četiri biće između 2,6 i 2,8 odsto, spoljnotrgovinska razmena iako za trećinu manja zbog smanjenja uvoza u odnosu na izvoz imaće manji deficit nego lane, a inflacija će zahvaljujući stabilnosti cena u protekla dva kvartala biti nešto veća od sedam odsto. Znači imamo pristojnu bazu za oporavak u sledećoj godini, koja će isto tako biti teška kao i ova", kaže ministar u intrervjuu za Blic.

Prvi čovek ministarstva trgovine poručuje da gledano prema ekonomskim pokazateljima građani u sledećoj godini mogu da očekuju potpuno stabilne cene.

"Latentna opasnost postoji ukoliko bi se nastavilo slabljenje dinara, a koje bi se onda neminovno odrazilo na cene u idućoj godini. Izvesno je da ćemo morati napraviti jednu korekciju cene električne energije, ja ću insistirati kod EPS-a na tome da promeni formular računa za električnu energiju kako bi potrošač kada dobije račun za struju tačno znao koliko je struje u kojoj zoni potrošio", kaže Milosavljević i dodaje da će cene nafte i naftinih derivata biti satabilne, dok bi gas trebao da pojeftini.

Prema njegovim rečima, Srbija ima dovoljno rezervi od ovogodišnjih žetvi što predstavlja osnov za stabilnost cena stočne hrane, mesa i hleba.

"U sledećoj godini očekujem potpunu stabilnost cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sa cenovnim nivoom nižim za jedan do dva odsto", rekao je MIlosavljević.

Za niže cene odeće i obuće neophodna konkurencija

On napominje da je pomeranje ocene kreditnog rejtinga koji je uradio „Standard i pur“, sa nivoa BB minus na nivo BB stabilno, uz odmrzavanje SSP-a poruka da je Srbija stabilan i kvalitetan ambijent za investiranje. "Očekujem nekoliko stotina investitora koji će po nekoliko miliona uložiti u Srbiju. Pre svega mislim na investitore iz Italije koji imaju ogromno interesovanje da se spoje sa potezom Rumunskog Banata, pri čemu će najviše iskoristiti zonu od Pančeva, preko Zrenjanina, Kikinde i Vršca. Zatim Nemce, i to najviše u zoni Beograda, severne Srbije i Vojvodine, kao i investitore iz Austrije, Grčke i Slovenije, i nešto manje njih iz Slovačke, Mađarske i Češke", objašnjava ministar.
On je potvrdio i da su cene odeće i obuće dosta visoke, ali smatra da primena SSP-a neće uticati na njihov pad, koliko konkurencija i činjenice da će građani u bezviznom režimu češće kupovati odeću van zemlje.

"Naša obaveza primene trgovinskog sporazuma sa EU, je da svake godine spuštamo nivo carina kako bismo u šestoj godini došli do carine nulte. Po tom osnovu i u 2010. će biti niže cene carina za nameštaj, automobile, tekstil, obuću, belu tehniku, računare i kućne aparate i to za nekoliko procenata. To sniženje carine nosi sa sobom nekoliko procenata sniženja PDV-a što, kada se sve sabere, uslovno rečeno znači 10 do 15 odsto niže cene tih proizvoda. Pored toga, na pad cena može da utiče konkurencija, ali i činjenica da građanima više ne trebaju vize za odlazak u evropske gradove. A kada vide da kvalitetna obuća tamo retko prelazi cenu od 100 evra, onda će i naši trgovci morati da se prilagode", tvrdi Milosavljević.

Ministar nije hteo da govori otvoreno o mogućim investicijama novih trgovačkih lanaca, već je napomenuo da naredne godine očekuje početak izgradnje jednog turskog šoping mola u Beogradu, ali i još dva-tri nova brenda na tržištu Srbije. MIlosavljević je podsetio i da je ove godine već bilo takvih investicija, koje će se nastaviti.

"Kika, je nedavno otvorila centar u Beogradu, otvoriće i objekat u Novom Sadu i centru Beograda, a „Msje Brikolaž“, koji je startovao iz Niša, tražio je još pet-šest lokacija. „Metro“ i „Veropulos“ će sigurno otvoriti po jedan objekat, „Merkator“ nekoliko, a ono o čemu se još razgovara je velika akvizicija „Ikee“ koja sa sobom nosi 10-15 trgovačkih brendova u svom šoping molu. Kada će to biti, ne mogu konkretno da odgovorim", rekao je Milosavljavić.

Prema njegovim rečima potrošače će od nefer odnosa trgovaca bolje zaštiti i Zakon o zaštiti potrošača i trgovini koji će na Vladi biti usvojen u Januaru.

"Očekujem da će se u skupštinskoj proceduri naći u martu ili aprilu. Osim toga, počeo je da radi naš Rapeks sistem za evropsko obaveštavanje o nebezbednim proizvodima, tako da potrošači u Srbiji po tom osnovu mogu biti sigurni da ono što je nebezbedno u Evropi neće dolaziti kod nas", kaže ministar Milosavljević.

Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=12&dd=16&nav_id=398622

Sve mu verujem

Волео бих само да знам како би дефинисао неуспешну годину.

Није било бомбардовања, значи успех

ma ne ljutite se ljudi , ne odnosi se ovo na nashu zemlju - to su informacije o zemlji iz vesti J-92