Bernar Kušner: Važan korak ka ostvarivanju zajedničke evropske budućnosti Srbije i njenih suseda *
Volfram Mas: Nisam siguran da li su svi u Srbiji svesni koliko značajno ovakva odluka *
Žene u crnom: Skupština Srbije se "narugala žrtvama"
Пренето са...
--------------
а где су ,бре,ови што су гласали  за ''Коалицију за Јевропску Србију''...ћуте....

Au, ala smo naivni kao francuska sobarica.

Zločin u Srebrenici se izdvaja nad ostalim zločinima zato što je to tipičan "industrijski" zločin tj. unapred planiran i sproveden šematski, ljudi su pobijeni i pobacani u već unapred mašinski (bagerima) iskopane masovne grobnice, za razliku od svih ostalih zločina na teritoriji bivše SFRJ. To je i po ukupnom broju žrtava najmasovniji zločin u proteklom ratu. Čak i da je "samo" 3 hiljade žrtava, to je ogromna cifra za samo 3 "radna" dana. Hiljadu ljudi dnevno, u proseku, mnogo je kume....

Prema tome, Srebrenica se smatra glavnim simbolom tragedije ex-yu naroda, i kao takva se tumači u celom civilizovanom svetu. Čak se to smatra i genocidom, mada je to preterana kvalifikacija, imajući u vidu da su žrtve ogromnom većinom punoletni muškarci.

Ali, to što se desilo u Srebrenici  jeste udžbenički primer masovnog zločina protiv čovečnosti i to je za svaku osudu. Sviđalo se to nekom ili ne.


Što se tiče svih ostalih zločina, nije sporno da Srbija samostalno ili u dogovoru sa ostalim ex-yu državama donese deklaraciju o osudi svih zločina na ovim prostorima, pogotovo zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda, ali ova Deklaracija o Srebrenici se morala doneti jer to od Srbije očekuje civilizovan svet, kome valjda Srbija teži da se priključi.

jebeš ti takvu opciju , kad mi doslovno treba da sami sebi nalepimo etiketu , da smo neki neandertalci , koji su iz čista mira ubijali ljude , da su sve zemlje Ex - Yu donele nešto slično ovome , pa možda i da prođe , ali ovo je bruka i sramota...Majke ti zemunac zločin u Srebrnici je planiran šematski , a Hrvatska akcija "Oluja" nije , ajde molim te pričaj kad se malo uozbiljiš i naučiš neke stvari do tada molim te , nemoj izvaljivati ovakve bisere...Pomisli će ljudi da ti to stvarno misliš , pa te možda smeste na treći sprat...

Пошто је ствар ријешена,односно представници "народа" су изгласали то шта су изгласали само да се
везано за тему обратим србијанцима који морају да трпе ради срба из Републике Српске или у
преводу да се извинем Земунцу зато што нисам дао да ме кољу као што су дали срби са подручја
босне у периоду од 1941 до 1945 године.По ушима се требају покрити они који су ради 5.000 евра
гласали за ту резолуцију издвојивши Србију као некога кривца.Који сте курац ви могли учинити и да
сте утицали на нешта што ја зовем......сваком према заслугама.......освета за дјецу.......враћање
дугова из 1992,1993,1994 и дијелом из 1995 године.

Нисам ти ја земунац крив што си гласао за те продане злотворе,а још мање ако си гласао за странке
које не представљају интересе Србије већ оних који од Србије желе да створе некога сакривца иако
она са тиме нема ништа.

Срби из Републике Српске су криви што чине 30-так % свих жртава које су се десиле у грађанском
рату,криви што су заштитили своју нејач гдје год су могли,криви јер ти ниси могао остварити свој
сан да се тежиште ратних дешавања пренесе на санџак јер би уз помоћ западних фашиста већ одавно
имао свој сан бошњаци са бошњацима.

За крај срби из Републике Српске су криви и због:




· Карлос Мартинс Бранко, један од главних посматрача УН: "Муслиманске снаге нису ни покушале да искористе предност у артиљерији јер би, с обзиром на медијску пажњу, отпор довео у опасност слику жртве" која је тако пажљиво грађена.
· Хакија Мехољић, некадашњи шеф полиције у Сребреници: У априлу 1993. Клинтон нудио да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше покољ пет хиљада муслимана и тад ће бити војна интервенција. Изетбеговић је то касније покушао да демантује.
· Трибунал сматра да Ердемовићево ментално стање не дозвољава да му се суди, али његова сведочења сматра веродостојним, а Србија би требало да на основу њих призна кривицу.
· Ратни трофеји Насера Орића нису окацени о зид његовог удобног стана. Они су на видео-касетама: спаљене српске куће и безглави српски мушкарци, са њиховим патетично згрчени телима ("Вашингтон пост", фебруар 1994)
· "Сценарио за издају Сребренице је свесно припремљен. У тај посао су умешани босанско Председништво и команда Армије ", изјавио Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и посланик у скупштини, после чега је био мета неколико атентата.
· Наводна демилитаризација енклаве била је мртво слово на папиру. Снаге АБиХ нису се уздржавали од кршења свих правила у окршајима са ВРС (Холандски институт за ратну документацију)
˘ Сви папагајски понављају речи других, али нико не показује чврсте доказе. Примећујем да људи желе да по сваку цену докажу да је геноцид почињен (капетан Схутен, официр УН у Братунцу)

Стотинак интелектуалаца из САД, Европске уније, Израела и Русије упутило је прошле недеље апел парламенту и председнику Србије да не усвајају резолуцију о Сребреници којом би оптужили сопствени народ и "зацементирао пропагандну причу чије кључне компоненте немају упоришта у чињеницама".


Важност Сребренице је превазишла националне и регионалне границе, она се претворила у суштинско цивилизацијско питање: да ли пропаганда може да принуди један народ да призна злочин који није починио. Критички интелектуалци на Западу кажу да је парола "Морамо спречити нову Сребреницу" постала стандардни увод у "хуманитарне" војне интервенције широм света, од Косова, преко Ирака до Конга. А пропагандни методи развијени у "случају Сребреница",употребљени су и за оправдавање тоталитарних, такозваних "антитерористичких" закона који постају повод за одузимање слободе и неограничено држање у притвору без пресуде, чак и без знања притвореног због чега је иза решетака.

                                                 Најжешћи момак Сребренице

Манипулација информацијама о Сребреници започела истог тренутка када и рат у Босни. Југословенски амбасадор у УН, Ђокић, грубо је спречен 1993. да представи Генералној скупштини и Савету безбедности извештај о етничком чишћењу Срба у Сребреници и околним селима, са именима више од хиљаду убијених цивила. Те жртве за свет не постоје, иако је њихов коначан број већи од три хиљаде.

Али, кад је Војска РС прешла у контраофанзиву већина западних медија почела је да извештава о хуманитарној катастрофи цивила муслимана у Сребреници, која је убрзо проглашена за демилитаризована зону под заштитом УН. Међутим, она је, као и остале заштићене зоне, постала упориште Армије БиХ, с прекаљени борци који нису разоружани - каже Павић. - О томе пише и репортер "Вашингтон поста" у фебруару 1994:
"Ратни трофеји Насера Орића нису окацени о зид његовог удобног стана. Они су на видео-касетама: Спаљене српске куће и безглави српски мушкарци, са њиховим патетично згрчени телима. "Морали смо да употребимо хладно оружје те ноћи", објашњава Орић, док се сцене мртвих мушкараца искасапљених ножевима смењују на његовом "сони" телевизору. Обучен је од главе до пете у маскирну униформу, са грбом Армије САД поносно пришивен преко срца. Командант Орић је најжешћи момак у овом муслиманском граду, Сребреници, коју је Савет безбедности УН прогласио заштићеном безбедном зоном "

Репортаже са терена нису изазвале значајнији утисак у јавности, јер их је било неупоредиво мање од редакцијских коментара о хуманитарној катастрофи: - незапажени је био и Бутрос Гали, тада генерални секретар УН, који је у извештају из маја 1995 . упозорио: "Последњих месеци, снаге (Изетбеговићеве) Владе су битно повисиле ниво војних активности у већини заштићених зона и њиховој околини, а многе од њих укључене су у шире војне кампање. Влада држи знатан број војника у Сребреници, што у овом случају представља кршење договора о демилитаризацији ... "

То је 2002. потврдио и извештај Холандског института за ратну документацију, сачињен од сведочења војника Холандског батаљона, припадника УНПРОФОР у сребреничкој заштићеној зони. Извештај је открио и америчку улогу у снабдевању екстремних муслиманских снага и довео до пада холандске владе.  У њему пише да је демилитаризација енклаве била је мртво слово на папиру и да се снаге Армије БиХ нису уздржавали од "кршења свих правила у окршајима са ВРС".

У јулу 1995, дошло је до неочекиваног обрта: бројна и добро наоружана 28. дивизија повукла се из Сребренице, а за њом је кренула и колона цивила. У већини западних медија убрзо се појавила прича да су огромне снаге ВРС масакрирали цивиле у заштићеној зони Сребренице, а лицитирао се бројевима 8.000-10.000 убијених.Мајкл Еванс, искусни и цењени војни дописник лондонског "Тајмса", демантовао ту причу: "Постоје извештаји да је до 1.500 Срба учествовало у нападу на Сребреницу, али су обавештајни извори оценили да је главни напад извело око 200 људи , са пет тенкова. Била је то операција прилично ниског нивоа, али из неког неразумљивог разлога, војници Владе БиХ нису пружили превелики отпор "

Сведочење португалског официра Карлоса Мартинса Бранка, једног од главних посматрача УН у Сребреници: "Муслиманске снаге нису чак ни покушале да искористе своју предност у тешкој артиљерији ... У овој ситуацији, с обзиром на медијску пажњу војни отпор би довео у опасност слику 'жртве' која је тако пажљиво грађена. "

Шта више мртвих, то боље
Сами инсајдери из Сребренице дали су најбоља објашњења неочекиваног повлачења јаких снага 28. корпуса.Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и посланик у скупштини Федерације БиХ, у интервјуу 1996. је рекао: "Сценарио за издају Сребренице је свесно припремљен. Нажалост, у тај посао су умешани босанско Председништво и команда Армије ". Он је нагласио да су напади из заштићене зоне били "свесно давање повода српским снагама да нападну", а да су трагични сценарио направиле "личности које су у лето 1995. напустиле Сребреницу без огреботине ". Због оваквих изјава на Мустафића је организовано неколико атентата, а још већи скандал је изазвало сведочење Хакија Мехољић, некадашњег шефа полиције у Сребреници. Он је открио да је циљ повлачења 28. дивизије био срачунати да доведе до што већег броја жртава, да би се добио повод за НАТО интервенцију - каже Павић. - Мехољић је открио да је Алија Изетбеговић делегацији из Сребренице рекао: "Клинтон ми је нудио иу априлу 1993. да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше покољ пет хиљада муслимана и тад ће бити војна интервенција ". Кад је Изетбеговић покушао да ово демантује, Мехољић је као сведоке позвао још седморицу људи који су присуствовали састанку.

О пометњи међу народом који се повлачио за 28. дивизијом Армије БиХ из Сребренице, писао је и Џонатан Рупер из ББЦ: "И холандски мировни контингент и обавештајни официри британских специјалних јединица САС, који су се налазили у граду кад је пао, били су сведоци огорчених борби између самих муслимана у Сребреници кратко време пре него што су Срби ушли. Такође постоје извештаји да је знатан број погинуо прелазећи минска поља која је њихова страна поставила. "

Очевидци зачепљена уста
Међутим, оваква сведочења потонула су у заборав, за разлику од оптужби за никада доказано убиство 8.000 цивила. Одмах после пада Сребренице, у јулу 1995, наслутило се да причу о њој неће креирати очевици са терена, већ ратни пропагандисти из кабинета,изјава:двојице британских параламентараца:
у тај градић смо стигли неколико дана пошто су га напустиле Орићеве снаге. Док смо се приближавали џамији коју је зарушила артиљерија,она је на нас оставила јак утисак, срби су гађали верске објекте. Међутим, кад смо ушли у џамију, запрепастили су се кад су на зидовима видели ратне фасцикле, постере муџахедина и графите на арапском. Схватили смо да је богомоља била и војни објекат.

Британски парламентарце је још више изненадило кад су видели да су исту зграду делиле мировне снаге УН и Орића 28. дивизија, ау Братунцу су им показани свежи гробови српских бораца погинулих у борби са том великом и добро наоружаном јединицом која се под борбом пробијала ка Тузли. О свему су одмах телефоном обавестили британске медије, али већ исте вечери позвани су из Лондона. После тог разговора потиштено су рекли: "Наређено нам је да више ништа не говоримо за медије". Схватили су да се нешто врло лоше спрема.

Неколико дана по уласку ВРС у Сребреницу на Западу је започела медијска кампања у којој су српске снаге оптужене за масакр десетак хиљада цивила. Најава у "Бостон глоубу" из јула 1995. типичан је пример дезинформације тог времена: "Клинтонова администрација још увек није дошла до независних потврда о злочинима у Сребреници, али не сумња да су се они ипак десили ..." . - Дакле, или је Клинтонова администрација била у дослуху са организаторима "злочина", па је пре свих других знала да се он десило, или је унапред знала "сценарио" по којем ће теза "почињеног злочина" бити разрађена.

У медијској кампањи о злочину, иако га нико није видео ни чуо, остале су незапажене речи холандског капетана Схутена, јединог официра УН у Братунцу у време наводног масакра: "Сви папагајски понављају речи других, али нико не показује чврсте доказе. Примећујем да у Холандији људи желе да по сваку цену докажу да је геноцид почињен ". Скрајнут је и извештај високог комесара УН за људска права Хенрија Виленда, који је после петодневног испитивања избеглица у Тузли рекао: "Нисмо нашли никога ко је својим очима видео неки злочин".

Врхунац пропагандне кампање било је "откриће" тајанствених сателитских снимака који су наводно приказивали масовне гробнице.Сребреничка истраживачка група, која је неколико година касније окупила истакнуте америчке научнике, бивше официре и дипломате, закључила је: "Медлин Олбрајт је 10. августа 1995. показала неке сателитске фотографије на затвореној седници Савета безбедности, у прилог денунцирања босанских Срба, укључујући и једну фотографију која показује људе - наводно босанске муслимане близу Сребренице - окупљене на стадиону, као и снимак наводно направљен мало после тога, који показује оближњу пољану са узнемиреним земљиштем . Ове фотографије никад нису јавно објављене, али чак и да су веродостојне, оне нису никакав доказ ни стрељања ни закопавање тела ".

Олбрајтова преварила УН
Специјално за наводне снимке из Сребренице смишљен и нови термин "узнемирено" земљиште, што би могло да значи да је земља прекопавана или нешто слично: - Међутим, сви људи који су професионално и објективно извештавали о Сребреници, било да су дипломате , новинари или официри УН, потпуно су згранути, онемогућено им је да професионално напредују. Један од таквих био је и Филип Корвин, највиши званичник УН у БиХ у доба сребреничких догађања који каже: "Цифра од 7.000 убијених, којом се често барата у међународној заједници, јесте једно неодрживо претеривање. Права цифра је вероватно ближа броју од 700. .. "

Кад мртви гласају
Ничим доказано убиство хиљада цивила из Сребренице довело је и до стварања Хашког трибунала, о коме је Ричард Холбрук за ББЦ рекао: "Схватио сам да је Трибунал за ратне злочине врло драгоцено оруђе. Употребили смо га да бисмо из дејтонског процеса искључили два најтраженија ратна злочинца у Европи и да оправдамо све што је уследило. "

Не постоји ниједан доказ да је 8.000 људи убијено у Сребреници.Међутим, извештај Међународног црвеног крста од 13. септембра 1995. недвосмислено указује где је завршило 5.000 "несталих": "Око 5.000 муслиманских војника из Сребренице напустило је енклаву пре њеног пада. Муслиманска Влада је признала да су ти војници прекомандован у друге јединице њихових оружаних снага. "Влада Алије Изетбеговића, наравно, никада није обелоданила имена тих војника, тако да они нису скинути са списка несталих!

Уочено је и да је на изборе у Федерацији БиХ изашло и око три хиљаде "покојника" из Сребренице, али кад је Влада РС затражила бирачке спискове ради упоређивања са списком несталих, мисија ОЕБС одбила је да им пружи увид у те податке. Павић је тада био саветник у кабинету Биљане Плавшић, па се лично уверио колико је тешко доћи до истине у Босни: - бирачке спискове нисмо добили, са образложењем да ОЕБС "нема новчана средства да их извуче из архива, који су разбацани широм Федерације БиХ" .

Истовремено, америчка НВО из Бостона "Лекари за људска права" почиње да ископава масовне гробнице и објављује резултате, без присуства РС и икаквог међународног независног надзора и верификације. РС није могла да реагује на прави начин, јер је и даље била под огромним притиском, нарочито због присуства огромне силе од 50.000 добро наоружаних страних војника. Међународне снаге обезбеђивале су ископавање гробница које су везиване за Сребреницу и до краја ископавања су строго забрањивале приступ представницима из РС.

Луд за кривца, нормалан за сведока
Крајем 1996. Хашки трибунал је дискретно преузео контролу над даљом истрагом од УН, иако су га формирале државе које су имале директну улогу у балканским сукобима и јасне политичке циљеве - каже Павић. Од самог почетка тужиоци Трибунала су изјављивали да су Срби масакрирали на хиљаде муслиманских мушкараца из Сребренице, а процес истраге масовних гробница је фатално компромитовани од 1997, кад је истрагу масовних гробница преузела Међународна комисија за нестала лица, коју је основала Изетбеговићева Влада и чији рад није контролисала ниједна независна међународна институција!

Али, пошто ни ископавања гробница удаљених и сто километара од Сребренице нису успела ништа да докажу, као крунски доказ наводе се сведоци, пре свега Дражен Ердемовић, припадник 10. диверзантског одреда. - Реч је о Хрвату из Тузле који тврди да се у више наврата борио за Армију БиХ и снаге босанских Хрвата, ХВО, а на крају иу ВРС.Ердемовић тврди да је његова осмочлана група примила наредбу да погуби муслимане на војном газдинству Брањево код Пилице од стране једног потпуковника, али тај официр никада није именован. Он каже да су припадници његове групе примили 12 килограма злата, али није могао да се сети од кога. Признао је да је за пет сати сам стрељао 1.200 људи, али је на наведеној локацији нађено око 120 тела. Трибунал сматра да Ердемовићево ментално стање не дозвољава да му се суди, али његова сведочења сматра веродостојним, а Србија би требало да на основу њих призна кривицу!

"Случај Сребреница" створен због љубави према муслиманима или мржње према Србима, већ због прагматичних војно-политичких циљева Запада: - НАТО је тражио повод за интервенцију и долазак на Балкан и била му је потребна довољно велика цифра мртвих да узнемири и мобилише јавно мњење.  Прво су створени "случајеви" у улици Васе Мискина и на пијаци Маркале, за које се данас зна да су наместаљка, а врхунац је била прича о "геноциду у Сребреници", који је претходница "масакра у Рачку", после кога је бомбардована Србија.

Доказ за то писмо из 2000. које је Вили Вимер, тадашњи председник Парламентарне скупштине ОЕБС, упутио тадашњем немачком канцелару Шредера са конференције о Балкану и проширењу НАТО, коју је у Братислави организовало министарство спољних послова САД: - Вимер је цитирао америчке званичнике који су рекли да је сврха НАТО бомбардовања 1999. била да се исправи грешка генерала Ајзенхауера из 1945, када није стационирао војску у овом делу Балкана. Сада желе да Србија призна кривицу и да Срби подрже ову верзију како би америчка администрација сакрила свој злочин.

Ко пита мора да се сели
Амерички новинар Џорџ Памфри одмах посумњао у "сателитске снимке масовних гробница" уврштене у документацију УН о Сребреници која ће бити под ембаргом следећих пола века: - Памфри је открио да Медлин Олбрајт није Савету безбедности показала оригиналне снимке. Он је у чланку питао: "Где је оригинална фотографија коју су снимили извиђачки авиони? Објављена фотографија носи накнадно придодати ознаку "Могуће масовне гробнице". То значи да су подаци о времену и месту које је снимљено, које извиђачка камера аутоматски уноси, избрисани са фотографије, док су стрелице и друга тумачења тога шта је то што треба да се види, накнадно унесени на саму фотографију. Како ико може да зна да је фотографија снимљена близу Сребренице? Радознали новинар је скупо платио цех своје професионалности - морао је да се пресели у Европу јер више није могао да објављује нигде у Америци.


Ко је србин а гласао слијеп је,а ко је не србин нека је,себи је.

Мене искрено заболи она ствар за декларацију коју су изгласали Тадић,Јовановић,Чанак исто као и даје за исту гласао и Месић.Они су за мене идентични у својој идеологији.

О чему причаш ти, дечко?! Какав цивилизовани свијет?! Као ми Срби смо полудивљи народ којег тамо неки просвећени Европљани требају да преваспитају?! Е, па ако ти желиш да се називаш дивљаком и припадником геноцидног народа-то је твоја ствар, али немој другима да намећеш своје ставове и да очекујеш да ће се неко посипати пепелом и извињавати-ја нећу јер у моје име није почињен злочин!!

Ево ти па погледај један нови детаљ око те Сребренице:

НА СПИСКУ СТАДАЛИХ И 500 ЖИВИХ СРЕБРЕНИЧАНА

Истраживачко документациони центар из Сарајева дошао је до података о 500 живих Сребреничана, чија су имена на списку страдалих у Сребреници и околини, у јулу 1995. године, изјавио је директор овог центра Мирсад Токача.
   
"ИДЦ је током свог истраживачког пројекта пронашао око 500 живих Сребреничана и врло сам сретан када пронађемо живе људе. Не ради се само о Сребреничанима, већ и о многим другим грађанима БиХ које смо проналазили живе и то је најбољи дио нашег посла када видимо да није убијено толико људи колико се мислило", рекао је Токача на презентацији "Босанског атласа ратних злочина" у Бањалуци.

Он је рекао и да је за 70 лица сахрањених у Поточарима, утврђено да нису убијени у Сребреници у овом периоду.

Токача је, одговарајући на питање предсједника Савеза логораша РС Бранислава Дукића, рекао да ИДЦ нема податке о попису становништва у Сребреници 1991. године, наводећи да је ИДЦ регистровао 7 100 несталих лица у Сребреници и околини, од којих више од 5000 убијених и несталих грађана Сребренице и 1 600 грађана Зворника и Братунца.

Он је подсјетио да се у БиХ дуго лицитирало са 200 000 до 300 000 страдалих људи током протеклог рата, иако се дошло до бројке од приближно 100 000 страдалих у БиХ.

Извор: РТРС



Понављам, Сребреница је још неразјашњена прича и није требало доносити икакве декларације нити било шта томе слично, макар и не било облигацијског карактера, све док се не утврди истина!!


   

Jetju, mani me patetike. Imate vi tamo Vladu i parlament RS, pa sve ovo što si ovde napisao lepo spakujte u formi rezolucije i izglasajte to. Ko vam brani?  Ko vam brani da iznesete svoju istinu, onako kao je vi tumačite.

Pustite bar jednom da Srbija sama pokuša da se čupa iz problema koji su joj drugi naturili na grbaču. Već 20 godina Srbija nosi hipoteku i ispašta, ne samo zbog svojih grešaka već i zbog tuđih svinjarija.

Većinska Srbija teži da bude deo civilizovanog sveta, i pošto je taj civilizovan svet od svih zločina u ex-yu izdvojio baš Srebrenicu kao simbol tragedije i ludila, od Srbije se očekuje da se izjasni po tom pitanju, kao što su se izjasnili mnogi drugi, koji nemaju nikakve veze ni sa Balkanom ni sa EX-YU. I Srbija se izjasnila ovom deklaracijom, pažljivo birajući reči da ne bi svojom rezolucijom napravila štetu nekom drugom tj. RS.

Možda ćeš ti reći da svet nije pravedan što se uhvatio za Srebrenicu ko pijan plota, a ne pominje Kravice ili Kazane. Pa šta da ti kažem, pravedan ili ne, takav je svet u kome nam valja živeti i u tom svetu Srbija treba da traži svoje mesto, a ne u nekom imaginarnom, nebeskom i pravednom svetu.

Сад си ти наиван ко француска собарица,мора да су сви остали спровођени насумице,само је овај био организован.


Са нечим и да се сложим.


Упорно понављаш ово о цивилизованом свету?Хоће мене Енглези,Немци,Американци и ко још све не да уче цивилизованости?Дај бре отвори очи,ти и такви су побили далеко више људи него што ћемо ми икад моћи,далеко бруталније,и опет ће чим им се укаже прилика.На крају крајева,то раде и дан данас.

yetyou se vratio!

колики текст
  ,а тек,цитат...
 

Jedan post za Yetija .....  

Posle sinocnjeg glasanja - ja sam drugi covek .  

Danas sam ko tica prepelica i skroz sam denacifikovan !

Slusajuci  Cedu , Nadu , Micuna osetio sam da mi je odjednom veliki teret spao sa pleca i doziveo sam moralni ... orgazam .... Pocinjem i da stedim za isplatu tih reparacija za genocid ! Moju ljudsku i moralnu katarzu jedino kvari saznanje da Turci nisu u potpunosti zadovoljni stepenom blamaze koju smo juce ispoljili - i sa tim osecajem gorcine moram ziveti ... u dobrosusedskim odnosima .. Al , casu meda jos niko ne popi sto je casom zuci ne zagrci ...

Da stvar bude cudesnija sinoc sam slusao Nadezdu Gace i nekog Harija Stajnera , ili tako nekako ... kao i buduce mlade velikane naseg novinarstva iz NUNSA - od miline potekle mi sline !

Suocio sam se sa istinom , shvatio da sam teska vucibatina i teg na nogama srpskog naroda na njegovom putu ka prosperitetu - i od sinoc vise nista nece moci da me iznenadi .

Eto .