Javne ličnosti o kulturnim događajima koji su obeležili 2005. godinu

Vreme podilaženja najnižim porivima

Ni pet godina posle 5. oktobra nismo dobili nijedan zakon u toj oblasti, kaže kritičar Milan Vlajčić. Negativno se ogleda na opštem planu, u sveukupnom padu kulturnog ponašanja, morala i optimizma

BEOGRAD - U anketi koju je sproveo Tanjug brojne ličnosti iz kulturnog života Srbije dale su svoj sud o pozitivnim i negativnim događajima koji su obeležili 2005. godinu u oblasti kulture. I dok se pozitivni utisci razlikuju, među negativnim ubedljivo je prevladao onaj o medijskoj sceni u Srbiji, koja, kako je ocenjeno, primitivizuje Srbiju podilazeći najnižim porivima populacije.

Za umetničkog direktora beogradskog Sajma knjiga i vlasnika izdavačke kuće "Klio" Zorana Hamovića nesporni pozitivni utisak godine je 50. sajam knjiga. On je napomenuo da su na sajmu potpisana dva veoma važna protokola koji stvaraju preduslove za "izvoz" naše literature.

Akademik Matija Bećković najvažnijim događajem u ovoj godini smatra govor britanskog književnika Harolda Pintera koji je snimljen i potom emitovan prilikom uručenja ovogodišnje Nobelove nagrade, koju zbog bolesti nije mogao lično da primi."On je ovim govorom podsetio svet na staru slavu pisca i pojedinca", rekao je Bećković.

Dekan Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) kompozitor Milan Mihajlović kao najznačajniji kulturni događaj izdvojio koncert Pavarotija i u isto vreme izrazio posebno zadovoljstvo što je slavnog tenora pratio novoosnovani orkestar "Kamerata Serbika", sastavljen od profesora i najboljih studenata FMU. Prema njegovoj oceni, negativno se ogleda na opštem planu, sveukupnom padu kulturnog ponašanja, morala i optimizma.
   
      

Ludaci vladaju javnim prostorom

Na pitanje šta mu je, kao pojava, najviše smetalo u prošloj godini, Matija Bećković je rekao: "Često se čini da se za najvažnija, najozbiljnija pitanja koja se tiču naše sudbine još jedino interesuju ludaci. Taj utisak se stiče gledajući TV i čitajući novine".
      

Kako vlada afirmiše "vrednosti"

Kao najšokantniji, Žarko Trebješanin je naveo podatak da je Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje angažovalo estradnu zvezdu Jelenu Karleušu da deci bez roditeljskog staranja podeli novogodišnje poklone."Vlada govori o potrebi da se reafirmišu prave vrednosti u društvu i da je to i u domenu kulture, a na drugoj strani jedno ministarstvo angažuje Karleušu i tako podilazi najnižem ukusu", primetio je Trebješanin.
      
      
      
   

Dirigent i profesor FMU Bojan Suđić izdvojio dva briljantna nastupa slavnog dirigenta Zubina Mehte sa orkestrom Beogradske filharmonije, koji je našu muzičku scenu unapredio u umetničkom smislu. Suđić je koncerte Pavarotija i Andrea Bočelija okarakterisao kao muzičke spektakle koji su razdrmali celokupnu (i nemuzičku) javnost. Za njega je, ipak, pravi pomak bilo gostovanje Mehte, koji je "bez bilo kakvog prigodnog" razloga već isključivo podižući kvalitet beogradske koncertne sezone doneo trenutke kada je Beograd zaista bio evropski grad.

Suđić je negativno ocenio emisije i glasila koja se dodvoravaju najnižim porivima ciljne grupe, bahate i zaostale populacije koja, umesto da se polako iskorenjuje, sve više postaje većina. Suđić smatra da je medijsko forsiranje takozvanih javnih ličnosti - zadriglih i grotesknih kreatura čiji rečnik buja od prostote - dovelo do prave primitivizacije Srbije.

Za profesora beogradskog Univerziteta Žarka Trebješanina pozitivan utisak u godini na izmaku u domenu kulture je jubilarni Sajam knjiga. Prema njegovim rečima, veoma je dobro što ljude interesuje knjiga, makar da je samo pogledaju. Trebješanin misli da je vredno pohvale što je vlast ponovo, posle duže pauze, dala novac za rad na Rečniku narodnog i književnog jezika koji priprema SANU.

Kritičar i kolumnista Milan Vlajčić pamtiće 2005. kao "godinu promašenih obećanja i poslednjih slomljenih iluzija". "To se, nažalost, prelomilo i u kulturi. Ni pet godina posle 5. oktobra nismo dobili nijedan zakon u toj oblasti. Izdavačka delatnost se osipa, a PDV je uništio ono malo dobrih namera među ozbiljnim izdavačima, kojih je sve manje. Nove domaće knjige nisu bile bogzna kakve. Vrlo me zanima šta će NIN-ov žiri da nađe, nisam čitao sve, ali u mnoge sam 'zavirivao' i to je tek osrednje".

"U oblasti filma godina je bila ispod osrednjosti, jedva da može nešto da se izdvoji osim 'Buđenja iz mrtvih' Miše Radivojevića", ocenio je Vlajčić. On je dodao da će na ličnom planu ovu godinu pamtiti po nekoliko prevedenih knjiga, posebno "Moji ispravni pogledi na sve" Lešeka Kolakovskog. "To je testamentarna knjiga jednog od najvećih mislilaca stoleća koji razmišlja o slomu marksizma, slomu socijalističkog sveta, odnosu religije i humanističkih vrednosti i o trećem milenijumu".

Izvor: Glas Javnosti