Не може у српску приватизацију да се улази тако што прво одете код газда-Мишка да га питате: „Је л’ могу да купим”


ИНТЕРВЈУ
Последњих недеља Либерално-демократска партија форсира причу о сукобу компаније Делта и њеног председника Мирослава Мишковића са Саветом за борбу против корупције. И то потпуно искрено, бар према речима Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, који у разговору за „Политику” истиче да се та странка бави „редефинисањем односа бизниса и политике од свог оснивања”. Због тога, каже, његова странка и тражи да Скупштина Србије формира анкетни одбор који би испитао утицај Делте и њеног власника на друштво у Србији. Јовановић не очекује да ће одбор донети објективну оцену о томе, али би, верује, бар на тај начин, јавност могла да чује шта има да каже власник највеће српске компаније.

Али, зашто само Делта? Јер кад су медији после 5. октобра постављали питање како су настала нека од највећих богатстава у Србији, добијали су одговор типа: није то најважније...

– Kрајње фер одговор. Нисмо отишли на бувљу пијацу на којој је била најјача Делта у мноштву других који су по Србији тезгарили под Милошевићем. Постојали су приоритети. У том тренутку то питање није било приоритет. Постало би приоритет да су они који су под Милошевићем створили тај неприродни однос бизниса и политике покушали то да раде у периоду владе Зорана Ђинђића. Они то нису радили. Та тема је актуелизована читавим низом погрешних поступака компаније Делта, с једне стране, и, са друге стране, сервисера те компаније који се налазе на државним функцијама и којима нису шефови ни Коштуница ни Тадић, него Мишковић лично, јер их он плаћа више него што добијају новца из буџета.

Да ли то говорите о неким министрима у овој влади?

– Наравно. Не о неким... Па цела земља је видела Божидара Ђелића који подржава Мишковића у Делта ситију, критикујући свакога коме се не допада чињеница да је држава Мишковићу омогућила да од Србије направи своје царство, а у понедељак се солидарише са Верицом Бараћ коју та Делта компанија напада заједно са њим три дана пре тога.

Довели су потпредседницу Делте у Савет за брендирање. Да ми нисмо реаговали неко би помислио да је најважније то што је на црној листи САД-а, па ваљда зна како ће нам свима бити сутра, када се суочимо са последицама погрешне политике. Брендирају се промене, нови производи, визије. Не може се шминкати Ратко Младић.

Али, Божидар Ђелић је човек кога сте Ви подржавали за премијера, с којим сте били у влади.

– Тачно. Али, ја сам подржавао право милион бирача Демократске странке да добију свог председника владе, то су наши природни партнери и ја у њима видим будуће бираче ЛДП-а. Да ми је стало лично до Божидара Ђелића, онда бих тражио од њега да буде члан ЛДП-а или бих ја још био у ДС-у.

Да се вратимо на Делту, за коју сте рекли да је настала деведесетих година, у време недемократског режима, по правилима која нису била тржишна...

– Све озбиљне компаније данас у Србији настале су у периоду Милошевићевог режима, говорим о приватном бизнису.

Али зашто је само Мишковић испливао као главна мета Ваше странке, а не помињете друге који такође сада имају много више него што су имали у време Милошевића?

– Кључни проблем компаније Делта, по мом мишљењу, није у томе што је она настала у Милошевићевој епохи. Кључни проблем компаније Делта је у томе што је она покушала да одржи правила тог дефектног односа бизниса и политике у новим условима...

Зар је само она то покушала?

– Верујем да је свакоме лакше да оствари свој интерес мимо неке конкуренције, такмичења. Али Делта је највећа и дефинисана је као компанија која злоупотребљава монополски положај. Зато она својом величином представља најприроднији изазов за неког ко жели да реформише ову земљу.

Али и прву и другу ДОС-ову владу су пратиле те приче о тајкунима који имају привилегован положај. Као што Ви сада причате да Делта има монопол у трговини, тако се причало да је Миодраг Костић, као бивши директор ДС-а, добио практично џабе шећеране и монопол у том сектору.

– Сигуран сам да је љубав Коштунице према законима већа од његових личних емоција према мени и да је иједно слово од томова неистина или афера, које су пратиле мој рад, или Зоранов (Ђинђића – прим. ур.) рад или рад наше владе, истинито он не би пропустио прилику да се са нама обрачуна. Тачно је да је Миодраг Костић купио три шећеране, али је тачно и да су поред њега то урадили Грци и неки други људи, да је то била ситуација у којој сте могли и ви да се појавите и да кажете четири динара или долара ако је он понудио три.

Да ли сте свесни да седам година после 5. октобра говорите као да је тек 6. октобар. Почели смо питањем колико искрено подржавате Савет за борбу против корупције... Та институција жалила се на лош однос свих влада према њој, укључујући и ДОС-ову, у којој сте Ви били потпредседник.

– Мислим да је природно да постоји конфликт између Савета за борбу против корупције и владе. Било би бесмислено да је улога Савета за борбу против корупције да хвали владу. Ја сам лично био у неколико... не сукоба, али врло озбиљних ситуација. Био сам председник тендерске комисије за приватизацију Ветеринарског завода у Земуну. Савет је напао ту приватизацију. Ја нисам поднео тужбу против Савета, ја сам тражио састанак...

Али кад је Савет рекао да сте вршили притисак на тендерску комисију, Ви сте рекли да се они баве трачевима, да су на нивоу улице...

– Не баш тако... Ако сам рекао да се баве трачевима, ја сам то доказао. Уосталом, на крају је Врховни суд потврдио да смо били у праву. И они људи који су се бунили у том тренутку су у међувремену схватили колико је било фер оно што сам ја радио.

Али је Ваша реторика према Савету била доста оштра...

– Једно је питање однос владе и Савета, а друго је питање реакција владе на потез Савета којим је Савет само показао да ради свој посао. Савет је владина институција и када нека компанија напада владине институције због тога што раде свој посао, влада је дужна да штити ту институцији или нека каже да та институција више не треба да постоји. Али, не може да ћути.

Ево, рецимо, када је један од људи који су у Милошевићево време стекли богатство Жељко Митровић напао Чедомира Чупића, члана Савета, преко своје ТВ Пинк, влада је ћутала. А премијер Ђинђић је рекао „зашто мене питате када се два врапца туку у прашини”.

– Па, није тачно да су ћутали. Уосталом, за мене је важно то да ли неко мисли да и после Милошевића може да функционише по Милошевићевим правилима или је спреман да се мења, при чему његова спремност на промене не значи опрост неког греха из прошлости.  ТВ Пинк је добила националну фреквенцију не од владе Зорана Ђинђића, него од владе Војислава Коштунице, то јест од РРА.

Чупић је на крају напустио Савет уз образложење да у 2002. години која је проглашена годином борбе против корупције, ниједан антикорупцијски закон није донет.

– Па ко је за то одговоран?

У том случају владајућа већина.

– Па добро, можемо да причамо и о томе да смо шест месеци били блокирани у парламенту због тога што Уставни суд није хтео да уради свој посао, нисмо могли шест месеци да донесемо закон о борби против организованог криминала, морали смо да доносимо закон о Хагу, да редефинишемо државну заједницу... Жао ми је, у свему томе постоје приоритети...

Више пута сте раније рекли да Делта држи на платном списку и неке министре и неке битне државне функционере...
– Они се тако понашају. Сваки политичар који води рачуна о себи разуме тежину идентификовања са компанијом Делта у тренутку када та компанија води практично отворени рат против државних институција. Извините, Божидар Ђелић је рекао да је Делта државни пројекат. Ја о томе нисам расправљао у Скупштини ни са ким, нити било који посланик ЛДП-а. Када је Делта то постала? Док Тадић неуверљиво поручује да нико, од њега до Делте, не може бити изнад закона, шеф његовог правног одбора у име те исте Делте започиње обрачун са антикорупцијским саветом позивајући се на фалсификоване доказе које им је обезбедио министар из ДС-а Слободан Милосављевић. То је гажење јавног у име доминације личног интереса. То је корупција.
Биљана Баковић - Милорад Весић

Izvor: Politika

Али, колико је морално да лидер странке која крије своје финансијере говори о томе ко финансира друге...

– Морате да будете прецизни, ја не кријем своје финансијере. Ми смо уредно и у складу са законом поднели финансијске извештаје и НБС и скупштинском Одбору за финансије.

У њима нису били наведени донатори...

– Не, ми смо у извештају урадили све што су урадили и сви други. При чему сам ја рекао да сам у сваком тренутку спреман да откријем идентитет оних који свакодневно а не само током кампање помажу ЛДП, под условом да се њима гарантује елементарна сигурност. И то сам рекао и у разговору са представницима Транспарентности Србије и РИК-а и у Скупштини. Поред тога, онај ко помаже ЛДП-у у сваком тренутку има право то да каже. Подршку ЛДП-у доживљавам не као задовољење савести оних који то чине, него као њихов покушај да помогну у мери у којој то могу да би једног дана Србија била боље место за живот

Или да би могли да очекују да им се услуга врати ако дођете на власт?

– Али начин на који ми радимо унапред то искључује. Наше идеје не функционишу на тај начин. Да су нам паре биле важне узели бисмо их пре десет година од Милошевића. Ја желим да свака овдашња компанија своју тежину доказује на берзи, а не на пријемима у БИА. Нека Делта изађе на берзу као друге компаније, па нека омогући и Мишковић свакоме да купи акције његове компаније и да учествује у његовом профиту као што је то омогућио Миша Беко. Нека поштује одлуке Савета за борбу против корупције, Антимонополске комисије, нека не очекује од нас да се правимо луди пред чињеницом да је рентирао извештај Привредне коморе Србије којим доказује оно што је недоказиво. На крају је Делта постала већа од самог режима. И то је њихов проблем. Извините, не могу да прете људима на пријемима у Клубу привредника да ће их хапсити, није Мишковић министар полиције.

А када се то десило?

– 4. јула ове године.

Коме су претили?

– Триста људи је било тамо, триста сведока тога. Не могу то да раде, ја као политичар нећу да ћутим о томе, није то ни Милошевић могао да ради.

Добро, коме су претили?

– Нека они сами то кажу. Нека каже Драган Јочић пошто је добио писма. Не може у српску приватизацију да се улази тако што прво одете код газда-Мишка да га питате „је л’ могу да купим”. Не може, него ће купити онај ко највише понуди.

Милана Бека сте поменули у позитивном контексту.

– Не, ја сам рекао чињенице.

Али и њега Савет за борбу против корупције доводи у везу са Мишковићем и Слободаном Радуловићем, рецимо, у приватизацији „Ц маркета”.

– Тачно.

А то баш, према закључку Савета, није транспарентна приватизација.

– Апсолутно није. Колико видим, није ни он никада рекао да је транспарентна. С тим што је за такву ситуацију увек одговорна држава јер само она може дефинисати правила игре. Ми смо то радили. Ако Коштуница није способан за тако нешто, а очигледно је да није, онда нам је потребан нови премијер.

Али није ни порекао да је учествовао у томе.

– Не, није. Бека познајем 15 година и жао ми је што су се наши животи у једном тренутку тако раздвојили да данас практично живимо на супротним странама. Он води рачуна о свом интересу, ја о општем. Мишковић и Беко се најчешће доводе у везу а ја мислим да је у њиховим међусобним разликама и одговор на питање будућности српског бизниса. Буди богат али и другима омогући то исто. Берза, а не колхоз. 21. век а не феудализам. То је важно.

 Да пређемо мало на изборне теме. Кандидоваћете се за председника Србије. Да ли заиста мислите да имате шансу да победите?

– Варају се сви они који председничке изборе доживљавају као прилику за лични тријумф. За мене је то само део процеса у политичкој редефиницији ове земље и ми на њих излазимо са врло јасним уверењем да наше идеје имају будућност. Не излазимо на изборе да бисмо само учествовали... Без нас би се они стварно претворили у игранку Коштуничиних сурогата. Мислим да грађанска Србија има право избора који би представљао нешто више од гласања за мање зло од два Коштуничина кандидата, Тадића и Николића.. Не плашим се таквог пребројавања и нећу правити компромисе, без обзира да ли се ради о Сребреници, Босни, Косову, Русији и Европи, злочинима и геноциду, убрзању транзиције, праву људи да се слободно воле. Нећу изједначавати 5. октобар и 12. март, да би за сваког било понешто

Верујете, дакле, да имате шансе за други круг?

–У кампањи постоји пуно простора за афирмисање наше политике. Природно је да се у другом кругу нађемо Николић и ја, јер људи знају шта су радикали и шта је ЛДП. Ово друштво након три године није добило конкретан резултат који би симболизовао значење политике на којој инсистира Борис Тадић.

То значи да Ви рачунате на гласове ДС-а?

– Тачно. То значи да ја рачунам на гласове Демократске странке. На гласове оних људи који су 2004. године победу Бориса Тадића на Теразијама прославили уз скандирање „Ово је за Зорана”.

А ако ипак буде онако како агенције процењују – да ће у другом кругу да се нађу Тадић и Николић, хоћете ли позвати Ваше бираче да подрже једног од те двојице?

– Надам се да Тадић нема проблем  да позове своје бираче да гласају за мене, ни мени  није проблем да затражим подршку за њега. Под једним условом који треба да обавезује – договор око политике за коју се тражи подршка. Бирачи ЛДП-а нису стадо које се претерује с брда на брдо, то су људи који својим гласом инвестирају у политичаре од којих очекују неки резултат. Тадић је политичар без резултата и то га дисквалификује. Док год је Тадић председник Коштуница ће владати Србијом.

Иду и локални и покрајински избори. Наступате самостално или у коалицији?

– Одбори доносе самосталне одлуке и ту нема никакве директиве из Београда. Када је реч о Војводини не видим пуно простора за коалиције. Ми смо дефинисали другачију политику од свих које се налазе на политичком тржишту.

Какав расплет косовског чвора очекујете после 10. децембра?

– Мислим да је велика грешка направљена одбијањем Ахтисаријевог плана. То је била добра основа. Требало је уградити механизме који би додатно оснажили везе Београда и Приштине упућујући их једне на друге. Након 10. децембра изгледа ми вероватно да ће се у наредних неколико месеци косовски парламент одлучити за самопроглашење независности на основама Ахтисаријевог плана, да ће потом уследити међународно признање. У том тренутку ћемо тражити оставке свих који су водили преговоре, јер су после Милошевића који је изгубио право Србије да управља Косовом, они угрозили право Срба да на Косову живе.

И Ахтисаријев план и концепт ЛДП-а „територија Албанцима – Србима равноправност”, практично претпоставља да прво Београд призна независност Косова, а онда да косовска власт гарантује Србима равноправност и сва права. Зар није логично прво ићи на стандарде, па онда одлучивати ко ће управљати територијом?

– Мислим да на суштину не утиче превише ко ће кога први признати. Суштина је заправо у трагању за одговором да ли ми имамо способност да из тог историјског хаоса, из те агоније, извучемо коначно неки квалитет, или ћемо допустити да нас то Косово уништи као што смо ми претходно уништили њега.

Али за компромис су потребне две стране. Не види се ни спремност Албанаца...

– Не, за почетак је потребна промена у Београду.

Али, како ствари стоје, једина промена коју су Албанци спремни да прихвате је она у којој званични Београд каже „признајемо независност Косова”.

– То није тачно. Ови преговори су у мртвом углу не због тврдоглавог инсистирања Албанаца, него због тога што смо ми долутали до Хонгконга – и још само Кинг Конг недостаје.

Мислите ли да су Албанци спремни на нешто мање од независности?

– Мислим да је у сваком случају било пуно простора за отварање концепта који Албанцима не би дозволио да дођу до позиције у којој се налазе данас. Ми смо их довели у ту позицију, јер је и наш одговор једно велико „не” и ми не видимо друго „ја”. Албанци су једнако искључиви као и ми.

Али, зар се у оквиру званичне позиције Београда не отвара већи простор за различите договоре него у оквиру онога што заступа званична Приштина?

– Не. Ја то не видим тако. Званична позиција Београда је позиција Милошевића из 1999. године. Резолуција 1244 се доживљава као Свето писмо, а то је била једна административна одлука којом се амортизује та трансформација из ратног стања у стање неког привидног мира.

Али, Милошевић је силом владао на Косову, а овде се фактички пружа могућност Албанцима да сами управљају Косовом, само да признају суверенитет Србије. Зар то ипак није битна разлика?
– Ви онда морате ту политику да отворите до краја па да кажете а шта то конкретно значи за саме грађане Србије, шта то конкретно значи у вашем животу, то што ће Косово бити део Србије, а у ствари то неће бити. Ја то не разумем. Не видим каква корист произилази из свега тога. А очигледно је то неприхватљиво за другу страну, јер они већ имају своју земљу. Колико год то звучало шокантно, мој посао је да прво размишљам о чињеници да 90 одсто младих своју будућност не везује за Србију. Смисао сваке политике нестаје пред истином да Србија постаје најгоре место за живот. И на отпору пред тим правилом ми градимо нашу визију. Није то издаја Косова. То је одбрана живота. А за наслеђе косовског проблема су одговорни други. Ми смо спремни да преузмемо одговорност за оно што је пред нама. То је једини патриотизам.
Биљана Баковић - Милорад Весић

Izvor: Politika