pa pazi ako nadjes boljeg religioznog pisca i filosofa od Njegosa svaka ti cast.Sv. Vladika Nikolaj je u jednom svom delu naveo najbolje pisce 19 veka a Njegosa je nazvao Gorostasom medju njima.samo da spomenem da je medju tim licnostima bio i Dostojevski, a svi znamo koliko su njegova dela dobra i religijski prosvecena.dakle ako je Njegos za Sv. Nikolaja gorostas caki za Dostojevskog (po meni najboljem ruskom piscu ikada) onda sta je tek u srbiji i srpskoj knjizevnosti.nemojmo da zaboravimo da je vladika Rade bio srpski egzarh i da je dosta ucinio na polju prosvecenja i iskorenjivanja losih obicaja crnogorskih Srba.

Ako govorimo o visini onda se i Car Dusan svrstava u vece Srbe (bez obzira koliko je srpske krvi on zaista imao  ), barem tako kaze Wikipedia :

Dušan was also noted as a man of gigantic proportions, and according to Papal ambassadors he was the tallest man of his time, estimated at close to seven feet tall.

http://en.wikipedia.org/wiki/Stefan_Dusan

To je OK, ali zašto misliš da najveći Srbi moraju da budu iz sfere religije i/ili filozofije? Po meni Nikola Tesla zaslužuje, neosporno, jedno od najviših mesta, a spomenuo bih i Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Živojina Mišića, moglo bi ovde da dođe još imena...

 

http://www.vidovdan.org/getdownload55.html

Reloader,
Puca mi download, neće pa neće...jel možeš da citiraš?

Знам, сервер је ужасно лош... покушавај, успећеш из x-тог пута, као и ја 

 NIKOLA TESLA - NAUČNIK VAN SVOG VREMENA



Na sam spomen njegovog imena oseća se strahopoštovanje, misterija, ali zašto ne reći i magija. Više od 60 godina nakon smrti, lik i delo jednog od najvećih naučnika i dalje predstavlja nerešivu zagonetku. Da li su Tesline ideje o neograničenoj i slobodnoj energiji možda razlog njegovog izostavljanja iz knjiga?



«Moj metod je drugačiji. Ja ne žurim sa pravim poslom. Kada dobijem novu ideju ja odmah počnem da je gradim u svojoj mašti, da je prepravljam i da u svom umu upravljam samim uređajem. Kada odmaknem sa stvaranjem izuma, kada donesem svako moguće poboljšanje koje smislim i kada vidim da nigde nema mane, ja stvaram konkretnu formu finalnog proizvoda mog mozga.» Nikola Tesla

Sa preko 700 registrovanih patenata, Nikola Tesla spada, uz Faradeja, u najplodonosnije naučnike. Njegovi najvažniji izumi su pre svega polifazni indukcioni motor i generator, naizmenična struja, radio, iks-zraci, Teslin kalem, vakuumske cevi, daljinsko upravljanje, fluoroscentna svetlost, mikrotalasi, radar, ali i mnogi drugi. A pored toga, bavio se brojnim istraživanjima u vezi sa projektilima, robotima, satelitima, zračnim oružjem i još mnogo čega drugog.

Izgleda da se više pažnje posvećuje aktuelnom Novogodišnjem vašaru nego jednom svetskom geniju, koji je došao na svet pre čak 150 godina!
Jedna od akuelnosti je i mikrofilmovanje svih Teslinih dokumenata, jedinstvenih primeraka koji se nalaze baš u Muzeju Nikole Tesle.
Umesto da se svi zajedno radujemo i slavimo nekoga ko je obležio živote svih nas i učinio skoro nemoguće, velika većina ovaj događaj koristi za podsticanje međunacionalne netrpeljivosti.
Zar je toliko teško ujediniti snage i dostojno obeležiti ovaj značajan jubilej na način na koji to Tesla zaslužuje?



Sledeće godine, 10. jula, biće tačno 150 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih svetskih, a zasigurno najvećeg srpskog naučnika. Dakle, pre vek i po, u malenom selu Smiljan, nadomak Gospića u Lici, u domu pravoslavnog sveštenika Milutina i Đuke, neobrazovane, ali intelignentne i snalažljive žene, rođen je Nikola. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, ali se kasnije cela porodica preselila u Gospić, gde je završio nižu gimnaziju, a višu gimnaziju kasnije u Karlovcu. Već tada je počeo da se zanima za elektricitet, a u svojoj biografiji opisuje da je od ranih dana imao sposobnost da u mislima stvori ceo pronalazak i da ga testira do najsitnijih detalja. Završava gimnaziju i vraća se kući, međutim, oboljeva od kolere, koju je lečio i izlečio posle godinu dana. Tada, sa već skoro dvadeset godina, odlazi na studije elektrotehnike, na Politehničku školu u Gracu, gde učeći neverovatnom brzinom daje sve ispite u prvoj godini. Odlazi dalje na studije politehnike u Prag, koje ipak nikada nije završio.

Iz Praga se seli u Budimpeštu, gde se zapošljava u Telegrafskoj kompaniji. Jednog dana, šetajući parkom sa prijateljem, u glavi mu je bljesnula ideja rotirajućeg magnetnog polja i Tesla je štapom u pesku nacrtao kompletan dijagram svog, možda, najvećeg izuma, indukcionog motora. Odatle odlazi u Pariz i nalazi posao inžinjera u kompaniji već poznatog američkog naučnika Tomasa Edisona. I u tom periodu napravio je prototip indukcionog motora, ali u Evropi nije uspeo nikoga da zainteresuje za ulaganje u ovaj radikalan izum. I baš nekako tih dana, on užurbano napušta Pariz i vraća se u zavičaj kako bi bio sa majkom, koja beše na samrti. Posle njene smrti, Nikola se ponovo razboljeva i ostaje neko vreme u Gospiću i Tomingaju, rodnom selu njegove majke. U tim godinama, kako sam kaže u autobiografiji, znao je neke knjige napamet, od reči do reči. Jedna od njih bila je i Geteov Faust.



Amerika – zemlja obećana

1884. godine, u svojim kasnim dvadesetim, Nikola Tesla prihvata poziv Edisona i odlazi za Ameriku. Još od mlađih dana sanjao je da isproba snagu Nijagarinih vodopada, ali mislio je i da će u Americi naći potrebna sredstva za finansiranje svojih projekata. U pismu preporuke, koje je Teslin šef poslao Edisonu, stajalo je: “Poznajem dva velika čoveka. Jedan ste Vi, a drugi je ovaj mladić”. Brzo je napredovao u kompaniji i izneo Edisonu više primedbi na njegov jednosmerni generator struje. Ponuđeno mu je 50.000 dolara da potpuno reprojektuje ovaj generator, i tokom godinu dana intezivnog rada, Tesla je doneo Edisonovoj kompaniji nekoliko patenata, koji su omogućili stvaranje ogromnog profita. Kada je sve završio, zatražio je svoju nagradu, međutim, Edison je pogazio obećanje, rekavši: “Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor”. Tesla je dao momentalni otkaz.

Naredne godine prolaze u pokušajima nalaženja finansijera, ali i u neuspešnom osnivanju sopstvene kompanije. Tek 1888. godine, Tesla otpočinje saradnju sa Džordžom Vestinghausom, poznatim i bogatim poslovnim čovekom iz Pitsburga. Vestinghaus otkupljuje sve Tesline patente i ostvaruje se plodna saradnja, ovekovečena ugovorom o dodeli akcija kompanije i plaćanju Tesli po proizvedenoj konjskoj snazi električne energije. 1893. godine, kao kruna te dugogodišnje saradnje, Tesla i Vestinghaus osvetljavaju Svetsku izložbu u Čikagu. Iskorišćeni princip osvetljenja, na bazi Teslinog polifaznog sistema naizmeničnih struja, koristi se i danas i zauvek je promenio čovečanstvo. Dve godine kasnije, uspeva ono što je oduvek sanjao. Na Nijagarinim vodopadima izgrađena je prva hidroelektrana na osnovu Teslinog izuma, koja predstavlja konačnu pobedu ideje naizmenične struje. I baš kada se očekivalo da će Tesla konačno unovčiti svoje pronalaske i omogućiti sebi neometan finansijski priliv, Vestinghausova kompanija zapada u krizu, a Tesla odlučuje da pocepa ugovor, kao zaista veliki izraz prijateljstva prema američkom biznismenu.



Tesla u Beogradu

To je bio preiod u kome je Tesla u dva navrata posetio Evropu - 1889. i tri godine kasnije, pri čemu početkom juna 1892. gostuje i u Beogradu. U tom jednom danu, tačnije 2. juna, kada je jedini put bio u prestonici Srbije, obišao je, tada još uvek maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića, Veliku školu (današnji Univerzitet), a potom je prošetao Kalemegdanom i ulicama Beograda. Kao ispraćaj, uveče mu je u kafani Smutekovac priređen banket sa preko 100 zvanica, koje su činili tadašnji najviđeniji Srbi i Beograđani. Ovaj dan ostao je urezan u sećanjima mnogih građana Beograda, koji su Teslu dočekali i ispratili sa najvećim mogućim počastima. Ostalo je zabeleženo i to da je Kralj lično želeo da Tesli uruči odlikovanje najvišeg stepena – Orden sv. Save I stepena. Međutim, Tesla ga nije mogao primiti, s obzirom na to da je bio američki državljanin. Ova pravna zavrzlama rešena je dodeljivanjem ordena sv. Save II stepena, nekoliko dana kasnije, čime je mala Srbija odala priznanje svom velikom čoveku.

To su bili dani najveće Tesline slave i ugleda. I on, kao jedan od cenjenijih članova američkog društva, bio je meta mnogih udavača. Ćerke poznatih poslovnih ljudi i industrijalaca pokušavale su da skrenu pažnju na sebe. Međutim, Tesla nije bio zainteresovan za njih, jer je mislio da će tako trpeti i nauka, ali i sama žena. Čak je i veliki Teslin prijatelj, poznati srpski pesnik Laza Kostić, pokušao da ubedi naučnika da uzme za ženu ćerku njegovog prijatelja. Iz pisama koje je iz manastira Krušedol slao u Ameriku, zaključeno je da je reč bila o Lenki Dunđerski, ženi kojoj je Laza Kostić spevao možda najlepšu ljubavnu srpsku pesmu.



Vreme velikih otkrića

U to vreme Tesla se bavio i proučavanjem onoga što će kasnije biti nazvano iks-zracima. On nije priznavao postojanje štetnog zračenja kod iks-zraka i rane na svojoj koži pripisivao je kontaktu ozona i azotne kiseline sa njom. Nastavio je rad na ovom projektu i sarađivao sa Rentgenom, kome je poslao i snimak svoje šake. Međutim, nikada nije patentirao svoje pronalaske, veliki deo podataka stradao je u požaru u laboratoriji, a sve zasluge za pronalazak iks-zraka danas pripadaju upravo Rentgenu, na čemu mu je Tesla ipak čestitao.

1898. godine, patentirao je sistem bežičnog, daljinskog upravljanja brodovima i vozilima. Javno je demostrirao svoj pronalazak u Njujorku, a posmatrači su pokušavali da pronađu tajne, skrivene kablove. I baš kopija takvog modela broda na daljinsko upravljanje starog preko 100 godina, nalazi se u Teslinom muzeju, u Beogradu.

Od 1899. do 1900. godine, Nikola Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde sprovodi, možda, jedno od svojih najvažnijih istraživanja. Uz novčanu pomoć od 30.000 dolara, koju mu je dao vlasnik lanca hotela “Valdorf Astorija”, pokušao je i uspeo da dokaže da se struja, veoma niske frekvencije, može prenositi u prostoru između zemljine kore i jonosfere. Tesla je uspeo da na takav način prenese energiju i pritom upali 200 sijalica na udaljenosti od oko 40 kilometara od mesta zračenja. Zadovoljan što sada zna dovoljno da svoju viziju o bežičnom prenosu energije pretvori u delo, vraća se u Njujork, gde dobija finansijsku podršku od Dž. P. Morgana, u iznosu od 150.000 dolara, za izgradnju Teslinog centra za prenos radio talasa na Long Ajlendu, nedaleko od Njujorka. Izgrađen je impozantni toranj, koga je sam Tesla nazvao Vardenklif, visok preko 50 metara, sa 20 metara visokom bakarnom kupolom na vrhu, i koji je trebalo da predstavlja prvi emisioni toranj na svetu, preko koga bi se bežično slali signali i energija u bilo koji kraj Zemlje. Ovaj Teslin izum i emisioni toranj, pretvorili bi Zemlju u ogroman dinamo, proizvodeći električnu energiju u beskonačnim količinama. Predviđeno je da se pomoću njega energijom snabdevaju prekookeanski teretnjaci, uništavaju neprijateljski brodovi, pokreće industrija i saobraćaj i da se momentalno ostvaruje komunikacija po celoj planeti. Međutim, usled neslaganja između Tesle i Morgana oko krajnje svrhe tornja, Morgan povlači svoja sredstva, objašnjavajući to pitanjem: “Ako bilo ko može da koristi energiju, gde onda staviti brojač?” Tesla je ponovo ostao bez centa. Podignuti, ali nedovršen toranj srušen je 1917. godine, u vreme I svetskog rata, iz sigurnosnih razloga. Od velikog Teslinog tornja na tom mestu su do danas ostali samo 30 metara duboki temelji.

 

Bez Nobelove nagrade

Tesla je, po tadašnjim, ali i današnjim shvatanjima, bio ekscentrik i svakako neobičan čovek. 1915. godine, ponuđena mu je Nobelova nagrada za fiziku, koju je trebalo da podeli sa Edisonom. Iz nepoznatih razloga nijedan je nije dobio, ali se pretpostavlja da je razlog dugogodišnji sukob dvojice naučnika, ali i to što je G. Markoni dobio ovu nagradu za svoj pronalazak radija. Naime, 1901. godine, Markoni je uspostavio bežičnu vezu između Engleske i Amerike, što mu je 1909. donelo verovatno najveće priznanje koje jedan čovek može da dobije. Ali, najveći deo ovog pronalaska ne pripada njemu. Tesla je osam godina ranije, u Filadelfiji, održao predavanje na kome je prezentovao svoje viđenje bežične komunikacije. Tek 1943. godine, američki Vrhovnii sud doneo je odluku da Markonijev izum nije njegov, a da najveći deo zasluga za pronalazak radija pripada Nikoli Tesli. Sličan slučaj desio se i 1937., kada je Tesla ponovo kandidovan za nagradu, ali je nije dobio. Da bi objasnio gubitke Nobelove nagrade, Tesla je izjavio da će svi njegovi patenti ostati zabeleženi u svetskoj stručnoj literaturi i da će za čovečanstvo biti vredniji od svih Nobelovih nagrada i bio je potpuno u pravu.



Pod lupom FBI

Tesla je, upravo zbog svoje ekscentričnosti, ali i prirode svojih izuma, uvek povezivan sa tajnim i špijunsim službama. Postoje i dokumenti, objavljeni od strane FBI, iz kojih se nedvosmisleno vidi da je veliki naučik ipak bio pod prismotrom američke federalne policije. Po Zakonu o slobodi informacija, ti dokumenti su samo delimično objavljeni, pri čemu su nedostajale ključne strane, a pojedina imena precrtana flomasterom. Srećom, već sledećeg dana posle Tesline smrti, u njegov apartman došao je jedini zakonski naslednik, Sava Kosanović, sin Tesline sestre Marice. Sva dokumenta su zapečaćena i preneta u skladište. Sava Kosanović je najveći deo sačuvane građe, koja čini skoro 160.000 strana, posle II svetskog rata dopremio u Beograd, što je predstavljalo osnovu za osnivanje Muzeja. Poznato je da se Tesla bavio i pronalascima vezanim za naouražnje i ratnu tehniku uopšte. Radar, elementi stelt tehnologije primenjeni na američkom bombarderu B-2, bespilotne letelice, rakete sa automatskim navođenjem, samo su neke od njegovih ideja manje ili više implementiranih u savremenu vojnu industriju.

Zbog svih svojih pronalazaka, jasno je zašto je Tesla svrstan u red najvećih svetskih umova ikada rođenih. Međutim, posle smrti, veliki broj dostignuća sa kraja XIX veka biva zaboravljen, a ljudi su se mahom sećali njegovih privatnih ekscentričnosti, kao što je to bio ekstremni strah od bakterija ili njegova sklonost prema jednoj golubici, za koju kažu da je mogla da ga nađe ma u kom kraju Njujorka bio.

Na Božić 1943., Nikola Tesla je preminuo u svom iznajmljenom apartmanu, u hotelu Nju Jorker, na Menhetnu. Bio je gotovo bez novca, a sahrana je održana u katedrali sv. Jovana, kojoj je prisustvovalo preko 2.000 ljudi, među kojima i više dobitnika Nobelove nagrade. Tesla je kremiran, a pepeo položen u zlatnu sferu, njegovo omiljeno geometrijsko telo, koja i dan danas stoji u mračnom ćošku Muzeja Nikole Tesle. Osvetljena samo jednim snopom svetlosti, zlatna urna širi oko sebe neverovatnu energiju i istinsku mističnost, kakvu je samo Tesla nosio sa sobom.



150 godina od rođenja svetskog genija!

Približava se i sam taj veliki jubilej - 150 godina od rođenja Nikole Tesle. Teslini sledbenici iz čitavog sveta, slave narednu godinu, uvažavajući ga na način koji on zaslužuje. U Hrvatskoj, državi u kojoj je rođen, su čak celu 2006. godinu proglasili “godinom Nikole Tesle”. Hrvatski mediji svakodnevno šalju informacije o celokupnoj organizaciji, planovima, akcijama i željama, kako bi na što bolji način prezentovali i obeležili ovaj zaista značajan jubilej. Jasno je da oni imaju bolji marketinški pristup od Srbije. Ukoliko pogledamo kalendar, jasno nam je da je do 10. jula ostalo jako malo vremena, a stiče se utisak da je trebalo da naše vlasti i zvanične kulturne institucije mnogo ranije razmišljaju o svemu tome. Izgleda da se više pažnje posvećuje aktuelnom Novogodišnjem vašaru nego jednom svetskom geniju, koji došao na svet pre čak 150 godina. Ako zanemarimo sve političke prepirke, sva svojatanja i razmirice, koje su se vodile između Srbije i Hrvatske, i ukoliko razgrnemo novinske članke, utišamo televizor i svi mediji utihnu, ostaje ona prava, istinska suština. Upravo za tu suštinu bori se tim našeg Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Dok smo im bili u gostima, gospođa Dubravka Smiljanić, sekretar Muzeja, govorila nam je o ciljevima, planovima, načinu finansiranja i saradnji sa ostalim centrima koji su od značaja za Teslin lik i delo. Očigledno je da oni predstavljaju onu drugu grupu, grupu ljudi kojima je stalo do toga da na najbolji moguci način, shodno svojim mogućnostima, prezentuju velikog naučnika. Ono što naglašavaju je njihov primarni cilj - zaštita svih eksponata u Muzeju. Jednu od akuelnosti koju navode je i mikrofilmovanje svih Teslinih dokumenata, jedinstvenih primeraka koji se nalaze baš u Muzeju Nikole Tesle. Ideja je da to i završe do polovine januara, kada se planira da ti podaci ispune bazu podataka, koja bi omogućila aktiviranje on-line arhive, dostupne svim korisnicima. Još jedna lepa vest koja nam stiže iz Muzeja je da je monografija, koja je prošle godine objavljena na srpskom, prevedena na engleski jezik i planira se da do februara izađe iz štampe i ugleda svetlost dana.

Iz Muzeja Nikole Tesle, dobili smo neke informacije o organizaciji  i planovima vezanim za način obeležavnja predstojećeg jubileja. Svesni su činjenice da je o planovima i dobroj realizaciji planova trebalo da se razmišlja mnogo ranije od 2005. godine. Međutim, njihov entuzijazam govori mnogo više od planova na papiru. Želja da se Teslin jubilej obeleži na način dostojan njegovom imenu, bitnija je od sredstava koja su odvojena tim povodom. Reč je o tome da je ekipa Muzeja pozvana da učestvuje u putujućim izložbama po inostranstvu. Putujuće izložbe su posebna vrsta pokretne izložbe, namenjene izlaganju u drugim gradovima i kulturnim centrima. Iako je Muzej obrazložio da predstojeći događaji zahtevaju još bar dve replike pokretnih izložbi, kako bi odogovrili na sve pozive i stigli da u narednom periodu posete Zagreb, Rijeku, Karlovac, Osjek, Pert u Australiji, Grac, Nijagarine vodopade i mnoga druga mesta, sredstva im nisu odobrena. Postojala je ideja da se jedna izložba postavi u Srpskom kulturnom društvu “Prosvjeta” iz Zagreba, gde se već održala promocija monografije, ali hrvatska vlada želi da ta postavka bude u nekom eminentnijem prostoru.

Tim Muzeja Nikole Tesle nam je na pravi način pokazao kako u ovom trenutku nema nedoumice šta su prioriteti. Smatraju da je njihov Muzej osnova, koja sa ostalim centrima koji su obležili Teslin lik i delo, treba da funkcioniše zajedničkim snagama. U prilog tome govori i zainteresovanost hrvatskih kulturnih centara, posvećenih Tesli i njegovim otkrićima, za saradnju sa našim Muzejem. Naša delegacija skoro je posetila Smiljan i na taj način podstakla saradnju kako sa tamošnjim kustosom, tako i sa Tehničkim muzejem u Zagrebu, sa kojim već ima jako dobru saradnju.



Šta radi Tesla ispred ETF-a?
Uči da bi položio elektroniku kod “Caje”

Anegdota na račun rigoroznog, a po mišljenju mnogih studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, izuzetno nepravednog i isključivog profesora, vodi nas u priču o još jednom vidu saradnje sa Hrvatima. Tri istovetna spomenika Nikole Tesle su urađena i postavljena u tri, za Teslu najznačajnija, centra - u Beogradu (ispred ETF-a), Gospiću i na Nijagarinim Vodopadima. Kako je spomenik u Gospiću miniran za vreme rata, hrvatske vlasti nedavno su zamolile upravu Muzeja u Beogradu da im omoguci da uz pomoć odlivka, koji se nalazi na našim prostorima, naprave spomenik, indentičan onome pre miniranja. U planu je da se to i realizuje, čim se ispune potrebni uslovi za to.

Mediji danas igraju čudnu ulogu na polju oglašavanja događaja iz Hrvatske. Umesto da reflektuju pravo stanje kako u jednoj, tako i u drugoj zemlji, oni se zadovoljavaju površnim vestima. To je slučaj i ukoliko govorimo o Teslinoj rodnoj kući u Smiljanu, u koju je uloženo dosta sredstava da se celokupno zdanje-kuća i crkva, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, obnovi i oživi, predstavljajući zanimljivu turističku atrakciju za naredni period. Način finansiranja je još jedna od bitnih tema, za koju smo odgovore našli u našem Muzeju Nikole Tesle. UESCO, organizacija koja finansira sve jubilarne godišnjice poznatih ljudi, šalje dopise svima koji su u vezi sa tim, a potom onaj ko na vreme konkuriše i pošalje molbu, dobija sredstva. Upravo takva procedura odigrala se i u čast Teslinog jubileja, te su svi učesnici dobili istu sumu novca za organizaciju događaja.

U Muzeju su izvdojili dva bitna događaja koji će obeležiti narednu godinu na ovom polju. Velika izložba u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji su autori kustos Zorica Civrić i akademik Aleksandar Marinčić, i simpozijum, naučni skup, najavljuju se za kraj septembra. Za 10. jul najavljene su tribine, dok je za 1. februar 2006. najavljena izložba u Zagrebu.

Umesto da se svi zajedno radujemo i slavimo nekoga ko je obležio živote svih nas i učinio skoro nemoguće, velika većina ovaj događaj koristi za podsticanje međunacionalne netrpeljivosti. Umesto Tesle i njegovih velikih dostignuća, u prvi plan izbijaju mržnja i verbalni sukobi. Cela prašina se digla oko toga koje je nacionalnosti i koje vere bio Tesla i koja od dveju zemalja dobija više sredstava za organizaciju proslave jubileja. Poražavajuća činjenica je što i u hrvatskom i u srpskom taboru ima veliki broj ovakvih, koji verovatno nisu ni svesni veličine o kojoj govore. Površnost njihovih izjava svedok je tome. Novine to koriste kako bi povećale svoj tiraž, forumi i internet sajtovi da bi postigli što veću posećenost, ostali mediji zbog gledanosti i slušanosti. Postavlja se pitanje: zar je toliko teško ujediniti snage i dostojno obeležiti ovaj značajan jubilej na način na koji to Tesla zaslužuje? Sve činjenice govore da jeste, da su profit i trka za zaradom i moći nadjačale mnogo snažniju veličinu

ne znam da li njegosh uopshte ulazi u izbor - po portretima bih rekao da nije imao mnogo srpske krvi

elem,ja kandidujem zivojina mishica .ne samo da je bio vrhunski general ,vec je imao 2 predloga koji nazalost nisu prihvaceni ,a mnogo bi izmenili sudbinu srba.

1. da se ne povlachi preko albanije ,vec da se pokusha kontraofanziva na kosovu ,pa ako ne uspe da se kapitulira . na taj nachin ,chak i da smo izgubili bila bi izbegnuta pogibija povlachenja preko albanije koja je imala tezak bioloshki efekat na srbe.

2. da se ne formira zajednichka drzava sa hrvatima,slovencima,muslimanima i.t.d. svakom je naravno danas jasno da je bio potpuno u pravu ...

A možda je tzv. najveći Srbin neka žena,
koja je rodila .... 11-toro dece!

Ili neko ko je pogunuo spasivši prethodno
5-toro ljudi iz ... poplave, požara ili tako nekog užasa.

hmmmm.pa ovako.prosto je nemoguce da Njegos nije bio srbin, takvo misljenje je naravno nametnuto od novopecenih crnogoraca koji pokusavaju da ospore bilo kakve veze sa Srbima i Srbijom.Njegov stric je Sveti Petar Cetinjski a on nikako nije mogao biti nista drugo do jedan veliki Srbin.
Sto se tice visine cara Dusana, on je bio visok 2,20 m. zanimljiv je podatak da se na Hilandaru cuva njegov pehar za vino zapremine 1,5 litara dok je za ostalje ljude zapremina pehara bila 0.5 litara.
Nikola Tesla je definitivno bio jedan od najvecih Srba i ja mu swe takodje divim mada sam skoro nacuo da je javna tajna da je on koristio opojna sredstva.iskreno ja ne verujem u to i smatram da je to samo pokusaj da se jedan od najvecih Srba kompromituje ali ipak ..........
samo da predocim jos jedan zanimljiv podatak sto se tice Vladike Radeta pa da predjem na druge licnosti.naime, jedan francuski knjizevnik cijeg se imena ne secam je godinama istrazivao vladikina dela i cak je doktorirao na temu "Gorswki vijenac" sto je npr mene, veoma impresioniralo.
e sada, sto se tice Vuka i Dositeja, ja smatram da su ti ljudi upropastili srpski jezik a takodje smatram da je Vuk pokrao vecinu ideja od nekih ljudi i tako reformisao nas jezik.da se razumemo, srpski recnik je bio mnogo bogatiji pre reforme.ima mnogo prelepih reci iz crkvenoslovenskog jezika (otprilike se tada i govorio taj jezik) a za koje se ne moze naci konkretan prevod.svaka cast svakome ali ja ne volim sto danas govorim njegovim tj Vukovim jezikom